Dobili smo ih! Šteta što nije bilo za titulu...

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Pekinga)

U nekom drugom vremenu, na nekom boljem mestu i lepšim okolnostima ovo bi bila utakmica za šampionsku krunu. Poprište finala Mundobasketa u Pekingu bilo bi nakrcano gledaocima i verovatno igla ne bi imala gde da padne, dok bi se tenzija sekla nožem. Jer ne sudaraju se svaki dan ovakve košarkaške sile... Ukratko, bio bi to praznik košarke i susret čiji bi se detalji dugo prepričavali i pamtili. Ovako, poluprazna dvorana u "najkošarkaškijem" gradu u Kini videla je pravi emotivni rolerkoster Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u razigravanju za plasman između petog i osmog mesta, gde se bolje snašao i dalje važeći olimpijski i evropski vicešampion - 94:89 (32:7, 12:33, 27:28, 23:21). Neka je i minimalna razlika, ali pamtiće se...

Šteta! Šta drugo napisati i kako da ti srce ne prepukne? Posle dva sumorna izdanja u nedelju i utorak, Srbija je za Amere spremila šutersku kliniku u režiji snajperiste Bogdana Bogdanovića. Pokazao je najbolji srpski igrač na ovom turniru da nema kočnicu, ni preterani respekt ni prema kome, ali ni da mu nije važno da li su naspram njega igrači Angole, Filipina, Italije, Španije ili SAD - on se ne zaustavlja!

Bogdanović je kumovao prvom trijumfu samostalne države Srbije nad najmoćnijim timom sveta, odnosno pobedi koja se čekala još od onog četvrtfinala Svetskog kupa 2002. u Indijanapolisu. Setićemo se da je tada Milan Gurović igrao kao u transu i upravo hicima sa distance razbio NBA zvezde. Bogdanović je u pretposlednjem meču na turniru ubacio 28 poena, uz čak 7/14 za tri poena, šest asistencija i četiri skoka, čime je ponovo otišao iznad svog košgeterskog proseka od 20,7 poena do ove utakmice! Mogao je ovo da bude njegov turnir, da konačno odvede Srbiju do trona i počasti se MVP titulom, ali ostaće ovo samo jedna lepa uspomena i ništa više...

Moglo je i trebalo je da bude meč koji će zatvoriti prvenstvo, ne da se u ovakvim uslovima sastaju dugo tipovana dva najveća kandidata za titulu. Nije tu bilo ni dovoljno neizvesnosti, sportske napetosti tek na momente, a ni prave takmičarske košarke za uživanje. Istina, nešto malo navijača na tribinama i milionski auditorijum kraj malih ekrana mogao je da uživa u pojedinim minijaturama srpskih asova. Priznaće to mnogi sada, iako su verovatno i dalje ljuti na svoje idole što im nisu pružili više sreće u ovim danima Mundobasketa, svaki poen ispratili su baš kao da je finale, ili makar borba za bronzanu medalju i u sebi se nervirali što se sve ovo ne dešava u nedelju po podne... 

Jedan dan više za odmor definitivno je dao igračima Srbije vreme za psihički oporavak posle svega, da se prikupi snaga i izađe na parket kako bi se bar jedna svetska košarkaška sila nadigrala. Kao da su im se kroz glavu vrtele sekvence one Đorđevićeve poruke: "Ako se sretnemo, neka im je bog u pomoći". Jer kako su Orlovi izgledali na parketu tokom istorijskih uvodnih deset minuta, delovalo je da se Amerima sprema svojevrsni potop. Bogdanović užarene ruke, sa četiri dalekometna projektila i čak osam timskih pogodaka za tri poena i rezultat 32:7!

Četvrtina za sva vremena, nikad niko nije Amere ovako razbio

Odbrana na onom nivou koji se tražio protiv Španije i Argentine, igrači maksimalno opušteni, šake podešene da zapale mrežice... Nije to, naravno, bio ni realan pokazatelj odnosa snaga, niti se očekivalo da će razdaljina od čak 25 poena ostati aktuelna na isteku vremena. Da je ova utakmica zaista bila rolekoster pomešanih osećanja videlo se već u narednoj deonici, kada su Amerikanci uzvratili istom merom, postigli 33 i dozvolili samo 12 poena, pa je na poluvremenu Srbija imala samo četiri poena više (44:40). Razigrali su se Kris Midlton, Kemba Voker i Majls Tarner, pa je utakmica ponovo dobila neizvesnu crtu. 

Selektor Aleksandar Đorđević je za ovu utakmicu na hlađenju ostavio kapitena Miroslava Raduljicu, te Marka Gudurića i Stefana Birčevića. U znatno skraćenoj rotaciji bilo je nešto lakše, Srbija je ponovo imala svoj identitet i igru. Baš kako smo i najavili, Nikola Milutinov i Boban Marjanović dobro su namučili takmaca u reketu, dok je Vladimir Lučić konačno odigrao napadačku rolu kakva se ceo turnir čekala. Njegovih 15 poena iz drugog plana, baš koliko su zajedno skupili dvojica visokih momaka pod košem, uz ukupno sedam uhvaćenih lopti. Vasilije Micić je svoju možda i poslednju utakmicu na turniru (uskoro će se znati da li se vraća u Srbiju zbog smrtnog slučaja u porodici) odigrao vrlo dobro i ubacio 10 poena, dok su Stefan Jović i Nikola Jokić imali po devet poena s tim što je prvi igrač Denvera podelio i sedam asistencija. Ameri su imali četvoricu igrača sa dvocifrenim učinkom. Bogdanov i Bjeličin saigrač iz Sakramenta Harison Barns ubacio je 22 poena, Kemba Voker je dopisao 18 poena i osam asistencija, dok je Kris Midlton imao 16, a Majls Tarner 10 poena...

Utakmica se posle svega rešavala u poslednjem minutu. Voker je trojkom na ulazu u završnih 60 sekundi doveo SAD na samo četiri poena zaostatka (91:87), da bi Bogdanović potom bio polovičnog učinka s penala, što je nedugo zatim ponovio Džo Heris. Jokić je onda bio maksimalan sa crte i to je praktično bio kraj. Pobeda je upisana!

Još jednom, ostaje žal što nije bilo za titulu...

Foto: FIBA Basketball