Direktor Crvene zvezde: Modernizacija rada sa mladima kako bismo imali nove šampione
Vreme čitanja: 9min | sre. 30.06.21. | 14:50
"Crvena zvezda mora da svoje pozicije drži snažno. Crvena zvezda je jedna od najboljih organizacija u Evropi. Košarkaški smo u samom kremu, organizaciono smo među Top 3 kluba u Evroligi što je u poređenju sa ostalim klubovima u Evroligi koji imaju veću logistiku i budžete što je velika stvar"
Gost nove epizode klupskog podkasta Pick'N'Talk je marketing direktor Crvene zvezde Filip Sunturlić.
Jedan od onih koji su podizali Crvenu zvezdu iz pepela, u vreme kada je klub prošao crni period svoje istorije, prisetio se dana kada je počeo s radom na Malom Kalemegdanu, kako se Zvezda podizala do sadašnjih visina, govorio je i o večnoj dilemi "Pionir ili Arena", ali i planovima za budućnost kluba...
Izabrane vesti
Za početak - kako je došao u Crvenu zvezdu?
"Crvena zvezda je imala potrebu za nekim ko će da radi marketing, ozbiljan projekat koji za cilj ima da se Zvezda vrati na staze stare slave, a da to bude klub koji će biti primer ne samo ovde, već u regionu i da se vrati u Evropu. Lep projekat, ali koliko tih lepih je ostalo samo na realizaciji. Otišao sam na sastanak sa idejom da ponudim usluge moje marketinške agencije, da agencija vodi marketing i PR Crvene zvezde, to mi je bio osnovni motiv. Došao sam na sastanak, Davor (Ristović) je tada bio direktor kluba, poznavao me je iz vremena kada sam igrao u FMP-u, rekao je da zna ko sam, šta radim i da ima odlične preporuke, ali da on želi da radim 'unutra', da sam 24 sata dnevno tu za Crvenu zvezdu, a ne da agencija radi. Već sam tada znao kao veliki Zvezdaš, čija porodica tri kolena navija za Crvenu zvezdu i ko je plakao zbog Crvene zvezde, već tada sam znao šta Crvenoj zvezdi treba", rekao je Sunturlić za klupski podkast Pick'n'Talk.
Vratio je Zvezdin direktor film na početak, kako je sve to izgledalo u vreme kada je klub bio pred gašenjem...
"Imao sam profesionalnu sreću, a privatno nesreću da od početka budem u Crvenoj zvezdi koja je u UPPR-u. UPPR sa sobom nosi teške stvari, teret prošlosti koji na neki način moraš da prebaciš na svoja leđa, a to je ono ’’šta dete zna šta je 1000 kila’’. Imao sam tu sreću da dodatno doučim i svoje znanje unapredim u segmentima koji mi do tada nisu bili poznati. To me je nateralo da budem još disciplinovaniji i da predviđam stvari, da imam različite scenarije spremne. Taj period je bio izuzetno naporan jer prošlost nije dozvoljavala nama da otvaramo vrata. Kada smo kucali na vrata, ona su se zaljuplivali pred nosom", kaže Sunturlić i nastavlja:
"Tako je bilo godinu, dve ili tri dok nismo deo strategije sproveli. Sve što radiš, moraš da imaš poverenja u onoga sa kim radiš. Kada deset godina imaš greške u radu, treba vremena da povratiš poverenje svih koji su uključeni u saobraćaj. Ako pričamo o sponzorskom delu to su sponzori, kompanije, tržište generalno. Ako pričamo o navijačima, treba da povratiš njihovo poverenje. Ako pričamo o ligama i drugim klubovima i institucijama, treba da povratiš i njihovo poverenje. Mi smo igrali samo ABA ligu, kao i KLS, nije nas bilo u evropskom takmičenju. U prvoj sezoni kada je Svetislav Pešić bio trener nismo ni imali veliki sportski rezultat, bili smo osmi ili deveti u ABA ligi. Stvari koje smo radili i šta smo osetili na svojoj koži, samo su nas očvrsnule u budućnosti".
Od čega je Crvena zvezda počela da bi danas postala lider u regionu i visoko pozicionirana u Evropi po pitanju marketina?
"Veb sajt je bio iznajmljen, Crvena zvezda je plaćala za iznajmljivanje sajta, domen nije bio naš. U tom trenutku Crvena zvezda ima fejsbuk, ali nema šifru za isti jer je njega vodio dečko koji ne radi u klubu, ima i tviter koji nije naš. Šta radimo, idemo na zvezdaštvo. Dođemo do kompanije koja iznajmljuje domen i zamolimo ih da nam daju sajt. Crvena zvezda je veća od svih nas i sa tom filozofijom smo išli i na fejsbuk i na tviter. Ljudi koji su to vodili su zaista bili oni od najdobronamernijih zvezdaša. Zvezda to nije napravila, nije je zanimalo, a oni su to napravili zbog Zvezde. Oni su nama pomagali da vodimo društvene mreže bez bilo kakve naknade".
A, kako se Zvezda vratila na staze stare slave?
"Osnova svega je da se pozicioniraš u poslu. Mi znamo da je Crvena zvezda od osnivanja na vrhu. Osvajala je prvenstva Srbije, odnosno Jugoslavije i evropske trofeje. Ljudi koji su vodili Crvenu zvezdu su možda i najvažniji za razvoj srpske košarke. Mi smo morali da opravdamo to. Krenemo od toga ko je bolji u Beogradu, ko je bolji u Srbiji, a onda širiš borbu na region i gledaš da se pozicioniraš u Evropi. Poslovno i sportski. Od početka smo tražili da budemo specifični i originalni, da javnost kaže – Ovo je Crvena zvezda. Crvena zvezda ima miris, ima ukus, a to je razvoj brenda. Mi nismo morali da razvijamo brend jer je brend Crvena zvezda premoćan, ali ti si taj koji vraća veru i poverenje i vodi Crvenu zvezdu u novom pravcu. Uz nenormalnu količinu truda i znanja, mi smo uspeli da to uradimo kada pogledamo iz ove perspektive. Danas, 2021. godine tačno može da se prepozna šta je Crvena zvezda. To je najveći uspeh Crvene zvezde u poslednjoj deceniji, da je povratila snagu i veličinu".
Uvek aktuelno pitanje glasi - Pionir ili Arena?
"U javnosti, među našim navijačima se uvek govori zašto Arena, a ne Pionir. Akustika u Pioniru je nenormalna i Pionir je dom Crvene zvezde. U jednom trenutku smo delili Pionir sa drugim klubom, ali Pionir je dom Crvene zvezde i to je istorija i tradicija. Nekada je bila istorija i tradicija podno Kalemegdanske tvrđave. Igralo se na Kalemegdanu, u blatu, gledali smo film ’’Bićemo prvaci sveta’’, videli ambijent i tamo je nastala jugoslovenska i srpska košarka. To je isto tradicija, ali to se promenilo i došli smo da igramo u hali Pionir. Novo vreme, novi zahtevi. Mi smo i dalje održali komunikaciju sa dvoranom koja sada nosi ime po legendi jugoslovenske košarke ’’Aleksandar Nikolić’’. Utakmice ABA lige i dalje igramo u toj hali, a Evroligu bar najveći deo pokušavamo da igramo u Areni", kaže Sunturlić i nastavlja:
"Imaju dva motiva za to koja su jasna i logična kada neko uđe malo dublje u to. Prvo, kao i u fudbalu, samo takmičenje nameće kriterijume i standarde kako treba da izgleda klub i šta treba da radi. Od kada smo dobili ’vajld kard’ 2013. godine za Evrokup, od tada i dobijamo ’uputstvo 'za upotrebu' ukoliko želimo da budemo deo te porodice. Stalna težnja za napredovanjem je bitna za razvoj posla, a Evroliga ima biznis stranu koja je jasno naglašena. Danas ne može da se očekuje da ’Sofka' sve finansira. Mora da se izgradi sistem koji je samofinansirajući koliko je god to moguće. Nismo mi samoodrživi i samofinansirajući, ali težimo ka tome i to je drugi razlog zašto težimo Areni. Da bismo živeli i preživeli, napravili bolji klub, bili stalni učesnici najelitnijeg takmičenja, ulagali u mlade, imali dobru infrastrukturu, dovodili dobre igrače, trenere, da bismo imali dobar marketing... Jedan od najvažnijih segmenata koji donosi najviše za samoodrživost kluba jeste sektor tiketinga koji 2011. već proklamovan i rečeno je – to nam je pravac".
U javnosti postoji šala da je sestrić supruge Nebojše Čovića, Vesne...
"Lepa šala i komedija je napisana negde u avgustu 2020. godine i pisac nje je verovatno nominovan za najbolju komediju na svetu. Tu šalu mi sada maksimalno koristimo u klubu i ja sam se taj dan iznenadio kada sam pročitao to. Direktno sam pitao 'tetku' da li je to istina i zašto je ona to krila od mene sve ove godine. Ta šala se odomaćila kod nas u kancelarijama i sada kada me ljudi sretnu na ulici pitaju da li mi je stvarno Vesna Čović tetka. Kažem – Ljudi, znamo se, nije to to"
Šta misli o stanju u srpskoj košarci?
"Mi ćemo se potruditi da damo maksimum i da budemo spremni na sve što nam se ispreči. Sigurno je da će biti izmena, pratimo svi manje-više vesti i dešavanja. Moramo da izmenimo stvari u Srbiji, da ih posložimo. Ne smemo da dozvolimo da gubimo decu, moramo više da radimo sa mladima i mislim da treba određene interne stvari da sprovedemo u radu sa mlađima. Moramo poslovno da unapredimo Crvenu zvezdu uzimajući u obzir sve moguće stvari. Moramo da izmenimo percepciju u Srbiji jer su nosioci košarke u Srbiji dva najveća kluba zajedno sa KSS. Mi treba da budemo osnov i stub razvoja srpske košarke, košarke u regionu, u Evropi. Moramo da vratimo poverenje dece u sistem, da povratimo metodologiju rada i da se prilagodimo modernim tokovima. Moramo da imamo moderniji pristup u samom trenažnom procesu i pravimo moderne igrače. Ne smemo da dozvolimo da igrači preskaču stepenike u razvoju. Nemamo više vremena za gubljenje. Sada i odmah moramo da se bavimo tim stvarima jer od 2002. nismo osvojili zlatnu medalju u seniorskoj košarci, u određenim mlađim selekcijama smo ispali čak i u B diviziju. Ako nastavimo da radimo na način na koji smo radili do sada, može da se dogodi da izgubimo nasleđe, a to je da smo zemlja košarke".
U dahu je nastavio...
"Moramo da iskoristimo situaciju da su svi MVP-ijevi, iz svih takmičenja iz zemlje košarke. Ne smemo da budemo kategorični, već metodični i pravični. Moramo da napravimo ambijent da naša deca sutra žive u boljem košarkaškom svetu. Moramo da iskoristimo da svi protagonisti u košarci danas budu protagonisti za opšte dobro košarke, svako dete u državi i da oni shvate da su motor i pokretač srpske košarke, da košarka ne počinje i ne završava se njima, već su provodnici i prenosioci poruke onih koji su krajem prošlog i početkom ovog veka načinili našu zemlju, zemljom košarke. Ne smemo da budemo sebični, ne smemo da budemo čak ni skromni. Ne smemo da se plašimo promena i grešaka. Period koji je pred nama mora da bude ispit za zrelost, kvalitet i znanje. Moramo da budemo oni koji će opet biti prvi u Evropi i Svetu kada se priča o organziaciji, prvi po vizionarstvu. Vizija koja je nastala na nasleđu Bore Stankovića, Nebojše Popovića, Aleksandra Nikolića, Raše Šapera... To su ljudi koji su ispisivali stranice srpske košarke. Naša obaveza je da to nasleđe ne proćerdamo, već da napravimo da ono bude još bolje i prilagođenije trenutnim stvarima. Sutra da bude bolje za našu košarku, ne lošije i da budemo samokritični".
Za kraj, o daljem razvoju Crvene zvezde.
"Zadovoljan sam kada napravimo konačan uspeh, na putu sa određenim pobedama sam zadovoljan u sebi, ne naglas. Kada završimo bitke i stavimo tačku, ja sam tada zadovoljan. Tri tačke su period koji predstoji. Crvena zvezda mora da svoje pozicije drži snažno. Crvena zvezda je jedna od najboljih organizacija u Evropi. Košarkaški smo u samom kremu, organizaciono smo među Top 3 kluba u Evroligi što je u poređenju sa ostalim klubovima u Evroligi koji imaju veću logistiku i budžete što je velika stvar. Sistem i tim će uvek doneti rezultat, a ne pojedinac. Mlade ljude koje imamo treba da čuvamo, damo im prostor da se unaprede i budu bolji. Da oni prave svoj mikrookruženje, dovode svoje timove ljudi. Mislim da takav pristup i sve to što budemo radili, da će doneti dobre stvari za Crvenu zvezdu, srpsku košarku, Beograd, Srbiju i da vreme koje dođe će pokazati da smo mi bili u pravu ili nismo. Uvek sam za to, bolje da ga ja uzmem pa da dođe da se preispituje da li je dobro ili nije, da mogu ja, odnosno mi da kažemo da li smo dobro uradili. Javnost da može da sudi da li smo uradili dobar ili nismo dobar posao. To je ono što nam predstoji", smatra direktor Zvezde, pa dodaje:
"Generalno mi imamo sve to na papiru. Naravno, to je ono što nas odlikuje, imamo previše tabela i papira. Svaku stvar obrađujemo studiozno, ne prepuštamo ništa slučaju. Sve što sam rekao je dobro razrađeno i pripremljeno. E sada, dokle ćemo da stignemo zavisi od spoljnih okolnosti i faktora. Jedino što je sigurno je da mi dajemo maksimum. Ono što uvek mora da bude zapisano u redovima Crvene zvezde i u svim knjigama, Nebojša Čović na prvom mestu od 2011. godine zajedno sa svim ljudima koji su radili u ovom periodu i dali sve od sebe za ovaj klub, moraju da budu podržani u javnosti na veliko i mora javnost da bude zahvalna. Ne zato što smo mi to uradili, ne zato što je Nebojša Čović to uradio, već jer je Crvena zvezda tamo gde po prirodi mora da bude i gde zaslužuje od samog osnivanja da bude. Sve što je bilo iza nas, cela istorija je velika odgovornost da nastavimo putevima gde su nam već pomenuti ljudi utabali staze’’.