Detaljna analiza Nemaca: Sprečiti Šredera da se razmahne, Vagner i Obst ne briljiraju u odbrani pika

Svi aciklični sportovi su po svojoj prirodi teško predvidivi. To važi za individualne, a multiplicira se višestruko za timske. Nikada konačan broj nepoznatih u toj jednačini sa vrednostima koje se iznova i iznova menjaju i taman kada misliš da si našao recept, sve se promeni. Svi treneri znaju da koliko god stvari da pripremaš i pokušaš da ispratiš, prava i potpuna kontrola je nemoguća i verujem da je baš to glavni razlog što se tome stalno vraćamo koliko god ,,da nam se smučilo, da ne možemo više i da ćemo da nađemo neki normalan posao“.

Kada se inače retke okolnosti zajedno pogode u pravom trenutku, za meteorologe nastaje savršena oluja, a skoro smo imali priliku da gledamo i plavi supermesec koji će sledeći put da se pojavi u 2037. godini. Na ovaj reprezentativni smo čekali od 8. avgusta 2016. godine a nadamo se da će sledeći doći možda već u sledećem meču. Imala je reprezentacija pod Saletom Đorđevićem mnogo važnih i velikih pobeda, ali nijedna nije bila tako savršena kao protiv Australije na poslednjim Olimpijskim igrama koje smo videli (do sada). Utisak je da ova Karijeva kompaktna četa više podseća na Saletovu iz Istanbula kada su momci ispraćeni na Evrobasket na sličan način potcenjeni kao ratnici iz Manile.

Ne postoji ništa lepše u sportu nego kada prisustvujete istorijskom poklapanju zvezda da u najvažnijoj utakmici ekipa igra najbolji meč i izgleda na terenu kao jedan nepobedivi organizam. Pa još kada se to desi dva puta u par dana, a znate kako se kaže: Ono što se desi jednom, ne mora nikad da se ponovi, ali ono što se desi dva puta, biće i treći put.

To je onaj trenutak kada pogledate face i reakcije igrača i štaba i vidite jedinstvo i samo jedan cilj, a to je pobeda. Sve velike ekipe krasi jedan kvalitet, a to je spremnost i sposobnost igrača da iskoče u tih dva sata iz sujete ega i da budu ono što treba, tačno koliko treba. Sećam se da svojevremeno nikako nisam mogao da razumem izjavu Duška Vujoševića sa konferencije za štampu da igraču traži 50 dinara, a da mu ovaj konstantno daje više. Tada sam se pitao ali kako više može da bude loše dok nisam počeo da radim ovaj posao i onda ti se otvori da je manje nekada zaista više. Kako drugačije objasniti transformaciju jednog Alekse Avramovića? Dobio je poseban tekst, a kako i ne bi kada je na ovom turniru mešavina Ejverija Bredlija i Tonija Alena, čovek zadatka koji u deset sekundi okreće utakmicu bez poena. Ako je sa nekog našeg takmičenja mogla da se izvuče bolja pouka za sve mlade igrače, ja je ne znam. U vreme kada su svi opterećeni statističkim ukrasima, momak itekako sposoban da ubaci basketaru u obruč kreatorske sposobnosti ostavlja drugima i radi ono što je najbolje za njegov tim.

Aleksa! Aleksa! Aleksaaaaa!

Apsolutno nije jedini. Defanzivno uz njega prednjači i sjajni Ognjen Dobrić, pa za reprezentaciju uvek superherojski koristan Stefan Jović. Upakovao je ovu ekipu selektor Pešić kao svojevremeno Batler Bred Stivens i zaista ceo filipinski serijal podseća na velikana u štucavom periodu, pepeljugu iz najlepših priča martovskog ludila, ekipu za koju navijaju neutralci. Svaki igrač koji uđe sa klupe, a čak i koji ne uđe daje svoj doprinos i u svakom trenutku zna šta treba da uradi da podigne saigrače i da im zamajac, bio to košarkaški potez, navijanje sa klupe ili prava reč. Pisao sam u najavi Italije koliko je važno da lider ekipe bude pravi karakterni i košarkaški profil čak i kada možemo da debatujemo o nivou kvaliteta, pa s tim u vezi potpuni promašaj Kine sa Kajlom Andersonom.

Kada bi kompjuterski projektovali, ili pitali AI mašine da konstruišu idealnog lidera za ovakav tim Srbije, poslali bi nam Bogdana. Na sve vanserijske kvalitete koje poseduje dugi niz godina, kao kapiten emituje i jednu dozu mentorstva, ali i specifične smirenosti. Ljudi sa strane često potpuno pogrešno tumače njegov stil igre i trojke iz dotrčavanja ili sa velike udaljenosti kao nedostatak kontrole. Sto puta ne, to su samo šutevi koji su za njega najnormalniji scenario, nešto što ume, vežba i zna i za koje ima ogromno i opravdano samopouzdanje. Nemojte da sumnjate ni najmanje da je baš ovo do sada najstrpljiviji Bogdan kojeg smo gledali. To se oslikava u samoj pojavi, stavu na terenu, načinu na koji se mota oko u i van igrača nakon što iskoristi pik. U teškom i emotivnom za nas porazu od Italije, on je isto preuzeo svu odgovornost sa sebe, sklonio je simultano sa momaka koji imaju manje iskustva u plavom dresu i automatski im omogućio da se rascvetaju onda kada je to najpotrebnije.

Ne bi to bilo moguće bez stabilnosti koju donosi Milutinov pod košem, bez sveopšteg doprinosa Gudurića, kao ni bez te injekcije sveže krvi i pozitivne energije sjajnog Nikole Jovića. Ima vremena da se bavimo našima, ali šta ćemo sa rivalom?

-----

Pogodi Srbiju konačan ishod sa hendikepom

-----

Već smo svi bili spremni za najavu epskog finala sa još jednom verzijom drim tima i gotovo da je napisan tekst o Stivu Keru i ovoj čudnoj skupini. Džejlen Branson ovako, Edvards onako, ima tu jedan mali iz Indijane, a i najnaporniji trend hajpovanja NBA sveta Ostin Rivs, ali su Gordon Herbert i njegovi izabranici čvrsto i odlučno rekli ne. Učesnik beogradske trenerske klinike nestvarno dobro vodi ovaj nemački tim. Igraju snažno, atraktivno, brzo ali i čvrsto do te mere da se desi i koškanje sa najboljim igračem u sred utakmice. Gotovo da ne postoji čovek koji je gledao okršaj sa Amerikancima a da nije u jednom trenutku pomislio da je tempo kojim Nemačka parira pokušaj samoubistva. Pričali smo o našoj igri i kako je bitan i stil i način pobeđivanja a šta tek reći za pobedu Nemačke nad SAD. To je takav šamar u lice Amerikancima jer kao da su rekli evo mi ćemo da uzmemo sve vaše i napravićemo ga boljim. Pobedićemo vas vašim stilom, vašom igrom, ali nadograđenom timskim finesama i doživljajem meča. Siguran sam da bi sa prizemnijim stavom i većim poštovanjem protivnika i ovaj sastav SAD bio više nego dovoljan za zlatnu medalju, ali timska sportska alhemija kaže da stvari ne funkcionišu baš uvek prostim zbirom činilaca.

Da je tako, ne bismo možda ni mi bili na korak od večne slave, ali tu smo.

Diži… Zlato!

Da li znate šta se nikad nije dogodilo kad je Kari Pešić igrao za titulu?

Nemci su odlični u gotovo svim napadačkim parametrima. Beleže 1.2 poena po posedu iz tranzicije što je vrlo dobro, ali i 1.1 iz pozicionog napada što je sjajno. Iz bočnog auta imaju neverovatnu realizaciju sa 1.37 poena po posedu a posebno je interesantno to što odlično rešavaju kasne napade u poslednje 4 sekunde sa 1.03 poena po posedu. Sve ove brojke ih stavljaju u vrh svetskog prvenstva po efikasnosti.

Isto važi i za tipove akcija. Krasi ih i odlična realizacija drugih šansi kada uzmu ofanzivni skok. Tu je naravno Tajs pokretačka mašina i zaista je NBA centar glavna unutrašnja poluga tima Gordija Herberta. U jedanaest takvih situacija postigao je 18 poena uz realizaciju šuta od tačno 80% za 1.64 poena po posedu. Sledeće najveće opasnosti su Fojtman, Moric Vagner i Timan.

Aspekt igre u okviru kojeg i nisu baš toliko efikasni je svakako izolacija iz prostog razloga što tu trener Herbert najviše iskače iz onog što želi i daje Šrederu ego hranu da bi mu ovaj posle vratio. To su kompromisi koje su treneri prinuđeni da prave sa igračima top klase, a recept kada je i koliko dovoljno a odakle kreće preterivanje siguran sam da sa svojim stručnim štabom razmatra svakoga dana i da sa tim mislima odlazi na spavanje nemiran. Novi plejmejker Toronta i našeg Rajakovića je u čak 31 situaciji odlučio da se igra Kobija i realizacija je tankih 0.84 poena po posedu. Koliki je to odskok u odnosu na saigrače najbolje govori što je sledeći najčešći izolator Maodo Lo sa tek deset poseda. Procenat šuta prvog pleja je tek 32% u tim situacijama.

Sa druge strane, iako igru bez lopte manje preferira, u spot ap situacijama je znatno efikasniji, a tu je broj završetaka u liniji sa ostalima. Gotovo da nema igrača Nemačke koji nije opasan na perimetru kada do njega dođe izlazni pas. Bonga je iznenađujuće precizan, Moric i Franc Vagner očekivano ubitačni a iznenađenje je da dva možda i najbolja šutera Obst i Gifaj imaju najviše problema sa tek 30-ak posto uspešnosti šuta. Amerikanci su možda gledali baš ove podatke pa dozvolili nemačkom povrću da ih pošalje na severnoamerički derbi, ali za postolje, ne i pehar.

Maodo Lo je iz spot apa nestvaran sa 87.5% šuta iz igre i 2.33 poena po posedu, ali je na sreću dosadašnjih rivala, nadam se i nas, limitiran u broju takvih situacija za realizaciju na samo devet. Osam puta je šutnuo za tri poena, a promašio samo jednom, tako da verujem da će da rade crveni alarmi kada se on bude našao u poziciji da se možda eventualno nađe iz spot apa.

©fiba.basketball

Iako izgledaju na momente kao taoci Šrederovih egzibicija, Nemci su stvarno ekipa i opasnost preti sa svih strana. Sa loptom kreiraju posle njega najviše Lo i Franc Vagner. Kada pogledamo pik end rol situacije, to izgleda ovako. Šreder je započeo i završio 46 pikova, Lo 23 a Vagner 11. Nije zgoreg napomenuti ni Obsta i Holaca. Dok ne ubacimo element dodavanja, efikasnost je raspoređena tako da je Obst ubedljiv sa 2.43 poena po posedu pa ne treba biti genije da se zaključi da kada on zove u pik da završi, to će biti šut za tri poena. Šreder je tu prosečan sa 0.98 poena po posedu, a Vagner odličan sa 1.18. Slika se menja kada gledamo realizaciju sa pasom najviše kod Šredera jer njegova i efikasnost saigrača kada izbacuje ili spušta pas skače na 1.15 poena po posedu.

Jedno od oružja u nemačkom arsenalu je i igra sa posta. Glavna uloga je dodeljena Moricu Vagneru koji je vrlo dobar sa 1.1 poena kada sam završava i više od toga kada se uključi i dodavanje jer tada skače na 1.29.

Pa gde je naša šansa tu? Najviše u tome što ćemo mi Nemcima pristupiti sa maksimalnom ozbiljnošću i koncentracijom i što ćemo se za razliku od Amerikanaca posvetiti njihovim kvalitetima opreznije i na samom kraju krajeva što ih bolje i poznajemo. Nećemo dozvoliti tek tako Fojtmanu i Vagneru da kreiraju sa posta, daćemo sve od sebe da ispratimo Tajsa na ofanzivnom skoku i sigurno da nećemo zaboraviti na Obsta. Nećemo igrati utakmicu tako da kao ozbiljne pretnje doživljavamo samo poznanike iz NBA a da i njih gledamo samo kroz NBA status. U suštini, verujem da ćemo dati sve od sebe da pokrijemo Nemce na isti način kako smo Litvance koji su na megdan sa nama isto došli pravo sa eksplozije protiv sanjara. To ne znači da ćemo uspeti u svim zamislima jer je to u košarci nemoguće za prognozu, ali verujem da ćemo uraditi sve što je u našoj moći i da nas neće iznenaditi, a sad dalje je stvar kvaliteta i trenutne inspiracije kao i uvek kada su ovakvi mečevi u pitanju.

Statistika kaže da brane post loše ali ih protivnici nisu dovoljno napadali da možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je to put. Mi ćemo ih svakako testirati jer imamo preko koga, posebno što i naši bekovi umeju leđima da napadnu. Milutinov se podrazumeva.

Šansa može da bude u tome što imamo više igrača koji su sposobni da kreiraju iz pika a Franc Vagner i Obst ne briljiraju u odbrani istog i sa dozvoljenih 1.1 poenom po posedu su najslabiji u Nemačkoj.

©fiba.basketball

Nemci su u istorijskom naletu i od Novickog nisu imali ovakvu seriju rezultata, ali nije baš da ni mi ne umemo da zaustavimo tu silu kada je na vrhuncu moći. Imaju sjajan tim i čvrstinu, ali imamo i mi improvizaciju i sposobnost prilagođavanja sa kakvom se nisu susreli do sada. Naša igra je strpljivija i oportunističkija od njihovih dosadašnjih rivala te ćemo ih mi napadati gde su najslabiji, a ne praznoglavo po fabričkim podešavanjima. Prednosti su pre svega Bogdan i Milutinov kao glavna osovina kroz koju ostvarujemo širinu i dubinu, ali i tiši igrači u ovoj konstalaciji snaga poput Dejana Davidovca. Motor bez kojeg naša mašina ne može da ostvari neophodan broj obrtaja za prenos iz prve u pobedničku brzinu je neumorni Dobrić. Električan u oba pravca, daje mir i sigurnost treneru da sa njim nema minus fazu. Upravo on sa svojim evroligaškim iskustvom i poznavanjem protivnika može da pruži značajan doprinos. Avramović će sigurno napasti odbranom Šredera, Loa, Vagnera, Mithata Demirela i Ejnmisana Nikagbacea ako treba, ali će ovoga puta Nemci biti mnogo spremniji na to nego iznenađeni Litvanci i nesvesno nadmeni Kanađani. Herbert neće napraviti njihovu grešku, previše je radio za ovo pa će možda i prebacivati prenos na igrače koje Aleksa ne čuva. Tu će biti interesantna borba ega između njega i Šredera koji bi takvu taktičku zamisao sigurno shvatio kao udar na ne baš mali ego. Baš je taj broj sedamnaest Nemaca ključan faktor utakmice pa kojim god grčkim slovom ga krstili baš zbog svoje +/- prirode. On ne može i neće da bude sporedni glumac čak i kada ga ne ide i kao takav ih je doveo dovde, ali ih je za malo i izbacio protiv Letonaca. Napad će ići kroz njega, on će dizati nakon nepotrebno velikog broja driblinga, napadaće u leđa, a sada na nama je da mu sve to otežamo. Sprečavanjem njega da se razmahne i isto tako omogućavanjem da svojom samookupiranošću poremeti ritam saigrača možemo do trijumfa. Verujem da dokle god lopta bude bila dugo kod njega, da smo u boljoj situaciji nego da dozvolimo lak i brz protok koji bi aktivirao ostale.

Niko nije očekivao da ćemo danas čekati meč finala svetskog prvenstva, pa ni ja. Ako sanjam, ne želim da se probudim. Čekamo predugo to prvo mesto i ako je sad trenutak, ajmo u napad. Šta god da urade momci, pružili su nam nezaboravan turnir igrajući na način koji osvaja glave i srca. Medalja je tu, Olimpijske igre tu, a zaslužili ste i to zlato.

Zbog vas, za vas, za Borišu, a mi navijači ćemo lako.

Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može, neka se plavi supermesec oboji zlatno.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ, košarkaški trener i skaut