Bogdanović: Jokićeva nagrada vredna kao zlatna medalja reprezentacije, nadam se da deca uzvikuju naša imena
Vreme čitanja: 6min | sre. 16.06.21. | 18:22
"Kao klinci smo šutirali trojke i ponavljali ime Peđe Stojakovića ili nekog drugog velikana srpske košarke. Nadam se da sada ima dece koja isto rade uzvikivajući naše ime. Dobar je osećaj biti u toj poziciji", izjavio je bek Atlanta Hoksa u intervjuu za renomirani list
Do početka kvalifikacionog turnira za Olimpijske igra, cela Srbije će navijati za jednog čoveka - Bogdana Bogdanovića. Srpski as je jedini preostali predstavnik srpske košarke u plej-ofu NBA lige. Njegovi Atlanta Hoksi se sa Filadelfijom bore za plasman u finale istočne konferencije (trenutno 2:2 u seriji), a bivši as Partizana i Fenerbahčea je izdvojio vremena da govori za Njujork Tajms. U razgovoru sa novinarom ovog lista Džonatanom Abramsom govorio je o iskustvima iz najjače lige sveta, evropskoj košarci, ali i uticaju koji su neki od najistaknutijih srpskih košarkaša svih vremena ostavili na njega, kao i o značaju MVP priznanja koje je zaradio Nikola Jokić.
Izabrane vesti
Za početak se dotakao perioda provedenog u Kingsima i odlaska u Atlantu.
"Najpre sam imao razgovor sa Kingsima i želeo sam da ostanem, jer mi se dopadala kultura i imao sam dobre saigrače. Imao sam osećaj da se i njima dopada da igraju sa mnom, kao i da smo nešto uspeli da izgradimo. Ali onda su otpustili Divca dok sam se ja vraćao za Srbiju. Bio je sastanak i razovarao sam sa svima, sve je delovalo u redu i nisam ni razmišljao o odlasku. Ne mogu da kažem da sam ovde zbog Vlada Divca, ali kada čujete neke stvari na poslednjem sastanku u sezoni i onda iz vedra neba, niko više ne govori ništa i dolazi do promena. Ukapirao sam da se nešto dešava, ali sam dobio poziv od vlasnika koji mi je rekao da žele da zadrže tim, ali da bi neke stvari mogle da se promene, kako bi igrači sa novim stafom osetili neki novi početak... A onda sam trejdovan. Bio sam u Srbiji, trenirao. Nisam ni sa kim pričao tokom leta, osim sa mojim momcima iz organizacije i saigračima. Nisam znao šta će se dogoditi, a onda su me trejdovali preko noći. Kada sam shvatio da hoće da me trejduju i da me ne žele, zapitao sam se zašto li uopšte razmišljam o tome? Samo sam želeo da idem i pronađem najbolju situaciju za mene i moju porodicu, sredinu u kojoj bi mogao da napravim novi iskorak. Shvatio sam ubrzo da mi Hoksi savršeno odgovaraju", rekao je Bogdanović za Njujork Tajms.
Sa Sakramentom nije imao priliku da igra u plej-ofu, pa je svojevremeno pričao i kako se boji da će izgubiti takmičarski duh. Ipak, ističe da do toga nije došlo, uprkos slabim rezultatima ekipe.
"Nisam ga izgubio, ali jednostavno nisam dobijao dovoljno kredita za sve što sam radio, jer nismo pobeđivali. Jer, ako praviš dobre poteze i tim gubi, onda gubiš i ti, i to nije sredina za pobeđivanje. Čak i kada pomislim za neki potez, ne mora da bude poentiranje. Postoji puno stvari koje možete da uradite na terenu da utičete na ishod utakmice. Mislim da je to nešto što prosečni ljudi ne mogu da vide, nešto što navijači ne primećuju. Kada ne pobeđuješ, jednostavno ne dobijaš priznanje ni za tako nešto".
Hoksi su za tili čas postali ozbiljna plej-ofa ekipa sa srpskim košarkašem u svojim redovima. Uspeli su da ga dovedu zahvaljujući brzopletosti Milvoki Baksa i sada je jasno da su napravili sjajan potez. Bogdanović je uz Treja Janga najzaslužniji za plasman ekipe u polufinale konferencije (gde posle 2:2 ima šanse i da se plasira u finale). Bogdanović je vrlo prosto objasnio kako su Jastrebovi preokrenuli situaciju.
"Kada gubiš, a to ste mogli da vidite često u ligi, svi postaju sebičniji i ne mare za ostale. To je nešto što igrači jednostavno rade, pokušavaju da sačuvaju svoj posao. Ali kada se pobeđuje, svako je spreman da podnese žrtvu".
Sa pomenutim Jangom je stvorio odličan odnos.
"Obojica smo takmičarski nastrojeni i to je to. On želi da pobeđuje, želi da radi pre svega, i svestan je da ništa nije dobio olako u životu. Da mora da se dokazuje svaki put kada kroči na teren. Da mora naporno da radi za uspeh i ja osećam isto u svojoj priči. Jednostavno je komunicirati sa takvim momkom".
Ostao je čuven i njegov gest posle važne trojke koju je ubacio u prvoj utakmici sa Seventisiksersima. Ućutkao je publiku u Vels Fargo Centru i trasirao put svojoj ekipi ka brejku.
"Promašio sam par šuteva i oni su bili sve glasniji i glasniji. Taj sam pogodio i samo je izašlo iz mene. To je stvar momentuma. Prirodno je i mislim da je čak i zabavno".
Po prvi put u karijeri je iskusio plej-of u NBA ligi, ali je u Evropi igrao u velikom broju važnih mečeva. Osvajao je titule, bio među najboljima u najvećim uspesima svojih ekipa i reprezentacije Srbije. Koliko se prema Bogdanu razlikuje atmosfera tokom doigravanja u NBA i u Evropi?
"Kultura je ovde takva da se prate igrači, zvezde i individue. U Evropi je zbog velikog broja zemalja i različitih kultura drugačije, navijači su više orijentisani ka timovima, ka kojima je sve više usmereno".
Kako je najbolji strelac minulog Mundobasketa odabrao košarku?
"Bilo je Svetsko prvenstvo 2002. godine, svi su pričali o njemu, klinci u školi. Šutirali smo trojke i izgovarali ime Peđe Stojakovića ili nekog drugog velikana srpske košarke. Nadam se da sada ima dece koja isto rade uzvikivajući naše ime. Dobar je osećaj biti u toj poziciji".
Kao dečak je obožavo da gleda utakmice Sakramenta u najjačoj ligi sveta, jer su boje Kingsa branili Stojaković i Divac.
"Da, to je bila velika stvar. Sećam se da je u plej-ofu Dalas uvek bio nezgodan za Kingse, naravno i Lejkersi. Nisam uspevao da ispratim cele serije zbog TV prava i tih stvari, ali kada god je utakmica bila na TV-u, gledali smo je. Najčešće su se prenosili mečevi koje su Kingsi igrali kod kuće. Bio sam jako mlad, imao sam devet ili 10 godina".
Ne krije da mu je jedan od idola Kobi Brajant.
"Kobijev fan sam postao kada je postigao 81 poen. To je bilo nešto potpuno ludo, nešto nemoguće. Od tada sam počeo da ga pratim i dopadala mi se njegova strast. Par godina kasnije, osvojio je prvenstvo, a onda još jednom. Pomislio sam: Čoveče, ovaj momak je baš, baš dobar".
Nikola Jokić je nedavno proglašen i za najkorisnijeg igrača NBA lige. Tek je treći Evropljanin koji je poneo MVP priznanje (posle Novickog i Adetokunba), naravno prvi košarkaš iz Srbije sa tim zvanjem. Ipak, danas su stigle razočaravajuće vesti da Jokić neće obući dres sa državnim grbom tokom kvalifikacija za Olimpijske igre, pa ni na samim Igrama u Tokiju. Bogdanović tvrdi da ni sam Nikola još uvek nije svestan koliko je to velika stvar i da će jednoga dana biti idol mladima u Srbiji.
"Mislim da će mu trebati neko vreme da shvati šta je postao ove godine. MVP nagrada je nešto što bih mogao da uporedim sa nekom zlatnom medaljom koju je reprezentacija osvajala kada su igrali naši idoli poput Peđe Stojakovića, Vlada Divca, Saše Đorđevića. Verujem da bi nesumnjivo mogao da postane jedan od idola deci i da može da bude motivator narednih generacija u Srbiji. Znači puno. On je prvi u istoriji i još uvek može da napreduje", zaključio je Bogdanović.