Blistavi um Nemanje Bjelice: Video Bogdana na prvom treningu i rekao da će biti strašan

Od novobeogradskih betonskih terena, preko evroligaških dvorana, MVP priznanja i NBA šampionskog prstena... U jednoj rečenici smo prepričali karijeru Nemanje Bjelice koja je zvanično okončana, a mogla bi da se piše knjiga, tomovi. Bilo bi tu priča, anegdota, ali čovek kao Nemanja Bjelica je obično bežao od medija, preteranog eksponiranja... On je govore i intervjue davao na parketu, sa košarkaškom loptom u rukama. Baš zato smo pokušali da pronađemo ljude koji znaju Nemanju malo bolje od prosečnog navijača... Pronašli smo takvog čoveka. Bojana Tanjevića, prvog Nemanjinog agenta i neko ko je bio uz trofejnog košarkaša od samog početka kada niko nije mogao da pretpostavi u kakvog će igrača izrasti.

„Nisam ja objektivan da pričam o Nemanji. Dao sam ime sinu Nemanja, mislim da to dovoljno govori šta mislim o njemu“, prvo je što nam kaže poznati košarkaški agent Bojan Tanjević.

Konstatujemo da je malo ljudi koji bolje poznaju Nemanju Bjelicu od njega i ko je bio uz proslavljenog reprezentativca kada je pravio prve profesionalne korake.

„Taj početak je za nas dvojicu trajao 15 godina. Upoznao sam ga kada je bio dete, a zajedno smo bili kroz mnoge uspehe. Od Crvene zvezde, do Fenerbahčea“.

Konekcija koja je stvorena u tom periodu je postala neraskidiva.

„On je bio sramežljivo dete, a sramežljivost je uvek odlika dobrih ljudi i dobre familije. Bio sam još na fakultetu kada sam ga upoznao, ja na samom početku, a i on. Imao je prelom ruke kada smo se videli, došao sam kod njega... Uputio mu par reči podrške, onako sa ljudske strane. Ništa više od toga. Međutim, posle me zove njegov tata da ga vidim na školskom terenu u bloku 23 kako igra. Dođem ja tamo... Gledam dete koje na terenu izgleda kao da ga ne zanima ništa, a on najbolji. Neverovatno“.

Tu zapravo sve počinje.

„Familija je odigrala ključnu ulogu. Pre svega otac Milovan. Znate kako to ide, neki roditelji stave decu da krče put i da ispunjavaju njihove snove. Ovde nije bilo tako. Milovan je bio taj koji je prtio sneg i pravio put“.

Mangup mirnog karaktera, životna škola Bloka 70 i plejmejker u duši

Iako skoro svi pamte Nemanju Bjelicu u dresu Crvene zvezde pre skoro 15 godine, malo šta se zna kako je karijera tekla pre dolaska na Mali Kalemegdan. Pretragom na internetu se samo zaključuje da je prve profesionalne korake napravio u Austriji pošto nije uspeo u mlađim kategorijama Partizana.

„On je već tada ušao u ozbiljnu priču u Austriji. Možda javnost nije znala za njega, ali u košarkaškim krugovima je počelo da se priča o Nemanji Bjelici. Daću jedan primer. Nekada je Beneton bio odskočna daska za NBA ligu. Mnogi su baš preko njih stizali do Amerike. Doskorašnji generalni menadžer Fenerbahčea, Gerardini je tada radio u Benetonu i on je spazio Nemanju i rekao da će biti igrač. Kada neko kao što je on kaže da ste talenat, onda to nije mala stvar“.

Krenule su tako da se grade dve karijere vredne svakog pomena.

„Kažem, i ja sam bio neiskusan. Hteo sam da se uhvatim za nekog igrača, da se tako izrazim. U tim danima su u agenciji bili igrači kao Papalukas, Đinobili, pravi velikani, ali oni nisu bili moji. Ja sam tražio svog... i eto. Ipak, igrač je taj koji pravi celu priču. Ja sam pratio Nemanju i pomagao mu gde sam mogao“

Bojan Tanjević i Nemanja Bjelica (© Privatna arhiva)

Otkrivamo i kako je došlo da golobradi novobeogradski klinac krene put Beča.

„Sugerisao sam tada Kapikjoniju da napravimo klub, kao što je sada nešto Mega. Da ne bude u našem vlasništvu, ali da služi za razvijanje igrača. Naravno mi smo tada imali sistem i saradnju sa klubovima na svim stranama sveta gde smo slali igrače u zavisnosti od dokumentacije. Austrija je bila blizu, Nemanja se tada prvi put odvojio od roditelja. Naučio kako da živi sam, stvarao je radne i sportske navike. Bila je to dobra liga za njega. Možda sam ja imao neke svoje fantazije koje nisu bile u skladu sa realnošću u tom momentu. Verovao sam da toliki čovek može da organizuje igru. Bio je Jarić visok i bio je plejmejker, ali visina Nemanje Bjelice i organizacija. To nije bilo viđeno. Ipak, Austrija, nije nešto na šta možeš da se pozoveš, kakva god da ti je statistika. Nema marketinga, bilo je gotovo nemoguće“.

U čitavu priču ulazi još jedna značajna ličnost – Svetislav Pešić. Bila je to 2008. godina.

„Dolazi Kari u Zvezdu, stari vuk. Koji zna sve. Hteo je domaćeg igrača, da gradi igru oko njega. Skupi hrabrost i pozove Nemanju kome je bio potreban takav trener, autoritet“.

Tada i široke narodne mase kreću da se upoznaju sa momkom koji će kasnije dobiti nadimak „Profesor“.

„Tolike godine su prošle, ali ja se sećam kao da se juče dogodilo. Taj huk čuđenja kada ulazi klinac visok skoro 210 i Pešić mu daje loptu u ruke da bude plejmejker Crvene zvezde. To se nije do tada dešavalo“.

Oproštajno pismo Nemanje Bjelice: Posebna zahvalnost trojici trenera, Kariju, Dudi i Željku

Krenuo je vrtoglavi uspeh Nemanje Bjelice koji je osvajao medalje sa selekcijama Srbije. Otisnuo se potom u Španiju, Tursku gde je pod dirigentskom palicom Željka Obradovića postao najbolji igrač Evrope, potom u NBA gde je usledila kruna klupske karijere u Golden Stejtu kada je osvojio šampionsku titulu uz imena kao što su Stef Kari, Klej Tompson, Drejmon Grin.

„Filmska karijera, momka koga krasi nesebičnost, dobrota i potpuni manjak sujete“.

Pešić: Bjelica je menjao čitavu košarkašku igru; Danilović: Činio je druge boljim

Hvatamo se baš za tu konstataciju... Manjak sujete.

„Evo situacije koja to najbolje objašnjava. Nekada sam ga vodio da zajedno gledamo igrače, klince. Cenio sam njegovo mišljenje isto kao trenerovo jer Mocart najbolje zna kako ko svira klavir. On ima najbolje uvo“.

Dolazimo do jednog velikog imena.

„Zove mene on posle jednog treninga, ispostaviće se prvog treninga u reprezentaciji za Bogdana Bogdanovića. Kaže meni Nemanja... imamo strašnog igrača za budućnost. Vodiće nas. Eto kakav je nos imao za talenat. Sve što mi je rekao u tom razgovoru se ispostavilo kao tačno za Bogdana. Jedan odrađen zajednički trening kada je Bogdan tek kročio u nacionalni tim“.

Na kratko se vraćamo na period posle Zvezde. Otišao je kod Duška Ivanovića u Vitoriju.

„To je bio njegov izbor. Zvali su ga Panatinaikos, Barselona, Minesota, on je odabrao Baskoniju. Oni su tada bili prvaci Španije. Upao je u sistem Duška Ivanovića koji je stara škola. Naučio je u tom sistemu. Posle toga je bio Željko Obradović, Duda Ivković u tom periodu takođe. Veliki treneri koji su uticani na njega, svako na svoj način“.

Danas kada se podvlači crta, možemo da konstatujemo da je pravio uspehe u kojoj god sredini da je bio. Bilo je medalja, titula, a sve je radio na sebi svojstven način, tiho i inteligentno. Posle svega nekako se logično postavlja pitanje da li bi Nemanja Bjelica mogao da bude trener?

„Ne verujem, iako bi taj posao izvanredno radio jer ima znanje i onaj njuh o kom sa pričamo. Ne znam da li bi imao strpljenja. Ipak, čovek kao što je Nemanja Bjelica bi morao da ostane u košarci. Uvek su vam potrebni ljudi koji gledaju u napred i koji su dobri, a pritom nisu sujedni“, završava za Mozzart Sport, Bojan Tanjević.