Nepotrebni eksperimenti: Španija sa osmoricom debitanata rastužila Rijasor

Struka sigurno vidi nešto. Ko može, a ko ne može. Navijači, sa druge strane, gledaju malo drugačije i s pravom se pitaju čemu je služila kontrolna utakmica sa Irakom. Ne zbog same snage azijske selekcije, pa čak ni zbog konačnog rezultata (1:1), već zbog činjenice da je Španija tokom ovog četvrtka na stadionu Rijasor promovisala čak osmoricom debitanata u A reprezentaciji. Ko će i koliko od njih igrati na Mundijalu teško je proceniti, ali je izvesno da Luis de la Fuente nije oduševljen izvedbom momaka koji su prvi put u karijeri obukli dres Crvene furije.

De la Fuente je poslednji meč u domovini, pre puta preko Atlantika (gde ih očekuje još jedna provera sa Peruom pred start Svetskog prvenstva), počeo sa dvojicom tinejdžera u startnih 11. Jon Martin (20) iz Real Madrida je krenuo kao štoper, dok je godinu dana mlađi Barselonin Mark Bernal bio podrška Gaviju u veznom redu.

Bio je to, ispostaviće se, samo početak eksperimenta u kome je selektor konstantno menjao postavu i promovisao još šestoricu momaka. Šansu su sa klupe do kraja dobili Realov napadač Gonsalo Garsija, vezisti Sosijedada i Valensije – Benjat Turijentes i Havi Gera, defanzivac Atletiko Madrida Mark Pubilj, golman Majorke Leo Roman, kao i štoper Selte Havi Rodriges.

Igra ne obećava, ali valja naglasiti da je ovo bio meč u kome glavne zvezde, poput Lamina Jamala i Nika Vilijamsa, zbog povreda nisu ni konkurisale za sastav. Unai Simon nije bio među stativama, sa klupe je ušao Mikel Merino, dok u protokolu uopšte nije bilo Martina Subimendija, Fabijana Ruisa, Mikela Ojarsabala... Većina njih će ozbiljno konkurisati za startni meč na turniru protiv Zelenortskih Ostrva, koji je na programu 15. juna.

Ono što Špance može ozbiljno da brine jeste pogled u retrovizor, pošto je ovo bio zvaničan oproštaj od domaćih navijača uoči samog šampionata. I to baš na stadionu Deportiva. Gotovo identična situacija dogodila se daleke 1966. godine kada je Furija, takođe ovenčana peharom prvaka Evrope, odigrala 1:1 u La Korunji, tada protiv Urugvaja. Otišla je na Mundijal u Englesku i – ispala već u grupnoj fazi...

Nije da prizivamo taj crni scenario, ali aktuelni prvak Evrope jednostavno mora i može daleko više, bez obzira na to što je na programu bio samo kontrolni susret. A meč je počeo idealno. Već u ranoj fazi utakmice Feran Tores je pretrčao 40 metara i lagano savladao golmana Ahmeda Basila. Tim pogotkom u 16. minutu, napadač Barselone se zvanično ušunjao među deset najboljih strelaca u istoriji španske reprezentacije (24 gola).

Kada se očekivalo da taj pogodak otključa utakmicu i slomi otpor Iračana, usledio je hladan tuš od kojeg se domaćin do kraja nije oporavio. U 27. minutu, na izuzetno efektan način i iz teške pozicije, volej udarcem je pogodio Merčas Doski, levi bek češke Viktorije iz Plzenja, i tako naterao na kapitulaciju golmana Đoana Garsiju.

Španci jesu dominirali u posedu lopte, kao što to tradicionalno čine, bili su strpljivi u organizaciji napada, ali im je u završnici debelo nedostajala ubitačnost. Najbolje prilike propustili su Feran Tores u prvom i Gonsalo Garsija u drugom poluvremenu, dok pokušaj Jeremija Pina nije bio dovoljno uverljiv. Zaključak je jasan: Španci pod hitno moraju da se uozbilje i da na teren pošalju ono najbolje što imaju.