Antonio Vranković: Split mora sezonu da završi sa trofejom

Boje jednog od najtrofejnijih i najboljih klubova sa prostora nekadašnje Jugoslavije brani i odlični centar Antonio Vranković. Hrvatski reprezentativac, pored toga što nastupa za trostrukog prvaka Evrope, je sin čuvenog Stojka Vrankovića sada predsednika HKS – a.

Vranković junior, pored toga što je srećan jer nosi žuti dres Splita, rado sasluša savete svoga oca. Nikad mu nije bio teret što je naslednik slavnog igrača koji je branio boje klubova poput Zadra, Bostona, Panatinaikosa, Minesote, Klipersa i Bolonje.

Nakon prve godine Sportske gimnazije Antonio se preselio u SAD gde je završio srednju školu, a zatim se obreo na koledžu. I to kakvom, na Djuku. Trudio se da iskoristi svaki minut proveden na parketu, da pomogne timu…Nije imao značajniji učinak, ali je sticao samopouzdanje. Potom se vratio u Evropu, prvo u Španiju, pa zatim u Split. Žuti su se prošle godine našli u društvu najboljih ABA ligaša.

Sa Antoniom Vrankovićem razgovarali smo o detinjstvu, uzorima, Djuku, Splitu, ABA ligi…

Da li ste svojevremeno, kao dete, trenirali još neki sport pored košarke?

“Kada sam imao pet godina tata me je odveo na plivanje koje sam trenirao četiri godine, do svoje devete. Stari (Stojko Vranković proslavljeni hrvatski i jugoslovenski košarkaš, prim.aut.) je znao šta radi jer sada imam mnogo bolju koordinaciju. Sa 213 centimetara pokretljiviji sam od mnogih centra. Inače, svi misle da sam imao presing od tate da se bavim košarkom. Naprotiv, voleo sam košarku i želeo sam da se okušam. Relativno kasno, za naše vreme, počeo sam da treniram, a visina mi je samo donela mnoge prednosti”, ističe za Mozzart Sport Antonio Vranković.

Da li vam je sportski uzor bio i tata koji je tokom karjere osvojio veliki broj trofeja i medalja?

“Da, kao otac, koji me je inspirisao i motivisao da radim. Rekao sam da volim košarku, da želim da učim i napredujem. I sada imam uzore koji igraju na mojoj poziciji od kojih skidam leđnu tehniku i razne druge stvari, ali sada sve posmatram mnogo zrelije”.

Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu ?

“Zadar, Jazine iz navijačkih dana…Sada je malo teže da navijam za Zadar jer igram za Split pa su međusobni okršaji veoma česti. Igramo više duela što u ABA ligi, prvenstvu, kupu…Takođe, navijam za Panatinaikos, a objasniću vam i zašto”.

Verovatno je povezano sa sportskim događajem koji ćete pamtiti celog života?

“Da, bili smo gosti Panatinaikosa na Fajnal foru u Atini. U jednom momentu cela hala je počela da peva u čast mog oca koji je igrao za PAO i koji je bio prvak Evrope sa Zelenima. Tata mi je rekao da pevaju, u slobodnom prevodu, ‘ludi Dalmatinac’. Bilo mi je prelepo, ne samo skandiranje, već što su nas u klubu dočekali sa ogromnim uvažavanjem”.

Da li ima mečeva koje pamtite iz svoje karijere?

“Pa ništa specijalno, jedna, dve jer sam četiri godine proveo na Univerzitetu Djuk. Super je osećaj biti član tog tima. Trudio sam se da iskoristim svaki minut proveden na parketu, da pomognem timu…Nisam imao značajniji učinak, ali mi je iskustvo poslužilo za sticanje samopouzdanja, ostvarenje ciljeva, jačanje vere i nade. Od utakmica iz ABA lige mogu da izdvojim duel sa Zvezdom”.

Životni ili sportski moto?

“Veruj u sebe, always believe, u svoj rad. Bitan je marljiv rad koji će u jednom momentu biti nagrađen. Ako ja sa svojim iskustvom, koje nije veliko, mogu mlađima da poručim onda će to biti da treniraju, slušaju savete, fokusiraju se na igru, koševe. I ja po tom pravilima živim i radim”.

Kako ocenjujute kvalitet ABA lige?

“Generalno je zahtevna i teška. Izdvaja se pet, šest ekipa, ali da se iznenađenja dešavaju svedoči i naša pobeda nad klubom iz Podgorice. Potom, neke duele smo izgubili sa jednim poenom razlike. ABA liga daje prostor da mladi igrači iz Slovenije, Srbije, BiH, Crne Gore, Hrvatske napreduju. Sve mora biti podređeno kvalitetu košarkaša sa naših prostora. Inače, mnogo je utakmica, ABA liga, hrvatsko prvenstvo, kup…puno putovanja koja su nekad naporna, ali se mora istrajati. U ponedeljak igramo u Laktašima, položaj i roster Igokee sve govori. Biće teško. Očekuju nas derbiji sa Zadrom, Cibonom, Krkom koje moramo dobiti”.

Šta možete reći o sastavu Splita?

“U početku nije izgledalo dobro, ali smo uspeli napraviti dobru ekipu. Složili smo kockice i počeli raditi na hemiji koja je sada prisutna u timu. Dobro se radi, razumemo se na terenu, vrlo je bitna energija koju sastav ima”.

Kakav rezultat bi bio po meri kluba, stručnog štaba i vas igrača? 

“Trostruki prvak Evrope dugo, baš dugo nije uzeo trofej. Više od decenije. Moramo nešto osvojiti, prvenstvo ili kup. To je zadatak jer grad i klub koji je iznedrio toliko igračkih veličina konačno zaslužuje trofej”, zaključio je javljanje za Mozzart Antonio Vranković.

Da podsetimo da je Vranković senior bio prvak Jugoslavije, Grčke i Italije. Potom, sa Zelenima iz Atine, prvak Evrope. Sa reprezentacijama Jugoslavije odnosno Hrvatske ima medalje sa EP, SP i OI.