Ističe mu ugovor, biće slobodan, svi ga hoće, ali… Košta preko 70.000.000 evra

Tržište fudbalera kojima na kraju sezone ističu ugovori “puca” od atraktivnih imena. Tu su Livepulovi asovi Mohamed Salah, Virdžil van Dajk, Trent Aleksander Arnold, Sitijev Kevin de Brujne, Bajernov Leroj Sane, Arsenalov Tomas Parti… Ali, uglavnom je reč o igračima u poznijim godinama ili fudbalerima kojima su karijere u silaznoj putanji.

Teško je pronaći dobru, a “besplatnu” investiciju u mladog igrača. U toj retkoj grupi najviše odskače ime Džonatana Dejvida iz Lila. Možda i najtraženijeg igrača na svetu u ovom trenutku kada su u pitanju napadači kojima ističu ugovori.

Kanađanin već godinama igra sjajno na severu Francuske gde je za nepunih pet sezona dao 107 golova na 225 mečeva. I rešio da je vreme za korak napred. Odbio je sve ponude za produžetak saradnje i sada bira klub. A zainteresovanih ne fali… Od Juventusa, preko Intera, Njukasla i Vest Hema, pa čak do Liverpula.

Međutim, to što za njega neće morati da se plati obeštećenje nikako ne znači da je “džabe” kako se banalizuju transferi slobodnih igrača. Svi zainteresovani klubovi moraju da računaju da će ih Dejvidov dolazak i ugovor koštati najmanje 70.000.000 evra.

Zainetersovani klubovi u Italiji su već dobili povratnu rekaciju od Dejvida i njegovih agenata. Možda će uštedeti na obeštećenju ali će će morati da se isprse za platu, bonuse i menadžerske provizije.

Dejvid traži ugovor vredan 5.000.000 evra neto godišnje što bi klubove na bruto nivou koštalo oko 9.000.000 evra bruto. Pomnožite sa petogodišnjem ugovorom koji se da obično daje u ovakvim situacijama…

Svesni pregovaračkog kapaciteta i prednosti koje imaju jer su klubovi lišeni plaćanja obeštečenja, igrač i menadžeri ovakve situacije koriste da se “instant” naplate. Zato Dejvid za sebe traži bonus vredan 15.000.000 evra samo za potpis ugovora, dok agenti zahtevaju komisiju tešku 10.000.000 evra što u ovakvim situacijama nije neobično. Sve u paketu oko 70.000.000 evra.

Primera radi, Inter je na sličan način doveo Markusa Tirama kao slobodnog igrača iz Borusije Menhehngladbah. Nadmašio je ponudu gradskog rivala Milana neto platom od 6.000.000 evra (Milan je nudio 5.000.000), a menadžeri su naplatili komisiju u iznosu od 8.000.000 evra što je kasnije otkriveno i u godišnjem finansijskom izuveštaju kluba. Interov generalni direktor Bepe Marota se kroz karijeru pokazao kao majstor za ovakve “besplatne” operacije. U Juventus je tako doveo Pola Pogbu, Fernanda Ljorentea, Andreu Pirla, Kingslija Komana, Samija Kediru, Emrea Džana, Patrisa Evru, Danija Alvesa, Adrijana Rabioa…  Kasnije je sa tom praksom nastavio u Interu kroz pomenutog Tirama, Pjotra Zjelinskog, Mehdija Taremija, Aleksisa Sančesa, Henrika Mhitarjana, Hakana Čalhanoglua, Andrea Onanu, Huana Kvadrada…

Sada će italijanski velikani lomiti koplja za potpis kanadskog centarfora. Deluje da će Juventus biti uporniji jer mu je neophodno pojačanje u špicu dok Nerazuri i dalje mogu da se solone na tandem Lautaro - Tiram iako bi Dejvid bio ogroman iskorak u odnosu na ostale alternative poput Taremija, Arnautovića ili Koree.