Idealnih 11 Ivana Ćurkovića: Timovi koji su se 'krčkali' tri meseca...

Od države Francuske ‘crveni tepih’ i tri lente, tri najveća priznanja: Orden Legije časti (lično ga u Beograd 2005. doneo Mišel Platini, kao specijalni izaslanik predsednika Žaka Širaka), Orden zasluga za narod, te Zlatna medalja za sport i omladinu. Na sve to, titule “počasni građanin Sent Etjena” i “počasni konzul Sejšela”, dođu mu onako, usputno.

Pre nekoliko meseci Ivan Ćurković dobio je ložu sa svojim imenom na stadionu Partizana. Nije isključeno da ga slične počasti očekuju i na Gišaru, a do tada sećanje na popularnog Ćurka (‘Curko’, kako su mu Francuzi tepali) čuva njegov zeleni mercedes 300 D, koji je poklonio klubu kad je odlazio. Luksuzna limuzina smeštena je u klupski muzej, gde se na njenoj šoferšajbni prikazuju detalji sa utakmica iz najslavnijeg perioda Zelenih.

“A znate li da je malo nedostajalo da umesto u Sent Etjen odem u Bastiju? Imali smo načelni dogovor, bio sam pristao da idem na Korziku, bez nekih većih ambicija. Ali sudbina je drukčije htela”, ispričao je jednom prilikom Ćurković. “Šta se dogodilo... Povredio sam se igrajući u dresu Partizana baš u mom Mostaru. Morao sam u bolnicu. Onda me je pozvao čuveni novinar Jovica Veličković, rekao da poznati menadžer Julijus Ukrajinček želi da me vodi u Sent Etjen. Kako ništa nisam bio potpisao sa Bastijom, odlučio sam se za tu drugu opciju, isključivo iz sportskih razloga. I nisam pogrešio”.

Izbor je bio nešto teži osam godina ranije...
“Dok sam branio za Velež moje simpatije bile su usmerene prema Dinamu zbog Gordana Irovića, mog komšije i idola. Sredinom pedesetih iz Mostara je otišao u Zagreb... Takođe, doktor Aca Obradović želeo me je u Zvezdi. Ali ipak je Partizan bio nešto posebno. Stjepan Bobek i ta velika generacija. Da ne pričam kako sam se osećao kad sam došao u tim na čijem je golu bio jedan Milutin Šoškić, i kakav je to bio izazov za mene. Došao sam u Beograd, kosmopolitski grad, gde sam sjajno primljen, gde i danas živim. Partizan je zato najbolji potez u mom životu. Otvorio mi je vidike, bio odskočna daska za dalje. Kad se crta podvuče, u najkraćem, branio sam u tri kluba na više od 1.200 utakmica. Nikada nisam dobio ni žuti ni crveni karton”.

Mane Bajić, Mustafa Hasanagić i Ivan Ćurković na Old Trafordu 1966.

Ivan Ćurković rado je prihvatio da odgovori na anketu Mozzart Sporta i sastavi idealnih 11 večitih rivala. Imao je samo jedan uslov, verovatno svestan da njegovi glasovi, kao internacionalne legende, nose specifičnu težinu.

“Nemojte me vremenski ograničavati. Nije to lak zadatak, ne bih voleo da pogrešim, da se o nekoga ogrešim. Moram dobro da izvagam. Treba se prisetiti svih generacija”...

Od prvog kontakta prošlo je najmanje tri meseca. Obavismo u međuvremenu makar još pet-šest kraćih razgovora.

U glasu se čuje - muka.
“Nisam, nisam zaboravio. Nego ovo je zaista mnogo teško sastaviti. Ne mogu tek tako da ispišem najboljih 11. Moraću da odem da kluba, do trofejne sale, da vidim one slike po zidovima, da prelistam albume. Toliko je velikih igrača bilo”...  

Negde potkraj leta imali smo pola tima Partizana i trojicu ili četvoricu ‘sigurnih’ zvezdaša. Tu su bili Šoškić, Bobek, Vasović, Milutinović, Galić s jedne, odnosno Beara, Mitić, Džajić s druge strane.

I onda napokon, pred Novu godinu, pao je kamen sa srca i nama i gospodinu Ćurkoviću. Mi smo dobili ono što smo tražili, on se ratosiljao učestalog dosađivanja. Misija je bila kompletirana.  

Oko bekovskog para Partizana nije bilo neke naročite dileme - Belin i Jusufi. U half liniji, uz Vasketa, mesto su pronašli Zlatko Čajkovski i Branko Rašović. Na ‘osmici’ Vladica Kovačević, i Nenad Bjeković kao levo krilo.

“Žao mi je što sam morao bez Marka Valoka. Imao sam ga u nekim varijantama. Na kraju ipak moram bez njega”.

Dilema oko trenera?
“Nisam imao prilike da upoznam Ilješa Špica, a Bobeka imam u timu, tako da nisam hteo da ga stavljam i na klupu. Odlučio sam se za Abdulaha Gegića”.

U kojoj liniji je bilo najviše problema kod Zvezde?
“Strašno veliki izbor napadača! Moj glas ide Duletu Saviću”.

Morala je kod crveno-belih da radi i ‘hirurgija’. Specijalna intervencija. Razlog - Dejan Savićević.
“Deju bih voleo da imam u ekipi, samo ne znam gde da ga stavim, umesto koga? Ajde neka ide on na desno krilo, a Pižona ćemo u srednji red. Jeste on bio malo ofanzivniji, ali za ovu priliku neka bude uz Blekija i Paviku”.

Miljan na klupi bez konkurencije?
“Nemam dilemu da je u pitanju najveći trener Crvene zvezde. Dobro sam ga poznavao”.