Zvezdini rivali: Siti još jači, Lajpcig omražena mašina za pravljenje para, Jang Bojsi danas prodali najboljeg igrača
Vreme čitanja: 10min | čet. 31.08.23. | 20:11
U kratkim crtama o protivnicima srpskog prvaka u Ligi šampiona
Crvena zvezda je izvukla tri rivala za svoje treće učešće u Ligi šampiona u poslednjih šest godina. Opšti utisak: moglo je bolje, ali moglo je i teže. Tu su aktuelni šampion Evrope, ne naročito atraktivni, ali vrlo moćni RV Lajpcig i na tim sa kojim bi srpski prvak trebalo da može da igra i da porve možda i za svih šest bodova. Pred vama je kratka analiza ova tri rivala...
* * *
Izabrane vesti
Iz prvog šešira nije moglo teže! Prvak Evrope i po svemu najjjači tim na svetu. Mančester Siti je bio najmanje poželjan rival za sve na žrebu. Ali videće Marakana i ovu silu svetskog fudbala. Navikao je naš najveći stadion kroz istoriju da ugosti velikane poput Reala, Barselone, Bajerna, Milana, Liverpula, ali vremena su se promenila i sada je i Siti legitiman član ovog društva.
Građani će biti apsolutni favorit protiv crveno-belih. Siti je prošle sezone protunjao kroz Ligu šampiona i napokon došao do te evropske krune koju je sanjao poslednjih 15 godina otkako su ga preuzeli valsnici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i uložili milijarde u taj projekat. Posle krune u Istanbulu osvojene protiv Intera, pritisak sa leđa celog kluba, Pepa Gvardiole i igrača je pao.
Iako se kaže da je lakše osvojiti nego odbraniti titulu, Siti je opet prvi favorit za osvajanje Lige šampiona. Ne vidimo ko je u ovom trenutku jači tim.
Ekipa je ovog leta doživela određene promene ali kostur je tu. Najveći udarac je odlazak Ilkaja Gundogana koji je godinama bio jedan od nosilaca Sitijeve igre i jedan od retkih fudbalera koji je tu bio od početka Gvardiolinog mandata. Osetio je sjajni vezista da je završio misiju u Mančesteru i ovenčan krunom Lige šampiona se po isteku ugovora preselio kao slobodan igrač u Barselonu. Zamenio ga je hrvatski reprezentatoivac Mateo Kovačić iz Čelsija. Igrač koji ne odskače kao zvezda ali kojeg veliki treneri obožavaju jer odrađuje fantastičan posao na sredini terena. Uostalom, duže od decenije igra za velike klubove Inter, Real Madrid, Čelsi i evo sada Siti. Ima preko 400 mečeva u dresovima pomenutih klubova i četiri osvojene Lige šampiona.
Pored Nemca turskog porekla, Siti su ovog leta od zvučnijih imena napustili štoper Emerik Laport i Rijad Marez ali suštinski to nisu nikakvi udarci jer su došle kvalitetnije zamene. Baskijac je u poslednje vreme izgubio poverenje Gvardiole, imao je sve češće i probleme sa povredama pa su obe strane oberučke prihvatile ponudu saudijskog Al Nasra. A zamena za Laporta je makar duplo kvalitetnija. Duže od godinu dana je Gvardiola insitirao na dovođenju Joška Gvardiola i ovog leta mu se želja ostvarila. Hrvat iz Lajpciga je postao najskuplji defanzivac u istoriji fudbala.
Neće se osetiti ni odlazak Mareza koji je u drugom delu prošle sezone potpuno izgubio Gvardiolino poverenje. Otišao je za velike pare u saudijski Al Ahli a umesto njega je stigao supersonični Belgijanac Žeremi Doku iz Rena za 60.000.000 evra. Gladan, ambiciozan, željan da se potrvdi na najvećoj secni. Istekao je ugovor zaboravljenom Benžamenu Mendiju, a mladi Maksi Perone je otišao da skuplja iskustvo u Las Palmasu. Klub napušta i desni bek Žoao Kanselo koji je godinama bio među nosiocima igre ali je zimus došlo do raskola na relaciji sa Gvardiolom i prvo je pozajmljen Bajernu, a sada ga šalju u Kataloniju jer Pep ne želi očima da ga vidi.
Do sutra u ponoć će član Mančester Sitija postati i portugalski vezista Matus Nunes čiji transfer je dogovoren prethodnih dana i Građani će ga Vukovima platiti skoro 70.000.000 evra. Kada se podvuče crta, Siti će imati jednog top vezistu više nego u prethodnoj sezoni. Doduše, Nunesov dolazak je ubrazala i nedvan povreda kapitena Kevina de Brujnea koji će odsustvovati sa terena četiri meseca i neće igrati protiv Zvezd.
O ostatku tima ne treba trošiti reči. Prva zvezda je naravno centarfor Erling Haland, simbol evropskog fudbala posle odlazaka Kristijana Ronalda i Lea Mesija na egzotične destinacije. On je taj koji će u budućnosti zajedno za Kilijanom Embapeom vladati evropskim fudbalom i već ove godine je favorit za Zlatnu loptu.
Alternativa mu je ubitačan špic poput Hulijana Alvareza koji bi verovatno bio startna „devetka“ u bilo kom drugom timu na svetu. Osim u Sitiju pored Halanda... Zato je Gvardiola počeo da ga koristi kao polušpica iz Halanda.
Bernardo Silva sa desnog i Džek Griliš sa levog krila daju i nameštaju golove. Bio je Siti ovog leta u opasnosti da izgubi portugalskog Mađioničara, nudili su mu Arapi basnoslovne sume ali je rešio da ostane i produžio ugovor. Griliš je bio najskuplji engleski igrač u istoriji, prva sezona po dolasku iz Vile mu je prošla u navikavanju na najviše ciljeve i ambicije i trebalo je da izdrži pritisak... Izdržao je i u prošloj sezoni pokazao kakav je majstor.
Činjenica da igrač poput Fila Fodena za sada nema mesto startera i da je 60.000.000 evra plaćeno pojačanje Doku takođe na klupi, najbolje govori kakva je Sitijeva navala. Zbog toga je klupsko dete Kol Palmer rešio da u finišu prelaznog roka napusti Siti i pređu u Čelsi koji će ga platiti preko 40.000.000 evra i učiniti ga najskupljim produktom u istoriji Sitijeve akademije.
Ideolog igre koji celu ovu mašineriju pokreće je španski „pivot“ Rodri, strelac gola za istorijsku titulu prvaka u finalu protiv Intera. On je srce ovog tima. A sa dolaskom Kovačića i Nunesa bi mogao da dobije nešto ofanzivniju ulogu nego do sada. Sličnu onoj koju je imao Gundogan do sada.
Prošle sezone je Gvardiolino otkriće sezone bio Džon Stons na poziciji zadnjeg veznog. Tačnije, nečemu između štopera i zadnjeg veznog. I igrao je najbolji fudbal u životu iako je godinama bio meta kritika na Ostrvu. Početak sezone je propustio zbog povrede, a videćemo kakva će mu uloga biti sada posle dolazaka Gvardiola, Kovačića i Matuesa Nunesa.
Komandant Sitijeve odbrane je portugalski štoper Ruben Dijaš koji je biran i za igrača sezone u Premijer ligi. Uz njega je najčešće prošle sezone igrao Manuel Akandži, Švajcarac koji je prošlog leta došao na mala vrata iz Dortmunda i ispostavio se kao sjajna Gvardiolina ideja. Tu je i univerzalni Natan Ake koji može da igra kao levi štoper ili levi bek. Poput Gvaridola. Desno je standardan Kajl Voker koji je bio ljut jer nije počeo u finalu Lige šampiona, hteo da ide u Bajern ali je na kraju ohladio glavi i potpisao novi ugovor.
Naravno, na golu je već godinama standardan Brazilac Ederson, golman po Gvardiolin ukus koji je Građanima spasao pobedu u finalu protiv Intera i zbog sjajnih tehničkih kvaliteta i igre nogom je specifičan čuvar mreže koji mnogo utiče igru.
Kad se onako laički baci pogled na urađeno u ovom prelaznom roku, odnosno pre svega na izlazne transfere RB Lajpciga, reklo bi se kako Crvena zvezda možda i nije tako loše prošla ako govorimo o rivalu iz drugog šešira. Ali već taj drugi utisak - da ne govorimo o dubljoj analizi - otkriva suštu suprotnost prvog utiska: srpskom šampionu Erik Abidal i Džo Kol nisu mogli bogzna kako gore da ’smeste’.
Ko pamti neka od izlaganja Vladana Milojevića od pre nekoliko godina, dok je bio glavnokomandujući na Marakani, možda je upamtio kakva je hvalospeve iznosio na račun mladog nemačkog kluba. Štaviše, srpski stručnjak je objašanjavao kako bi, kad bi mogao da bira, voleo da njegov tim ima mogućnos da igra baš kao RB Lajpcig. I svakako da Milojević nije jedini.
Prve asocijacije kada se izgovori ime Red Bulovog mezimčeta: mladost, brzina, direktan i uzbudljiv fudbal. I naposletku kao konačan proizvod - spektakl!
Lajpcig igra za publiku, u Lajpcigu nijednog momenta nisu sporili da su stvoreni da bi bila mašina za pravljenje novca (takozvani razvojni klub), ali to znači da ne napreduju i da nisu konkurentni. U Nemačkoj svakako jesu. A pre nekoliko došli su i do polufinala Lige šampiona, sa Julijanom Nagelsmanom na klupi.
U Nemačkoj ih ne vole. Ili da budemo precizniji - mrze ih. Nemačka fudbalska kultura ne priznaje način na koji je sada već pokojni Ditrih Matešic izdigao klub do Bundeslige, na svakom stadionu dočekuju ih kao kužne, no ljude iz Red Bula to ne ni najmanje ne tangira. Oni savršeno odrađuju svoj posao, kupuju mlado i jeftino ’meso’, obrade ga i prodaju papreno.
Tu dolazimo do aktuelnog prelaznog roka u kom su inkasirali blizu 250.000.000 evra (a od 2016, kada su ušli u Bundesligu, čak 650.000.000).
Lajpcig jeste ovog leta ostao bez trojice najvažnijih i najboljih igrača, Kristofera Enkunkua (Čelsi, 60.000.000), Joškaa Gvardiolaa (Mančester Siti, 90.000.000) i Dominika Soboslaja (Liverpul, 70.000.000), zamene nisu ni izbliza atraktivne (Openda, Šeško, Baumgartner, Zajvald, Lukeba...), međutim treba imati na umu da se radi o klubu u kom nijedno ime nije iznad sistema.
A da taj sistem ’šljaka’ kao sat videlo se u Superkupu Nemačke protiv Bajerna. Na stranu što šampion sa Tomasom Tuhelom izgleda veoma loše, slaviti u Minhenu sa 3:0 i odigrati onako superiorno vredno je svakog poštovanja.
A nije tako davno bila ni ona pobeda u Minhenu (3:1) u finišu prošle sezone, kada je RB kao na tacni servirao titulu Dortmundu, ali ovaj kao da je nije želeo.
Ekipu vodi ozbiljan stručnjak - Marko Roze, Zvezdin stari znanac, kog je Milojević izbacio u plej-ofu Lige šampiona 2018. godine. Miloja više nema na klupi crveno-belih, ali teško da je Roze zaboravio šta mu se tada dogodilo i kako je sa Salcburgom ostao bez elite. Njegov motiv, ne sumnjajte, neće biti zanemarljiv...
Ako za reper uzmemo prve dve utakmice u novom prvenstvu (poraz od Leverkuzena 2:3 i pobeda protiv Štutgarta 5:1) nemački tim već ima iskristalisan sastav. Na golu je Janis Blasvih (zamena za povređenog Petera Gulačija), štoperski par čine Mohamed Simakan i kapiten Vili Orban, standardni bekovi su Beni Henrihs i David Raum (jedna od od najbolji levica nemačkog fudbala), na pozicijama u srcu terena uglavnom su Ksaver Šlager i Kevin Kampl (opcija je i novopridošli Zajvald), dok udarnu četvorku čine Dani Olmo, Ćavi Simons, Lois Openda i Timo Verner.
U pitanju je formacija 4-2-2-2, mada koliko su Olmo i Simons ofanzivni, ovo se vrlo lako pretvara u 4-2-4.
Ozbiljnu silu Saksonci imaju i na klupi. To se pre svega odnosi na nebrušeni dijamant i po mnogima novog Erlinga Halanda, slovenačkog centarfora Benija Šeška, zatim jednog od najboljih švedskih igrača Emila Forsberga, talentovanog austrijskog ofanzivca Kristofa Baumgartnera.
Lukas Klosterman je desni bek i štoper, nemački reprezentativac, Kastelo Lukeba jedan od štopera kojima predviđaju veliku karijeru, Jusuf Poulsen maltene legenda kluba... Doduše, on bi mogao da ode do kraja prelaznog roka.
Lajpcig ne menja stil igre, ne prilagođava se protivniku pa usled toga ume ponekad i da nastrada u Evropi, kao protiv Mančester Sitija prošle sezone - 0:7. Barak Bahar je trener koji takođe ne voli da odstupa od svoje filozofije, te će biti veoma zanimljivo videti to njegovo nadgornjavanje sa Markom Rozeom.
Mada je pitanje koliko Zvezda može ako bude išla ’prsa u prsa’ sa nemačkim timom.
Ono što je sigurno, srpskom prvaku najveća opasnost - ako ćemo individualno - preti od velikog majstora Danija Olma. Nekadašnji igrač Dinama i španski reprezentativac prodisao je otkako je ekipu napustio Soboslaj. Postao je apsolutni lider, uživa na terenu i to se najbolje videlo na Alijanc areni, na startu sezone, kada je Bajernu dao tri komada.
Sa Jang Bojsom vreme je za obnavljanje jednog starog poznanstva koje je više prijalo crveno-belima. Šampion Srbije je kasnog avgusta 2021. godine sa 2:2 u Bernu i 1:1 na Marakani eliminisao švajcarskog predstavnika. Ali niti su to danas isti timovi, niti ih vode isti treneri. Zvezdu je predvodio Vladan Milojević, a Jang Bojse Herardo Saone.
Danas srpskog velikana vodi Barak Bahar koji je, imajući u vidu da je njegov bivši klub Makabi Haifa juče igrao revanš baš protiv šampiona i neprikosnovenog vladara Švajcarske, verovatno bacio oko na švajcarskog predstavnika. Ono što je Izraelac mogao da vidi jeste da njegov kolega Rafael Viki forsira formaciju 4-4-2 u rombu, te da je Jang Bojs ekipa koja ume da koristi svoje šanse. Haifu je eliminisala postigavši tri gola iz tri udarca u okvir iako je bila nadigrana od strane izraelskog predstavnika.
Međutim, neće to biti isti Jang Bojs. Ne posle odlaska najboljeg fudbalera Fabijana Ridera (21). Mladi švajcarski ofanzivni vezista je baš danas prešao u Ren za 15.000.000 evra, a bio je perpetum mobile tima iz Berna na sredini terena i prošlu sezonu završio sa 10 pogodaka i 11 asistencija u svim takmičenjima. Da li će do kraja prelaznog roka švajcaski klub uspeti da nadomesti njegov odlazak, veliko je pitanje. Doduše nije Rider jedini standardni prvotimac iz prošle sezone koji je napustio Bern. Tu su i sjajni štoper Sedrik Cesiger (otišao u Volfsburg za 5.000.000), ali i iskusni vezista Kristijan Fasnaht koji je u prošloj sezoni bio vrlo blizu dabl-dabl učinka.
Ovog leta Jang Bojs je na Vankdorf stadion doveo dva milionska pojačanja. Darijana Maleša koji je prethodno blistao u Bazelu platio je Interu 2.000.000 evra, poljskog vezistu Lukaša Lakomija iz Zaglebja pazario je za 1.400.000. Ali to su momci koji tek treba da se adaptiraju u Vikijev sistem. Najveća opasnost vreba od špiceva Sedrika Itena i Žan Pjera Ensamea koji su prošle sezone zajedničkim snagama postigli 40 prvenstvenih pogodaka. Ensame je bio asistent protiv Zvezde u Švajcarskoj.
Da Jang Bajs mora ozbiljno da se shvati pokazuju i prethodna dostignuća Rafaela Vikija u evropskoj eliti. Švajcarac je kao trener Bazela takmičarske 2017/18 pobedio i Mančester Junajted i Mančester Siti – dakle i Žozea Murinja i Pepa Gvardiolu. Portugalcu je meru uzeo u grupnoj fazi koju je završio na drugoj poziciji, a Špancu u revanšu osmine finala, doduše pirovom pobedom 2:1 posle debakla na Etihadu od 5:0.
Ipak, Barak Bahar će se nadmudrivati sa trenerom koji zna kako se prolazi grupna faza Lige šampiona.