RB Lajpcig, nova evropska sila - kako je sve počelo i gde se završava...

Kako li samo uživa her Ditrih ovih dana... Možda neki fini kaštel podno Alpa, ili ono njegovo ostrvo – Laukala, beše. Fidži; Egon Milerov rizling ili čašica “ričarda”. Manje važno. Jedno je sigurno – uživa stari Ditrih, uživa matori lisac... I možda baš razgaćen ili zabundan, na vrelom pesku ili snegu, osunčane pozadine ili promrzlih krsta – pretura po mislima. 

Kako ono bi pre deset godina... 

Gladi bradu her Ditrih. Malko se mršti, pa blago osmehne. I tako krene. Odšeta natrag u maj 2009. Selo Markranštet, 11 kilometara jugozapadno od Lajpciga. Loklani huligani zloupotrebili su noć bez meseca, upali na lokalni stadiončić i travnjak polili furadanom. Sve uništeno. Upravna zgrada išarana: “Kolji Bika”; Red Bul napolje; Smrt Red Bulu; Matešic = Hitler”. Nekoliko dana ranije vlasnik konglomerata Red Bul – Ditrih Matešic, uspešno je zaključio pregovore o kupovini SV Markranštet, lokalnog seoskog kluba iz Oberlige (peti rang takmičenja) što će ga prebaciti na Centralstadion, u Lajpcig. Posle duge tri i po godine traganja za licencom DFB-a, konačno – uspeo je. Sav posao 350.000 evra. Šampanj nikad nije bio slađi nego tog 19. maja 2009, ali...

Još malo po bradi, pa... Sećaš se, her Ditrih?

"Halo, Franci, prijatelju, potrebna mi je tvoja pomoć. Hitno je".

Ditrih Matešic ušao je u fudbal zahvaljujući svom novcu i idejama Franca Bekenbauera. Kada je 2005. kupio i rebrendirao Austriju iz Salcburga, stvorivši praktično novi klub – RB Salcburg, za savetnika je uzeo jednog od najmoćnijih ljudi nemačkog fudbala. Bio je to pogodak u centar. Kajzer Franc odigraće ključnu ulogu prilikom Red Bulovog ulaska u nemački fudbal. 

"Dragi moj Ditrih, idi u Lajpcig! Lajpcig, to je grad za tebe". 

I kao što je sve o fudbalu znao dok je igrao, pa kasnije kada je uplovio u trenerske (selektorske) vode, pokazaće taj čuveni Kajzer da ga komotno možemo međ najveće fudbalske mudrace još za života. Znao je dobro da će Red Bul naići na veliki otpor – Traditionsverein, navijači, stroga administracija, ali isto tako dobro je znao kako da to nezadovoljstvo koliko-toliko bude amortizovano. Zašto Lajpcig? Zato što je u Lajpcigu osnovan Fudbalski savez Nemačke (DFB); zato što je iz Lajpciga prvi šampion Nemačke (VFB Lajpcig); zato što je Nemačka reprezentacija prvu utakmicu odigrala u Lajpcigu. Naposletku, zato što na teritoriji bivšeg DDR-a nema ozbiljnog kluba skoro 30 godina. A narod je željan vrhunskog loptanja.

►►► PRELAZZI: Plastik fantastik – odbrana Lajpciga 

Matešic je prvo naciljao Zaksen, stari, tradicionalni klub. Zaksen je bio naslednik Kemi Lajpciga, nekadašnjeg šampiona Istočne Nemačke. Finansijski nestabilan, u četvrtoj ligi, gotovo pred bankrotom... Izgledalo je kao izvrsna šansa za spas. I mnogi bi se navijači širom sveta polakomili na Red Bulove milione. Ali ne i najvernije pristalice Zaksena. Prvo protesti u gradu, pa zabrana od strane Saveza. Druga je to kultura. Sportska, navijačka... Primese romantike “onog” fudbala. Zato se valjda Nemci toliko i otimaju da je sačuvaju.

Nije mnogo prošlo, tek tri ili četiri leta, u Lajpcigu tužan dan zazorio. I navijačka čitulja: “Otišao, dušu nije prodao”.

Red Bul se posle neuspelog ulaska u Zaksen okrenuo nekim klubovima sa zapada. Nisu uspeli pregovori sa Minhenom 1860 i Fortunom iz Dizeldorfa. Njihove velike navijačke armije “odbranile” su se masovnim protestima. Sankt Pauli nije se dopao Matešicu zbog radikalno levih stavova najvernijih pristalica, dok je o Hamburgeru mogao samo da mašta. Nikad ozbiljna priča. Kajzer Franc u međuvremenu nije odustajao od svojih stavova.

"Lajpcig, dragi moj Ditrih. Lajpcig".

A Matešic, pričalo se i pisalo u to vreme, nije bio tako besan još otkako je morao da otkupi jedan austrijski tabloid jer je mesecima objavljivao jednu njegovu sliku što mu se nije dopadala. 

Deset godina. Deset dugih godina... Opet po bradi. Osmeh. Sad je već širok. Ispisuje nadmenost. Uspeo sam, zar ne? Možda još gutljaj rajskog rizlinga, ili još čašica “ričarda”. O da, uspeo sam!

Achtung! Achtung! Daje se na znanje: Herbstmeisterschaft 2019 – RB Lajpcig! Red Bul je jesenji prvak. Red Bul je u osmini finala Lige šampiona. Red Bul u 2020. ulazi kao najozbiljniji kandidat za Salataru.

I sad, ko još pamti onaj mali bezobrazluk Berliner kurijera i ispad s prošlogodišnjom tabelom: na drugom mestu – DOSENVERKAUF (prodavači konzervi); ili program za kup utakmicu protiv Union Berlina – esej od 700 reči o uzgoju bikova; ili čak onaj transparent “solidarnosti” iz Sinshajma – lopovi iz Lajpciga, vratite nam status najomraženijeg kluba u Nemačkoj; ili ono klanje bika u Drezdenu, pa odrubljena glava na teren, pod noge fudbalera; ili kad su u Dortmundu zabranili popularne “šalove prijateljstva”...

Deset godina. Deset godina ko tren...
“Biće teško, Ditrih. O da, biće mnogo teško na početku. Ali posle prvih 100 godina i tvoj klub će moći da se pohvali nekakvom tradicijom. A za 300 leta možda i neće biti razlike između Bajerna i Lajpciga”, kazivaće kurtoazno Bekenbauer na trećoj promociji RB-a, iz treće lige u Cvajtu.  

“Nemam ja toliko vremena, Franci”, uzvratiće Matešic. “Ne želim da imam 80 godina kada RB osvoji prvu titulu u Nemačkoj”.  

RB Lajpcig nastao je 24 sata pre nego što će her Ditrih proslaviti svoj 65. rođendan. Prošlog maja najmlađi nemački klub navršio je deset godina, dan pre nego što će Matešic proslaviti 75. Od petoligaša do jesenjih počasti za 127 meseci - sezona u Oberligi, tri u četvrtoj ligi, jedna u trećoj, dve u Cvajti. Matematika, iliti računanje vremena “po her Ditrihu” kaže da je Bikovima ostalo još tri i po godine da ispune misiju.

“RB Lajpcig? Klub sa misijom. Da, definitivno. Sad mogu da kažem da imamo novog neprijatelja kog moramo da napadnemo”...

Tako je početkom decembra 2016. govorio Uli Henes, predsednik Bajerna, nakon što je Lajpcig tukao Šalke (2:1) i posle uvodnih 13 kola svoje debitantske sezone u eliti imao učinak od deset pobeda i tri remija. Kao poseban kuriozitet nemački mediji te zime pisali su kako je RB prvi klub sa istoka posle Hanze i 1991. godine koji je lider Bundeslige...
"Razvoj kluba, tima i navijača u tom periodu bio je nestvaran”, prisećao se nedavno Ralf Hazenhutl, Austrijanac koji je vodio Bikove u prve dve bundesligaške sezone. “Znali smo da uz naporan rad i naglasak na detaljima možemo brzo da rastemo, ali da ćemo biti tako uspešni u prvoj sezoni – sve nas je pomalo iznenadilo. Mnogo stvari radimo kako treba i veoma smo gladni uspeha. Naravno, u budućnosti će biti i teških trenutaka, većih izazova”.

Najveći problem s kojim će se RB Lajpcig susresti biće podeljena mišljenja oko čuvenog pravila “50+1” koje je i dalje neka vrsta svetinje u nemačkom fudbalu. Njegova suština jeste da navijači, članovi kluba, zadrže pravo odlučivanja i da aktivno učestvuju u vođenju kluba. Bilo koji investitor, dakle, ostaje na maksimum 49,99 odsto vlasništva i vrlo često mora da se povinuje odlukama navijača s plaćenom članarinom.
“Mislim da u Nemačkoj postoji percepcija da je Lajpcig kupio svoj uspeh. To je osnovni problem”, kazao je jednom prilikom Kevin Hačard, komentator bundesligaških utakmica za američko tržište.

A da li je baš tako? Da li se poslovanje i uspon RB-a mogu uporediti s nekim primerima iz Engleske ili Francuske? Koliko je Mančester Siti uložio ne bi li došao do prve premijerligaške titule, Lige šampiona i situacije da Pep Gvardiola poželi da ga vodi? Koliko je “crnog zlata” trebalo prodati da bi Pari Sen Žermen došao do treće titule u svojoj istoriji i da bi se pre svog 50. rođendana etablirao kao jedan od deset najmoćnijih klubova sveta? 

U oba slučaja u pitanju su milijarde.

Kada je pokrenuo RB Lajpcig Ditrih Matešic i njegov Red Bul predvideli su budžet od 50.000.000 evra za prvih pet godina. U tom periodu klub je od pete lige stigao do Cvajte. Za dovođenje novih igrača potrošio je manje od 5.000.000. Sve ostalo otišlo je na plate i razvoj omladinskih pogona. 

Malo drugačiji razvojni put. 

Suštinski problem Matešic je napravio kada je osmislio kako da izvrda zakonima DFB-a. Lajpcigovih “50+1” čini samo 17 članova kluba zaposlenih u Red Bulu ili barem usko povezanih s kompanijom. Svaki od njih fiktivno plaća 1.000 evra članarine i tako stiče “pravo glasa”, a odluke donose po nalogu uprave kluba, odnosno gazde. Sve ovo moglo je da prođe jer Lajpcig nije imao prave navijače koji će se usprotiviti. Tih 17 uposlenika Red Bula dobilo je članske karte. Svi ostali koji će doći kasnije – odbijeni su. Tako je Ditrih Matešic dobio ono što je želeo – potpunu kontrolu nad klubom. 
“Prelepo je prošetati gradom poslednjih meseci. Sve je više dece koja nose naše šalove i dresove. Ovo postaje pravi fudbalski grad. Svuda rastu mali lajpcigeri”, oduševljen je prošlog leta bio golman Peter Gulači.

Bez obzir na sve te male lajpcigere klub je ostao “zatvoren” za obične navijače. I to je ono što najviše zameraju Red Bulu. Bajern sa svojih 284.000 navijača s pravom glasa i članarinom ne većom od 60 evra, ili Dortmund sa blizu 200.000 i sličnom “cenom glasa” - totalni su atipodi.
“Moj klub je osnovan da bi igrao fudbal”, vikao je u kameru lokalne televizije jedan od navijača iz tvrdog jezgra navijača Lokomotive iz Lajpciga. Bilo je to pre desetak godina. “RB Lajpcig? Napravljen je samo da bi zarađivao novac. Pa oni prodaju konzerve”.

Matešic je dobio ponudu za nagodbu od te grupe. Baš kao i neku godinu ranije u Salcburgu, kada su mu tražili da bik na grbu bude obojen u ljubičasto, u spomen na staru Austriju...
“Ne, bik ostaje crvene boje! Nisam uložio tolike milione da bih se s vama nagađao”.

Čvrsto pri svojim stavovima her Ditrih ostao je i u “duelu” s poslednjim otpadnicima ozloglašenih istočnjačkih huligana iz vremena DDR-a. Zahtevaće da Red Bul nikako ne stoji uz ime novog kluba, u zamenu obećavali “pravi navijački kolorit na tribinama” - i opet ništa od pogodbe.      

Fudbalski savez Nemačke tada je takođe spustio rampu. Zakon jasan – ime sponzora ne može uz ime kluba. I još jedna pobeda Ditriha Matešica: u fudbalskim knjigama zapisano je RasenBallSport Leipzig. Ovaj prvi deo u bukvalnom prevodu značio bi loptanje na travi i rezultat je dovitljivosti marketinških stručnjaka Red Bula. U praksi: RB Leipzig. Skraćenica sasvim dovoljna za prepoznavanje suštinskog identiteta.

Za 10. klupski rođendan novinar iz Lajpciga Ulrih Kremer podsetio je na te prve dane kluba, odnosno kako se raspoloženje u gradu menjalo s napredovanjem RB-a iz lige u ligu...
“Fudbalska publika u Lajpcigu bila je razočarana godinama. Pogotovo nakon spajanja Lokomotive i Zaksena. Falilo je i novca i znanja. To je razlog zašto je navijački potencijal RB-a vrlo brzo rastao. Ljudi koji su još devedesetih prestali da odlaze na stadion (pre svega jer njihov tim nije igrao takmičarski fudbal na ozbiljnom nivou, ali i zbog rasprostranjenog nasilničkog ponašanja navijača), u RB Lajpcigu pronašli su neku vrstu utehe. Decu su počeli da uče da navijaju za novi, moćan klub iz svog grada. RB nisu identifikovali s kompanijom, fokusirali su se na mogućnost da posle 30 ili 35 godina ponovo gledaju vrhunski fudbal na Centralstadionu. U samom gradu više nema okorelih protivnika RB-a. Većina misli da je tim kul, dok je ostatak neutralan, ili navija za neke druge klubove”, napisao je proletos Kremer.

RB LAJPCIG ŠAMPION NEMAČKE - KVOTA 3,80

Ne računajući početni kapital (50.000.000) Red Bul je u Lajpcig uložio 312.530.000. Ta cifra otišla je isključivo na kupovinu igrača. Otkako je ušao u Cvajtu klub je godišnje (u proseku) trošio oko 50.000.000 evra i nikada nije pazario fudbalera starijeg od 23 godine. Takođe, do pre nekoliko godina gornja granica za platu igrača iznosila je 2.500.000 evra. Ona je nedavno podignuta na 5.000.000. Na ta dva ograničavajuća faktora (visina obeštećenja i primanja igrača) udaren je temelj zdravog funkcionisanja kluba. 

Najbolja stvar koja se dogodila Ditrihu Matešicu i RB Lajpcigu jeste Ralf Rangnik. Čudna glava nemačkog fudbala i jedan od najvećih umova modernog sporta stigao je u klub 2012. Počeo kao sportski direktor, a Red Bul će napustiti kroz šest meseci kao sve i svja kada su u pitanju fudbalske franšize. Govorka se da će u Milan... Rangnik je pre Lajpciga radio u Štutgartu, vratio Hanover u Bundesligu, izgradio od nule Hofenhajm (krenuo iz četvrte lige) i sa Šalkeom stigao do polufinala Lige šampiona. Ona dva “zakona” o platama i transferima njegovih su misli delo i morala su da uđu u klupski statut. Ni po koju cenu nisu mogla da budu prekršena. I baš je prvih dana nove godine Ralf Rangnik mnogima pao na pamet. Onomad kad su iz RB Lajpciga saopštili kako moraju da odustanu od Erlinga Halanda jer su potraživanja Mina Rajole debelo prevazilazila onih 5.000.000 evra. Rangnik već duže vreme nije usko povezan sa sportskim sektorom u Lajpcigu, ali njegovi su zakoni opstali. 

Iz istih ili sličnih razloga, još dok je bio tu, RB je odustajao od Kevina Folanda, Marija Gecea, Bernda Lena, Brila Emboloa... Bilo je onih koji su ozbiljno sumnjali dok je za milion, dva ili tri kupovao anonimuse poput Emila Forsberga, Marcela Halstenberga, Vilija Orbana, Nordija Mukielea, Dijega Demea, Tajlera Adamsa, Mateusa Kunje... Danas je dovoljno baciti pogled na Lajpcigovu stranicu na Transfermaktu i videti da aktuelni sastav vredi duplo više nego što je uloženo u sve igrače koji su kupljeni za ovih deset godina?! Pritom, samo jedan od njih – Timo Verner, isplatiće gotovo trećinu uloženog novca. Od 2009. do danas... 

Otkako je došao u Lajpcig Ralf Rangnik napravio je samo dve pogrešne procene – Oliver Burk i Jozua Kimih. Ovu prvu uspeo je da ispravi, pošto je prodajom nekada supertalentovanog Škota povratio sva uložena sredstva (oko 15.000.000 evra). Druga ga verovatno i danas peče, jer prilikom kupovine Kimiha iz Štutgarta (za 500.000 evra) nije izbacio buy-back opciju. Švabe će ga posle dve godine vratiti, pa ponovo prodati – ovoga puta Bajernu.   

Posebno je zanimljiv podatak da je RB Lajpcig za sve ove godine prodao jednog jedinog standardnog igrača?! To je Nabi Keita i otišao je u Liverpul za 55.000.000 evra, s tim što će Nemci kroz razne bonuse moći da zarade još 20.000.000.

RB Lajpcig ove sezone igra najzrelije. Za tim čiji je prosek godina 23,5 čak iznenađujuće zrelo. I baš se Jozua Kimih oglasio pre nekoliko dana...
“Imaju sjajan tim, napreduju iz godine u godinu... Postali su opasan rival. Sad već mogu da tvrdim da će trku za titulu odlučiti naš meč u Minhenu”.   

I da se razumemo – Bajern je favorit! Veliki favorit za konačnu pobedu. Ali samo ako bude na svom prepoznatljivom nivou. To je onaj potencijal što je pokazivao povremeno od dolaska Hansija Flika na klupu. Ako ne bude... 

Julijan Nagelsman je u poslednjih šest meseci pokazao da je fajta za velike stvari i da nije tek tako poet laureatus. Jeste hendikep taj meč u Minhenu, Lajpcig tamo još ni gol nije dao, ali... Prognoza - RB će i u aprilu i u maju imati čemu da se nada; RB igra moderniji fudbal od Bajerna. I više se nikoga ne plaši. Ko je odgledao decembarski derbi na Vestfalenu znaće o čemu se radi. Na tom meču, posle Dortmundovih 2:0 i 3:2, Bikovi nisu samo zašiljili rogove. Nadošli su mišići, “doterana” psihologija... Nabrekli su još neki organi.

Kako god da se završi ova sezona istorija će ponovo zavesti da je RB Lajpcig napravio iskorak, 11. godinu zaredom. Neka bude pomalo proročki, mada to mnogi vide kao logičan sled događaja, posebno ako RB svrgne Bavarce s trona: pred nama je godina (eventualno dve) u kojoj RB Lajpcig očekuje najveći izazov – sačuvati trenera. Zadržati na klupi ponajboljeg mladog stručnjaka Evrope. Bajern i taj zlatokosi vunderkind... Crta se odavno. 

(Pa sećate se, još pre pet godina... Nagelsman je iz Landsberga. Tu, oko 65 kilometara od Minhena. Taj gradić ima retko romantičnu reku Leh. Ali ima i zatvor. U jednoj od njegovih finijih ćelija svojevremeno ležao je Uli Henes. Nagelsman je upoznao Henesa u leto 2015. godine. Ne, nije bio baš kod njega u poseti, bilo bi previše holivudski... Uli je imao vikend u civilu, a mlađani Julijan, tada 27-godišnjak, već je bio završio sve dnevne obaveze oko kadetskog tima Hofenhajma koji je u tom trenutku predvodio. Minhen, Zebener štrase... Iskusni vuk ne okoliša. Zna da je Bajern vlažni san svakog "normalnog" Nemca. Puca direktno. Puca nadmeno. Nudi posao. Sve kovertirano, s unapređenjem - da preuzme mladi tim (do 19 godina) bavarskog giganta."Hvala, ali moj odgovor je ne. Imam obećanje Ditmara Hopa da ću dogodine voditi prvi tim Hofenhajma. Moja želja je Bundesliga, seniorski fudbal". Henes u glavu – Nagelsman u glavu. I Uli mora preko svoje nemale sujete. Duplom crvenom linijom podvlači ime tog drskog, samouverenog, hrabrog momka. Jer Uli zna – to su karakterne crte budućeg trenera Bajerna. Pa još Nemac, blondinac...)
   
Beše i jedna zanimljiva opklada pre dve godine. Nagelsman i mladi novinar što je s njim radio intervju za Rajn Nekar Cajtung...

"Uvešćeš Hofenhajm u Ligu šampiona, ili bar Ligu Evrope. Igraćete lep fudbal. Bajern će lutati s trenerima. Klupa jednog od najvećih klubova na svetu biće ponovo slobodna... Hajde da se kladimo u gajbu piva da će iz Minhena opet stići poziv i da tada nećeš moći da odbiješ?

"Hm... U redu, hajde. Kao trener Bajerna moći ću to sebi da priuštim".   

S Nagelsmanom ili bez njega RB Lajpcig nastaviće da raste. U to više niko ne sumnja. Temelj za novu evropsku silu udaren je. Sistem razrađen. Potencijal uskoro na vrhuncu. Red Bul tako u svom nemačkom krdu ima dvojicu najtalentovanijih francuskih štopera – Ibrahima Konate (20) i Dajot Upamekano (21), obojica s tržišnom cenom od po 50.000.000 evra. Na desnom boku je Lukas Klosterman (23), nemački reprezentativac, trenutno “težak” oko 40.000.000 evra. Lajmer i Zabicer nosioci su novog talasa talentovanih Austrijanaca (zajedno blizu 80.000.000 evra), Jusuf Poulsen ponovo pronalazi staru formu, cena raste... Od “bratića” iz Salcburga Hanesa Volfa (20) tek se očekuje da zablista, baš kao i od Amadua Hajdare. O Timu Verneru suvišno je trošiti reči – prvi napadač Nemačke – 23 gola i 10 asistencija u prvih 25 utakmica sezone.

Baš je na primeru Tima Vernera Red Bul pokazao moć, ono što ga (za sada) razlikuje od svih drugih Bajernovih rivala. Dugo su Bavarci “bušili”, radili sve da pokvare dil oko novog ugovora, obećavali Verneru avione i kamione, samo da ne potpiše – kako bi ga na leto uzeli za džabe, kao što su Nibela, Gorecku, Levandovskog, Rudija, Rodea – ali Lajpcig je odneo pobedu. I pokazao zube. 

Znate li da Bajern još nije uzeo nijednog igrača Ditrihu Matešicu?

Posebna snaga RB Lajpciga jesu i biće njegovi “sateliti” - RB Salcburg, Njujork Red Bul, Red Bul Gana i Red Bul Brazil. S razvojnim timovima na tri kontinenta Lajpcigov potencijal može da se meri s onim koje imaju najbolje skauting službe na svetu i najveći klubovi.  

Kako li samo uživa her Ditrih ovih dana... Možda neki fini kaštel podno Alpa, ili ono njegovo ostrvo – Laukala, beše; Egon Milerov rizling ili čašica “ričarda”. Manje je važno. Jedno je sigurno – uživa stari Ditrih, uživa matori lisac... I možda baš razgaćen ili zabundan, na vrelom pesku ili snegu, osunčane pozadine ili promrzlih krsta, pretura po snovima. Možda popodnevna dremka...

Mokar od glave do pete. Od piva, dabome. 

Jer na Centralstadionu slavi se Salatara. Lajpcig ima šampiona posle 107 godina.

Foto: Reuters