Zvezdin Panoramiks

Kažu, promenio se. Fudbalski – na bolje. Emotivno smo videli da je doživeo blagu transformaciju. Tokom prvog mandata u Crvenoj zvezdi Vladan Milojević je gotovo uvek imao facu perfektnog pokeraša, onog koga je „nacrtao“ Siniša Pavić u Boljem Životu u liku Saše Popadića. I kada je imao pet bezveznih karata u rukama, Vladan Milojević je imao identični izraz lica kao, na primer, kada je govorio na konferenciji za medije u Salcburgu. Uvek isti ton, uvek ravna linija.

Sada, za ovih osam meseci, počeo je često da iskače iz šablona dosadnjikavog diplomatskog sagovornika. Sve je to donekle normalno, jer je u biti jednog trenera da za sebe smatra da nije dovoljno cenjen i poštovan. Da treba da mu se progleda kroz prste. Pokušavao je najbolji Zvezdin stručnjak od Barija da se uzdrži, ali – nije uspeo. Pozitivni emotivni slom, posle trijumfa nad Bode Glimtom, kao da je bio okidač da stručnjak iz Aranđelovca raširi grudi i počne da srlja. Koliko god izgledao gord sigurno je čuo one ulepšane gradske verzije o sebi kako je tokom prvog boravka u Crvenoj zvezdi radio i stvaro uz pomoć ljudi „odozgo“, i to sve sa srećom kao ključnim faktorom. Pa i ono da nije fudbalski evoluirao i ostao zaglavljen u blatu sopstvenog banditskog fudbala, zasnovanog na disciplini, čvrstom bloku i kontrama.

Međutim, Vladan Milojević je još jednom pobedom stao na ulaz Zvezdinog Partenona najvećih trenera. Tamo gde su Miljan Miljanić, Branko Stanković, Ljupko Petrović... U trenucima velike euforije možda je previše ozbiljno raspravljati o tome da li je među pet ili deset najistaknutijih u istoriji, ali svakako je tu negde. U tom probranom društvu. Da krenemo od suve matematike: čovek, ili kako je za sebe rekao običan trener, ima 13 prolaza u 13 kola letnjih kvalifikacija. Negde je po zakonu bilo normalno i logično da se popularnije Miloje negde saplete, možda bi se to u Srbiji, u ovakvom ambijentu, desilo Karlu Ančelotiju ili Pepu Gvardioli. Bilo je tu i očekivanih prolaza, kada nije bilo moguće ispasti. Bilo je i trijumfa protiv objektivno jačih rivala, desio se i ovaj Bode kao pokazatelj da je na ovom terenu, tamo u Zvezdinoj rupi, Vladan Milojević čudotvorac. Ne, nije još počeo da pretvara vodu u vinu, ali za moderno doba Crvene zvezde on je Panoramiks. Za neupućene reč je o galskom vraču, oslikanom u stripu “Asteriks i Obeliks“, koji sugrađenima daje čarobni napitak i pomaže im da odbrane selo od rimskih legija.

Uspeo je Vladan Milojević da za 90 minuta protiv Bodea razbije gradske mitove i iluzije o samom sebi. Verovalo se da on može da radi samo sa grupom igrača priterenih uza zid egzistencije, pristiglih da u Crvenoj zvezdi rehabilituju karijere, ili da naprave ključni iskorak. Tako je bilo u prvom mandatu kada je od silnih izgubljenih fudbalskih duša napravio timčinu. Čak je provejavalo mišljenje da je Vladan Milojević sigurno, ali alibi rešenje klupske vrhuške, pošto je posle epizode sa Barakom Baharom voda došla do grla.

Da, sigurno ste čuli bar nekog u svom okruženju kako je Crvena zvezda prevazišla Vladana Milojevića, i da sa njim na klupi klub dugoročno može samo da nazaduje. Na toj negativnoj energiji omalovažavanja Vladan Milojević je punio baterije motiva. Kao što je leta 2019. godine sedeo na terasi hotela u Austriji i zajedno sa preminulim Milanom Kosanovićem onako u šali odlučio da ponovo uđe u Ligu šampiona. Čisto da se ne priča da je u Salcburgu uradio sve na sreću.

Negde je bilo i normalno da Vladan Milojević u prvom mandatu napravi tim oko Vujadina Savića, Milana Borjana, Filipa Stojkovića, Nemanje Radonjića i Branka Jovičića. Karijere su im se susrele na istoj tački. Ovog leta gledajući opis posla Milojević je imao identičan zadatak. Ali je forma bila sasvim drugačija.

Tu dolazimo do još jedne Milojevićeve transformacije. Zvezdin tim trenutno izgleda kao radno telo Ujedinjenih nacija. Afrikanci, Azijati, Južnoamerikanci, domaći igrači. Nepoznanica i dalje za sve, posebno što je većina igrača na koje pedantni stručnjak iz Aranđelovca daleko od pika forma. Ali tu dolazimo do uloge Vladana Milojevića preobučenog u galskog druida, sposobnog da Crvenoj zvezdi da i drugi i treći život.

Ima Vladan Milojević neke nepoznate sastojke koje čuva kao specijalitet kuće, dovoljno jake da mu svi igrači u bitnim utakmicama igraju na granici sopstvenog maksimuma i kao tim. Zvezda je gledajući papir jača od Bodo Glimta, ali je posle dužeg vremena u Evropi odigrala gotovo savršen meč. I to sa improvizovanim pripremama, bez većine igrača iz reprezentativnih selekcija. Nije slučajno što je Piter Olajinka posle tihog štrajka odigrao meč kao da je u detinjstvu sa Senjaka kretao na Zvezdine utakmice. Nije neobično što je In Bom Hvan pustio suzu radosnicu kao da je rođen na Savskom Vencu ili Republici Srpskoj.

Jednačina za iskusne računovođe: Garantovanih 19.000.000 evra je samo početak Zvezdine zarade

Marko Marin: Điga ostaje sigurno, In Bom zaslužio da ga pustimo

I nije slučajno što je Naser Điga porastao kao štoper do neočekivanih visina, da je startovao kao Nemanja Vidić, a davao pasove unapred bolje od Aleksandra Dragovića. To je sve do Milojevićevih sastojaka, onih koje je davao Saviću, Borjanu, Radonjiću. Jer su svi oni najbolji fudbal karijere igrali pod njegovim mandatom.

Posleo je Vladan Milojević još jednu poruku ljudima navučenim na romantizaciju prošlih vremena. Jeste Crvena zvezda u prošlosti imala status kultnog kluba, ali je najveće uspehe pravila oslanjajući se na odbranu i strahovite kontre. Tako je i danas doživljavaju u ozbiljnim inostranim fudbalskim krugovima.

Vladan Milojević jeste Crvena zvezda. Biće tu i nekih neuspeha, verovatno i poneki teški poraz u Ligi šampiona, ali nemojte se čudditi ako crveno-beli odbrane “Marakanu“ od neke nepobedive legije. Imaju druida. Pravog čoveka na pravom mestu.