Biti i selektor i trener – nije problem, kada radiš u stranom klubu: Vujasinović će voditi i Srbiju i Vuljagmeni
Vreme čitanja: 3min | pet. 05.06.26. | 13:32
Grci dali dozvolu ikoni srpskog vaterpola da preuzme reprezentaciju, ali da nastavi započeto nedaleko od Atine
Predsednik Vaterpolo saveza Srbije – Slobodan Soro. Predsednik Skupštine – Marko Avramović. Generalni sekretar – Ivan Basara. Od danas je još jedan pozicija popunjena. Vladimir Vujasinović latio se nezahvalnog zadatka i prihvatio da bude selektor reprezentacije.
Radiće kao selektor Srbije, vodiće državni tim, ali to nije sve. Paralelno će Vladimir Vujasinović nastaviti da vodi Vuljagmeni, u kome se skućio po napuštanju Novog Beograda. Godinama oblikuje mlade grčke vaterpoliste i nastaviće, jer takav dogovor je postignut.
Izabrane vesti
Glavešine grčkog kluba dale su dozvolu ikoni srpskog vaterpola da preuzme reprezentaciju, ali samo ukoliko nastavi započeto nedaleko od Atine. Tako će i biti.
„Ostajem trener Vuljagmenija, gde imam ugovor do 2031. Želim ovim putem da im se zahvalim što su mi izašli u susret, shvatili koliko je ovo bitno za mene i dali mi dozvolu da obavljam oba posla“, poručio je Vladimir Vujasinović za Sportklub i istakao da je obavio razgovor sa doskorašnjim selektorom olimpijskog i evropskog prvaka:
„Obavio sam razgovor sa Urošem Stevanovićem, njegovim sručnim štabom i svim igračima koji su činili tim na poslednjem Evropskom prvenstvu u Beogradu. Situacija koju sam zatekao je teška, ali iskreno se nadam ne i nepopravljiva. Imamo pred nama malo više od dve godine do glavnog cilja, a to su Olimpijske igre u Los Anđelesu, i smatram da je to dovoljno vremena da se napravi atmosfera gde će najbolji predstavljati našu reprezentaciju. Na trenutnu situaciju gledam kao na prepreku koju treba prevazići, problemi su tu da bi se rešavali“.
Elem, dva posla obavljaće Vladimir Vujasinović. Neće mu to predstavljati problem, kao što nije ni brojnim njegovim prethodnicima. To je bila praksa u srpskom vaterpolu, no u celoj priči jedna stvar upada u oči i ona nema nikakve veze sa čovekom koji je kao igrač Srbiji donosio veliku radost, a potom učestvovao u kreiranju uspeha kao saradnik Dejana Savića u državnom timu. Ima veze sa prvim čovekom Vaterpolo saveza Srbije.
Biti selektor i trener – nije problem, kada radiš u stranom klubu. Biti selektor i trener – jeste problem, kada radiš u srpskom klubu.
Kada je stupio na dužnost, Slobodan Soro naznačio je da trener domaćeg kluba ne može da bude i selektor, što je u prošlosti bio slučaj sa Nenadom Manojlovićem (Niš), Petrom Porobićem (Jadran Herceg Novi), Dejanom Udovičićem (Partizan), Dejanom Savićem (Crvena zvezda) i na koncu sa Urošem Stevanovićem (Radnički Kragujevac).
„Moraćemo da postavimo neka pravila i neke stvari za koje ja smatram da moraju da budu drugačije. Jedna od tih stvari je da selektor reprezentacije ne može u isto vreme da bude i trener u domaćem klubu. Svi znamo kakva je situacija u našem sportu i da dve plate često odgovaraju i pomažu, ali svedoci smo da su se u poslednjih 20 godina dešavala preklapanja koja nisu bila fer i korektna prema našem sportu. Te situacije da su igrači ucenjeni da neko mora da bude u adekvatnom klubu da bi igrao za reprezentaciju je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i nije fer prema našem sportu i svima nama koji smo mukotrpno radili da bismo se izborili za sve to što je naša reprezentacija uspela da uradi“, podvukao je Slobodan Soro.
Kada se sve uzme u obzir, srpski treneri koji imaju ambiciju da u budućnosti vode srpske reprezentaciju mogli bi ovo da shvate i kao poruku da im je bolje da rade van granica države. Tada prepreke ne postoje da dođu na poziciju selektora, a i finansijski će bolje proći.