Zmajevi opet bljuju vatru, niški brod tone

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Ako bismo utakmicu 26. kola Mozzart Bet Superlige Radnički-Voždovac (2:3) pokušali da analiziramo isključivo kroz govor brojeva, to bi, otprilike, izgledalo ovako:

Rivali su meč dočekali u potpuno identičnoj formi, ili, preciznije, odsustvu forme – ni jedni ni drugi nisu znali za pobedu još od prvog prolećnog kola, a u prethodnih pet rundi šampinata postigli su samo po gol. A onda su odigrali nesvakidašnje efikasnu utakmicu za tradiciju svojih međusobnih duela. Primera radi, u prethodnih pet okršaja Radničkog i Voždovca postignuta su ukupno tri gola, a juče na Čairu – pet.

I dok Petar Mićin upotpunjuje kolekciju promašenih zicera ovog proleća - sad ih je već osam (?!) – Voždovac je do trijumfa stigao tako što je bukvalno sve što je šutnuo u okvir gola i ušlo u mrežu Nišlija. Osim što je tri puta vadio loptu iz gola, reprezentativac Dragan Rosić imao je jednu jedinu intervenciju tako što je uhvatio mlaki šut Burmaza iz slobodnog udarca sa preko 25 metara u prvom poluvremenu.

Radnički je kapitulirao iz prekida. Prvi gol primio je iz auta, drugi posle centaršuta iz slobodnog udarca, treći nakon kornera. I to, jednog jedinog kornera koji su gosti izveli na utakmici. Na drugoj strani bilo ih je čak 12, ali od toga samo dva upotrebljiva – jedan je doveo do Škrbićevog pogotka, drugi do situiacije iz koje je Stefan Marjanović pogodio prečku. Oba puta centrirao je Pejović. Ostalih deset udaraca iz ugla, Radnički je bacio u bunar...

Još jedan kuriozitet ove utakmice je učinak rezervista. Miljan Škrbić izjendačio je na 1:1 tačno minut i 34 sekunde nakon što je ušao u igru. Onda je Haris Kadrić doneo Voždovcu vođstvo četiri minuta i 24 sekunde pošto je kročio na teren, a treći gol za Beograđane postigao je Vukašin Đurđević okruglo dva minuta pošto je zamenio Đuričića.

Miljan Škrbić (© Star sport)

Dodajmo ovde i da se između Škrbićevog i Kadrićevog gola efektivno igralo svega dvadesetak sekundi, koliko je prošlo od polaska gostiju sa centra do Stojanovićevog prekršaja iz kojeg je usledio centaršut dvostrukog asistenta na ovom meču i, uz golmana Krunića, najboljeg aktera Marka Mijailovića. Odnosno, Radnički je svega 100 sekundi uspeo da zadrži aktivan rezultat.

Gledajući prolazno vreme, Voždovac igra možda i najbolju superligašku sezonu u istoriji kluba, a Radnički svakako najlošiju od kada se, pre 11 godina, vratio u elitni rang. Samo jednom su Zmajevi, od kako su članovi elitnog društva, u sezoni 2017/18, imali jedan bod više na svom saldu posle 26 odigranih kola, od trenutnih 39, koji ga stavljaju u više nego lagodnu poziciju. Njihov vozač klupskog autobusa dobio je slobodno do kraja osnovnog dela lige, budući da Voždovac u preostala četiri kola neće izaći iz Beograda, a sasvim je izvesno da bi u zoni plej-ofa ostao sve i da u njima ne osvoji niti jedan bod.

„Kad se utakmica završi, a da vidimo pet golova, sigurno je bila interesantna, a ja bih rekao da je bila i kvalitetna. Mi smo vrlo zadovoljni što se sa teškog gostovanja vraćamo sa tri boda. Mislim da ekipa Radničkog ima mnogo veći kvaliett od onoga što pokazuje njihova trenutna pozicija na tabeli, pa je ova pobeda utoliko značajnija. Nije nam bilo lako u mnogim periodima igre kada nas je protivnik naterao da se spustimo u nisku zonu, što nije karakteristično za nas ove sezone, ali uspeli smo da se odbranimo, sačekali smo te trenutke u kojima smo stvorili šanse, procenat realizacije bio je izuzetan i kad se sve sabere, čestitam igračima Voždovca na onome što su pružili“,istakao je Nikola Puača, šef stručnog štaba Voždovca u komentaru utakmice.

Na drugoj strani, Radnički nikada u prethodnoj deceniji nije imao ovako malo bodova nakon 26 odigranih kola, a gledajući samo učinak u 11 kola drugog kruga tekućeg šampionata, Nišlije su najslabija ekipa u ligi. Poslednje su na tako improvizovanoj tabeli, sa svega sedam bodova. Više čak ne postoji ni jasan trend krize u kojoj se nalazi ekipa sa Čaira. Taman pomislite konsolidovala se odbrana, zabeležena su ovog proleća tri „klinšita“, što je više nego za čitavu jesen, kad Radnički na dve vezane utakmice kod kuće primi ukupno sedam golova. Taman locirate neefikasnost kao najveću boljku, a onda ni dva gola protiv Voždovca ne budu dovoljna da se izbegne poraz. Škripi na sve strane, kao bušan brod – rukom zatvorite jednu rupu, odmah kroz drugu ulazi voda...

„Čestitam Voždovcu na pobedi. Ništa od onoga što smo se dogovorili moji fudbaler nisu ispoštovali na početku. To sam im baš zamerio. Jako loše smo ušli u utakmicu, primili taj gol, posle toga uspeli da stvorimo par stopostotnih šansi, ali ne i da ih realizujemo. Onda samo što uspemo da poravnamo, iz dva prekida primamo dva gola. Rekao sam igračima u svlačionici da je to katastrofalno. Moraju da imaju jači karakter, svi da radimo još više da izađemo iz ove krze. Imali smo 10 minuta na 2:3 da pritisnemo, nismo uspeli da dođemo ni do boda. Ostaje nam da treniramo još više i da se spremimo za gostovanje Spartaku, gde konačno moramo da počnemo da osvajamo bodove“,istakao je Dragan Šarac, koji neće po dobrom pamtiti svoj samostalni trenerski debi.