Tvorac današnje košarke, revolucionar, ujedinio je amatere i profesionalce, NBA igrači duguju mu po jedan cent...

Osmeh. Autoritet. Posvećenost. Sve to su jasne asocijacije na čoveka koga mnogi video kao oca košarke. Borislav Stanković je zauvek utkao svoje ime kroz razvojni put kraljice igara. Od toga da je bio njen pionir, do uvođenja košarke u moderne tokove, što je kasnije učinilo globalno prepoznatom sportskog granom. Tačnije, učinio je da postane sve ono što jeste danas.

Bio je među prisutnim ljudima na osnivačkoj sednici SD Crvena zvezda 1945. godine. Postigao je prvi koš u istoriji svetskih prvenstava na Mundobasketu u Buenos Ajresu 1950 (igrao je još i Evrobasket 1953, kada je završio karijeru). Jedan od najuticajnijih funkcionera koje su Srbija i Jugoslavija imale. Sve to i još mnogo više bio je Čika Bora. O tome nam svedoči kolega Aleksandar Miletić, novinar dnevnog lista Politika, autor knjiga "Bora Stanković - Moje olimpijske igre", "Borislav Stanković - Gospodin košarka" i "Džez basket", te neko ko život neponovljivog Bore Stankovića poznaje do najsitnijih detalja...
"Mali deo šire javnosti zna koliki je globalni uticaj Bora Stanković imao na ujedinjenje amatera i profesionalaca. To je ono na čemu mu je Dejvid Štern (bivši komesar NBA lige pr. au) odao veliko priznanje. Bio sam prisutan u Ženevi kada je Dejvid Štern primljen u FIBA Kuću slavnih. Tada je Štern javno izjavio, obraćajući se Bori: 'Da, mi smo to uradili, ali to je pre svega tvoje životno delo'. Ujedinjenje igrača je nešto što je, pre svih, gurao i vodio Bora Stanković", priča Miletić za MOZZART Sport i nastavlja:
"Ako gledamo ta dešavanja iz sadašnje perspektive, ceo sportski svet danas drugačije izgleda zbog toga, a pre svega košarka. Ako uzmemo televizijska prava od Olimpijskih igara, otkako su profesionalci došli na olimpijsku scenu košarka je postala važan olimpijski sport. Pre toga nije bila toliko važna na toj sceni i bila je na nivou fudbala za koji znamo ko i kako igra. Tako su mnoge federacije i savezi počeli da ubiru finansijske plodove, a otvorile su se i sve granice i međunarodni igrači počeli su da odlaze u SAD. Pretpostavljam da današnji košarkaši duguju makar jedan cent Bori Stankoviću".

Bora Stanković je važio i za diplomatu koji je na raznim nivoima uticao na razvoj košarke. Bio je deo velike jugoslovenske četvorke zajedno sa profesorom Aleksandrom Nikolićem, Nebojšom Popovićem i Radomirom Šaperom i njihov uticaj na razvoj košarke Vardara do Triglava bio je nemerljiv. Tvorac je OKK Beograda koji je tri puta igrao polufinale tadašnjeg Kupa šampiona i osvojio tri šampionske krune stare Jugoslavije. S njim na čelu, FIBA je ušla u svoje zlatno doba, podižući ugled i u olimpijskom pokretu i među ljubiteljima košarke, privukavši pod svoj krov više od 200 država, a uvedene su neke od krucijalnih promena u igru koja su evropsku košarku učinila onim što predstavlja danas (uvedena linija za tri poena, promenjena je dimenzija terena, vreme je počelo da se računa po četvrtinama, a ne po poluvremenima...)
"Malo ljudi zna da je Bora Stanković vratio Kinu u međunarodnu košarkašku porodicu. Otvorio je prve terene u Gazi i Palestini. Odražavao je sastanke između Severne i Južne Koreje na njihovoj granici. Nosilac je na desetine nacionalnih priznanja, od Obale Slonovače, do Nemačke i SAD. Jedan od retkih koji je bio i igrač i trener u Partizanu i Crvenoj zvezdi. S tim što je u Zvezdi bio trener juniora, a u Partizanu seniorskog tima. Čini mi se da je tako nešto uradio još Zoran Moka Slavnić. Bio je igrač, trener, tvorac moćnog OKK Beograda, čovek koji je lansirao prvu veliku košarkašku zvezdu - Radivoja Koraća. Znali su ljudi da je on to uradio, ali u to vreme nije bila praksa da neko ko ima 18 godina dobije takva ovlašćenja na terenu. A Radivoju Koraću je Bora upravo to pružio, imao je neviđenu viziju i napravio revoluciju tako što je klinca pretvorio u zvezdu ekipe s mnogo iskusnih igrača", priča nam Miletić.

Bora Stanković je za života postigao mnogo toga. Kao diplomirani veterinar znao je da ujutru od 05 časova bude u klanici, gde bi radio do podne, zatim pojeo nešto s nogu i potom otišao na trening. Radio je paralelno i važan posao u Košarkaškom savezu Jugoslavije, gde je za vreme mandata Profesora Aleksandra Nikolića bio savezni kapiten. Punih 15 godina bio je "tehniko", takozvani "tata" ekipe, čovek koji je brinuo o svemu i velika pomoć Profi. Istovremeno je od 1960. godine bio i pomoćnik Vilijama Džonsa na mestu generalnog sekretara Fibe. Bio je jedan od petorice tvoraca Kupa šampiona 1957, čije je pilot izdanje viđeno godinu dana kasnije, a veliki trag ostavio je i tokom rada u Međunarodnom olimpijskom komitetu čiji je član bio od 1988. do 2005. godine na predlog legendarnog Huana Antonija Samarana. Njegov fokus nije bio samo na razvoju košarke, već i sporta u globalu, zbog čega je zavredeo veliko poštovanje kompletnog sportskog sveta...
"To što su ga primili u Nejsmitovu kuću slavnih baš na 100. rođendan košarke 1991. godine nije bila nikakva slučajnost. Tako mu je odato priznanje za sve što je uradio za košarku. Pre toga stranci nisu imali takvu čast. Istina, jesu Ferenc Hep i Vilijam Džons, ali oni su bili američki đaci. Bora je bio prvi, originalni stranac koji je primljen u Kuću slavnih. Šesnaest godina kasnije dobio je svoje zasluženo mesto i u Fibinoj kući slavnih", kaže nam dugogodišnji novinar i jedan od najboljih u svom poslu.
"Govorio je sedam jezika i velika stvar za njega bila je to što je znao jezike i bio promućuran čovek. Bio je vizionar, znao je da predvidi stvari i da se postavi u datim okolnostima. Uzimajući u obzir šta je Jugoslavija u to vreme bila i kroz kakve je političke okolnosti prolazila, njegovu ulogu u FIBA treba posmatrati iz tog ugla. Često je bio član komisija, gde je najčešće bio 'neutralac' u grupi od po dvojice predstavnika istočnog i zapadnog bloka. Bio je neko čije se mišljenje u takvoj raspodeli snaga ipak najviše slušalo zbog dobrih odnosa sa Rajmundom Saportom, Vilijamom Džonsom, Roberom Bisneom... Imao je veliki uticaj i mogao da odlučuje o mnogim važnim stvarima".

Svako ko je privatno poznavao Boru Stankovića znao je da je on uvek bio nasmejan. Srđan Kalember je svojevremeno znao da kaže: "Pronađite mi jednu fotografiju na kojoj se Bora Stanković ne smeje". I zaista je tako. Gledajući arhive domaćih i stranih agencija gotovo je nemoguće pronaći fotografiju na kojoj Čika Bora nije nasmejan. Takođe je bio veliki zaljubljenik u sport i nije mu samo košarka bila centar sveta...
"Košarku je upoznao početkom 1942. godine i tada je počeo da igra. Bio je treći na omladinskom prvenstvu u tenisu pre rata, stonoteniski prvak Beograda za vreme Drugog svetskog rata. Zanimljivo je da je 1946. bio prvak u košarci sa Crvenom zvezdom i stonoteniski šampion Beograda sa istim klubom. Išao je težim putem kroz život, a košarka mu je, po sopstvenom priznanju, bila put u bolji život. Bio je sin državnog neprijatelja i kao takav je uz velike napore uspeo da pronađe svoje mesto uz pomoć košarke i prijatelja", prepričava nam Miletić i dodaje:
"Prvi tekst o njemu napisao sam 1998. i tako je počela naša saradnja. Kada sam se malo više zainteresovao za njegov život ubrzo smo počeli da se družimo. Imao sam tu neverovatnu čast da s njim provedem mnogo trenutaka. Neverovatno je kada razgovarate s njim, a odjednom počinju da zvone telefoni, a on počne da priča prvo na francuskom, pa na italijanskom, pa nemačkom... Uvek lagano, sa smeškom. Ono što je Dejvid Štern rekao za Boru Stankovića na svojoj inauguraciji u FIBA Kući slavnih meni i danas zvoni u ušima".

Ako pitate našeg sagovornika, njegovo mišljenje je jasno - domaća košarka ne bi bila to što jeste da nije bilo Čika Bore. 
"Veliki zasluge pripadaju, naravno, Profesoru Aleksandru Nikoliću, Nebojši Popoviću i Radomiru Šaperu, ali Bora Stanković je bio garant da ćemo u tom svetu, na tim međunarodnim forumima imati fer tretman, što je u sportu vrlo važno. Mnogi stranci su na mnogo zavideli zbog toga, jer su brzo shvatili da je često navodio na našu stranu. Stalno je govorio: 'Bio sam tu kako bi se sprovodila pravila igre'. Za jednu malu zemlju, ma koliko bila talentovana u košarci, bila je to velika stvar, a brojni ljudi iz sveta košarke svedoče o tome da im je mnogo pomogao. Čika Bora je zaslužan za karijere brojnih sportskih radnika, o čemu se malo zna i on nije želeo da priča".

Opet, na razvoj Borislava Stankovića kao jednog od najvećih košarkaških i sportskih radnika imao je prvi generalni sekretar FIBA Vilijam Džons, jer je u njemu video čoveka širokog duha i kulture, sa velikim diplomatskim talentom...
"Zato ga je Džons i slao u sve misije - Južnu Ameriku, Kinu, Koreju, Gazu... Umeo je sa ljudima, znao je da oseti kako ljudi dišu i razmišljaju, znao je da se postavi tako da odredi ono što je najbolje u datom trenutku... Važan detalj je i upoznavanje s Dejvidom Šternom koji kasnije postaje komesar NBA lige. Bilo je to u vreme osamdesetih godina prošlog veka, kada je imao zaista mnogo kritičara".

Bio je prvi strani trener u Italiji. Pregovori su vođeni u hotelu Metropol. Tadašnji direktor Kantua, koji do tada nije postojao na košarkoj mapi, Đani Korsolini rekao je našem sagovorniku jednom prilikom da su sa Borom Stankovićem želeli da dobiju "ceo paket" - trenera, funkcionera, diplomatu... Kantu je zahvaljujući Čika Bori postao važan faktor u košarkaškoj Evropi. 
"Bora je bio fantastičan trener, mogao da je da bude jedan od najboljih na svetu. OKK Beograd je pretvorio u jedan od najmoćnijih klubova Evrope, Kantuu doneo titulu šampiona Italije, ali je ubrzo prestao da se bavi tim poslom. Imao je određenih zdravstvenih problema, pred očima su mu se pojavljivale fleke od nakupljenog stresa. Sam je priznao da to nije posao za njega i da je suviše stresno za njega. Do kraja života ostao je aktivan u košarkaškim i sportskim krugovima, bio je počasni predsednik mnogih tela i organizacija. On je najzaslužniji za dovođenje Dude Ivkovića na mesto selektora posle onog velikog pada rezultata. On je doveo garnituru sa Draganom Đilasom na čelo KSS, jer je u to vreme vladala velika kriza. Do kraja je ostao posvećen i po tome će ga ljudi pamtiti", zaključuje naš sagovornik.

Čika Boro, počivajte u miru...

Rekli su za MOZZART Sport o Bori Stankoviću:

- Željko Obradović:
"Čika Bora je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj, jugoslovenskoj, evropskoj i svetskoj košarci. Bio je inicijator, jedan od osnivača košarke u Srbiji. Naravno, uz profesora Aleksandra Nikolića, Nebojšu Popovića i Radomira Šapera. Bora je bio vizionar, uvek je išao ispred svog vremena i veoma je zaslužan što nam je košarka u Evropi i na planeti na ovom nivou”, rekao je najbolji trener Starog kontinenta i dodao:
"Za mene su susreti sa čika Borom bili privilegija. Pričali smo, a iz tih razgovora mnogo sam učio. Kao selektor naše reprezentacije, kao trener klubova koje sam vodio dok je Evroliga bila pod okriljem FIBE često smo se susretali. Uvek mi je davao savet, uputio lepu reč, privilegija je bila poznavati čika Boru".

- Zoran Moka Slavnić:
"Izgubili smo velikana jugoslovenske, srpske, evropske i svetske košarke. Otišao je sa 95 godina, što su lepe godine, ali nikada nije vreme za odlazak. Hvala mu što je zbog njega, Profesora Aleksandra Nikolića, Nebojše Popovića i Radomira Šapera košarka postala globalni sport, što je u mnogim zemljama učinio da bude prvi ili drugi sport. Svi mi koji smo došli posle njega zahvalni smo mu što je uradio veliku stvar za jačanje košarke, jer ko zna kako bi se svima nama putevi razvijali da nije bilo njegovog uticaja na globalizaciju ovog sporta", kaže nam legendarni Moka i dodaje:
"Jednog detalja uvek ću se posebno sećati. Kada mi Ranko Žeravica nije dao da uđem u reprezentaciju, Bora ga je zvao i odmah mu rekao da me ubaci uz reči: 'Taj mali je najbolji bek Jugoslavije'. Uvek sam mu bio zahvalan na tome. Težak dan za svetsku košarku".

- Dejan Tomašević:
"Ovo nije težak gubitak samo za srpsku i jugoslovensku, već i evropsku i svetsku košarku. Doneo je ključne odluke koje su uticale da košarka postane to što jeste, a preko 27 godina bio je na najodgovornijoj funkciji. Izuzetna mi je čast i privilegija što sam u mnogo situacija imao priliku da s njim razgovaram, pa čak i nasamo, o sportu, košarci i drugim stvarima. To što me je uvek zvao 'sine' ostaće mi urezano u sećanje zauvek. To mi mnogo znači".

- Ivo Daneu:
"Bora Stanković je bio jedan od velike četvorice srpskih košarkaških radnika uz Rašu Šapera, Acu Nikolića i Nebojšu Popovića. Oni su podigli srpsku i jugoslovensku košarku, od amaterske košarke do svih velikih uspeha profesionalaca na najvećem nivou. Od studenata veterine pa preko trenerskih godina uspeo je da stigne do sekretara FIBA i kao saradnik Vilijams Džounsa mnogo je značio u razvoju i kod svih uspeha jugoslavenske košarke u celom svetu. Voleo je košarku više od svih životnih preokupacija i sa time postao poznat po celom svetu. Ne samo u košarci nego i u drugim sportovima i organizacijama, poput MOK. A, u svoje ime mogu samo reči da smo sa Borom izgubili još jednog velikana jugoslavenske košarke".

- Damir Šolman:
"Bora Stanković je, po mom mišljenju, prvo ime evropske i svetske košarke. Nismo se mnogo družili, pre bih rekao da smo se viđali na velikim takmičenjima. Uvek je bio srdačan, drag, predusretljiv… Rado ću se sećati Bore".

- Radmilo Mišović:
"Bora je jedan od trojice osnivača srpske košarke. Zaslužan je za njen razvoj ne samo u bivšoj državi nego u Evropi i svetu. Sećam ga se kao trenera OKK Beograda, postavio je temelje da Beko postane prvak države sa Radivojem Koraćem, Slobodanom Gordićem, Trajkom Rajkovićem, Sijom Nikolićem...".

---

BORISLAV "BORA" STANKOVIĆ

-              Datum rođenja: 9. jula 1925.
-              Mesto rođenja: Bihać (BiH).
-              Funkcije: počasni generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA), počasni član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), počasni predsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS), počasni član Olimpijskog komiteta Srbije (OKS).
-              Jezici: srpski, ruski, francuski, engleski, nemački, italijanski, španski.
-              Oženio se 1949 (dobio ćerku, dve unuke i dvoje praunuka)
-              Hobiji: čitanje, muzika, tenis, plivanje.

PREGLED KARIJERE

-              Diplimirao na Veterinarskom fakultetu u Beogradu
-              Veterinarski inspektor za kontrolu mesa u Beogradu, deset godina
-              1948: u Beogradu dobio diplomu košarkaškog trenera, posle učešća na nekoliko trenerskih seminara u Jugoslaviji inostranstvu
-              1966: ostavio posao veterinara zbog profesionalnih obaveza u košarci
-              1972: zamenik generalnog sekretara Fibe
-              1976-2002: generalni sekretar Fibe
-              2002-2020: počasni generalni sekretar Fibe
-              1988-2005: član MOK
-              2005 : počasni predsednik KSS
-              2009 : Srpsko veterinarsko društv, Akademija veterinarske medicine, Počasni doktor, 3. septembar 2009.

ISKUSTVA U SPORTU

Kao košarkaš

-              Državni prvak sa Crvenom zvezdom 1946. i 1947.
-              Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 36 utakmica, od 1948. do 1953, zaključno sa Osmim evropskim prvenstvom u Moskvi 1953. Učesnik Prvog svetskog šampionata, u Buenos Ajresu 1950.

Kao trener

-              OKK Beograd 1953-1963 i 1965.
-              Prvak Jugoslavije 1958, 1960, 1962. i 1965.
-              Oransoda (Kantu, Italija) 1966-1969.
-              Prvak Italije 1968.

Domaća sportska administracija

-              1953-1966: član Predsedništva Košarkaškog saveza Jugoslavije.
-              1956-1966: generalni sekretar KSJ.
-              1988-2005: član Olimpijskog komiteta Jugoslavije.

Međunarodna košarkaška administracija

-              1958: izabran za člana Fibine komisije za evrokupove.
-              1960: na predlog generalnog sekretara Fibe Vilijama DŽonsa postavljen za njegovog pomoćnika.
-              1972: zamenik generalnog sekretara Fibe.
-              Po ovlašćenju generalnog sekretar Fibe bio zadužen za organizaciju košarkaških turnira na olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, Minhenu i Montrealu, za svetska prvenstva za košarkašice 1971. i 1975, kao i za nekoliko evropskih šampionata.
-              1976: postavljen za generalnog sekretara Fibe.
-              1976-2002: odgovoran za sva zvanična Fibina takmičenja.
-              1987: zajedno sa Američkom košarkaškom asocijacijom (NBA) organizovao prvi „otvoreni“ turnir, čiji je domaćin bio Milvoki (SAD), koji je ugostio reprezentaciju Sovjetskog Saveza i ekipu milanskog Trejsera.

MEĐUNARODNA SPORTSKA ADMINISTRACIJA

-              Od 1980: član Borda poverenja Najsmitove kuće slavnih
-              1981-1983: član pres-komisije MOK
-              1982-93: generalni sekretar Udruženja letnjih olimpijskih međunarodnih federacija (ASOIF)
-              Od 1982: član Komisije za olimpijski pokret MOK
-              Od 1982: član Borda Komisije za olimpijski pokret MOK
-              1988-2005: član MOK
-              1988-92: član Koordinacione komisije za 25. letnje olimpijske igre 1992
-              1990-1994: član Komisije za pripremu 12. Kongresa MOK, u Parizu 1994 (stogodišnjica od prvog Kongresa)
-              1991: uvršten u Najsmitovu kuću slavnih
-              1992: član Komisije za olimpijske programe MOK
-              1992-93: član Istražne komisije za 27. olimpijske igre 2000
-              1992-96: član Koordinacione komisije za 26. olimpijske igre 1996
-              1994-96: član Studijske komisije za Stogodišnjicu olimpijskog kongresa, u Parizu, 1994
-              1996: član Ženske i Sportske radne grupe
-              1998: član Izvršnog komiteta Mediteranskih igara
-              1999: član Koordinacione komisije za 28. olimpijske igre, u Atini, 2004

PRIZNANJA

-              1974: Oktobarska nagrada grada Beograda za zasluge u sportu
-              1983: „Svetski sportski lider“, priznanje koje dodeljuje Američka sportska akademija za razvoj međunarodnog sporta
-              1983: Orden zasluga za košarku Košarkaškog saveza Venecuele
-              1985: Olimpijski orden, koji mu je dodelio predsednik MOK Huan Antonio Samaran
-              1986: Povelja za pomoć i saradnju Košarkaškog saveza Obale Slonovače
-              1987: Orden zasluga SR Nemačke
-              1991: Izabran za člana Nejsmitove kuće slavnih
-              1996: „Najsimtova nagrada za izuzetan doprinos“, koju dodeljuje Tipof klub iz Atlante (SAD)
-              1999: Nacionalni orden lava, koji dodeljuje država Senegal
-              2001: „Zlatni majstor“, priznanje koje dodeljuje „Forum visoke direkcije“ iz Madrida
-              2001: Vitez ordena Legije časti, koji dodeljuje država Francuska
-              2002: Orden zasluga SR Jugoslavije
-              2003: Zlatna plaketa Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore
-              2006: Olimpijski orden, koji mu je dodelio predsednik MOK Žak Rog
-              2007: Izabran za člana Kuće slavnih Fibe
-              2010: Orden časti sa zlatnim zracima Republike Srpske
-              2011: „Majska nagrada“ Sportskog saveza Srbije za životno delo
-              2012: Specijalno priznanje Sportskog saveza Srbije
-              2015: Fibina nagrada za životno delo

Velika zahvalnost kolegi Aleksandru Miletiću na ustupljenom materijalu.

Pišu: Nikola STOJKOVIĆ i Đurđe MEČANIN
Foto: MN Press