Vojvodini za Evropu nedostaje golgeter: Ne mora Takač, dobro bi došao nego ranga Škuletića
Vreme čitanja: 3min | pet. 16.08.24. | 12:37
Novosađani su imali 11 udaraca ka golu Maribora, a put do mreže je pronašao jedino štoper Đorđe Crnomarković
(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)
Vojvodini fali mnogo. Od modernog stadiona u Novom Sadu, do novih generacija Novosađana, lokal patriota koje osećaju klub, ali ajmo korak po korak.
Izabrane vesti
Za iskorak u Evropi Lalama je neophodna kvalitetna osovina tima, stabilan budžet i trener sa vizijom. Može se reći da su ova tri uslova ispunjena, delimično, međutim. Evidentno protiv Maribora u Bačkoj Topoli, ali i na Ljudskom vrtu, pa i u dvomeču sa Ajaksom, nedostajao je igrač poteza, kome nije potrebno sijaset šansi da bi smestio loptu u mrežu ili beskonačno driblinga da bi spojio saigrača sa golom.
Videlo se u revanšu sa Slovencima da to nisu ni Vukan Savićević, ni Njegoš Petrović, ni Mihailo Ivanović (isuviše mlad), pa ni Seri, koji nikako nije uspevao da završi dobre solo akcije pogotkom ili pravovremenim pasom. Savršeno je iz prekida spojio svog štopera sa golom, ali posle toga su njegovi potezi u završnicama napada bili previše mlaki. Pored svega što donosi u napadu, nezahvalno je od internacionalca Obale Slonovače zahtevati i golgetersku ulogu.
Vukan Savićević je izuzetno bitan igrač za ovu ekipu Vojvodine, ali od njega ne bi trebalo da se očekuje da jednim potezom prelomi meč. Uzdrmao je prečku Slovenaca i time najavio Vošin nalet, ali kada je trebao da baci goste u nokdaun, bio je neodlučan i propustio najbolju šansu koju su Novosađani imali posle gola Đorđa Crnomarkovića.
Njegov parnjak u veznom redu, Njegoš Petrović je na sebe preuzeo verovatno najvažniji, ujedno i nezahvalan zadatak. Kapiten Lala je postao prva linija odbrane i potezima pre svega remeti napadački ritam protivnika, a kad je lopta u njegovim nogama, unosi stabilnost i mirnoću na sredini terena. Kada bi mu posle svega toga ostalo snage da prikaže sav ofanzivni potencijal, koji nije zanemarljiv, Voša bi se verovatno već sada pakovala za Stokholm. Valja biti realan i reći da je Petrović igrač tog kalibra, njegova stanica bi bila Primera pre nego Mozzart Bet Superliga.
Najveći žal poosle susreta na TSC areni, ostaje zbog propuštenih prilika Mihaila Ivanovića. Ne samo zbog promašenog penala, već zbog neiskorišćenog golgeterskog instinkta, koji je u prošlosti pokazao da poseduje. Imao je Vošin napadač priliku u svim ovosezonskim evropskim utakmicama (osim u Amsterdamu) da talenat pretoči u golove. Svaki put kad se našao u poziciji za tako nešto, omanuo je. „Gužvanje“ lopte u dobroj šansi na povratnom meču protiv Ajaksa, promašen zicer na „Ljudskom vrtu“ i propuštena prilika za udarac iz prve u poslednjim minutima revanša sa Mariborom su situacije u kojima je Novosađanin morao bolje. Da je Vošino dete iskoristilo barem jednu od tih šansi, možda bi se sada u Novom Sadu pevala druga pesma. Ovako umesto pesme, čuju se samo povremeni iskazi sumnje, da Ivanović možda i ne poseduje potencijal o kojem se već duže vreme priča. Verovatno je rano za grube zaključke, ali ono što je 19-godišnji napadač prikazao u poslednjim utakmicama, nije dovoljno za evropske okvire.
Na startu sezone se naslućivalo da bi Aleksa Vukanović mogao da donese prelomni faktor za Vojvodinu. Iskusni napadač, koji poseduje sve karakteristike rasnog golgetera je kroz karijeru već dokazao da je igrač za velike utakmice. Imao je priliku da u Amsterdamu javnost uveri u to, ali se isprečila stativa Pasverovog gola. Sada će Lale bez njega morati čitavu polu sezonu, možda i duže.
Ova situacija primorava Novosađane da ponovo izađu na tržište u potrazi za golgeterom, igračom poteza, koji bi tukao iz prve, ne bi pao na neubedljiv kontakt u šesnaestercu, koji bi realizovao jedanaesterac autoritativnim udarcem pod prečku i ulio dodatno samopouzdanje saigraćima u odsudnim trenucima meča. Vojvodini fale Silvester Takač, Todor Veselinović, Miloš Šestić, pa dobro bi došao i neko poput Petra Škuletića, samo da pronađe put do mreže protivnika.
Trener Božidar Bandović je već istakao da je Vojvodina u potrazi za još jednim napadačem, šteta samo što je bilo potrebno da se prokocka jesen u Evropi, da u Novom Sadu postanu svesni činjenice da im nedostaje golgeter.
Piše: Konstantin Mlađenović