OCENE - VOJVODINA: Crnomarković kao Inzagi, Seri jeste sve što Bamidele nije

Ništa teže za golmana nego kad pola sata ne pipne loptu, a onda mora da brani ozbiljan šut. Kao mačka je reagovao kod pokušaja Božića i sprečio Maribor da šokira Vojvodinu samo koji minut nakon vodećeg gola. Bila je to njegova najozbiljnija intervencija za 120 minuta. Kod sva četiri penala bacio se u istu stranu i nijednom nije bio ni blizu da odbrani.

Potpuno prosečno izdanje. U prvom poluvremenu nekoliko vrlo preciznih dijagonala, kojima je prebacivao težište igre na drugu stranu, u nastavku dosta rezervisano izdanje. U odbrani samo onaj pad koncentracije nakon petnaestak sekundi igre u drugom poluvremenu kod šanse Sudanija.

To što nije bio toliko u centru pažnje kao u dvomeču sa Ajaksom, ne znači da je manje uspešno odradio posao. Pravovremena postavljanja i visoka koncentracija sprečila su Maribor da ulazi u izgledne prilike, tako da je utisak više nego korektan.

Da je postojao VAR dok je igrao Pipo Inzagi, verovatno bi našao način da ga izigra. Poput legendarnog italijanskog napadača u njegovim najboljim danima, ni posle usporenog snimka iz svih uglova nije nam jasno kako je štoper Vojvodine večeras prevario ofsajd zamku. Korak napered, nazad dva, našao se na pravom mestu u pravo vreme i Vojvodini doneo penale. To je samo bonus na njegovo osnovno zaduženje – Novosađani su sačuvali svoju mrežu. U prvom poluvremenu ratovao je sa Bugreom, u drugom najpre sa Sudanijem, pa Embinom i sve te bitke je dobio.

Kako kroz dotrajalu česmu curilo je po levoj strani odbrane Vojvodine u početnoj fazi utakmice. U 12. minutu smo je sreća spasila domaćina nakon što je Barišič protutnjao pored smušenog levog beka iz Brazila. Kako je vreme prolazilo, tako je on podizao borbenu gotovost, konsolidovao se, profunkcionisao u tandemu sa Serijem, stizao da se priključi i napadima svog tima i na kraju odigrao za korektan utisak.

U početku se potpuno podredio defanzivnim zadacima, kako bi ekipa sa ofanzivno nastrojenim Savićevićem i Nikolićem u veznom redu imala balans. Prvih pola sata ozbiljno je motrio na Iličića dok je bio u igri, mada su se tu i tamo potkrale i neke greške. On je lider u svakom smislu i svakom potezu, komandant ekipe na terenu, prvi je uzeo loptu kod penala, u finišu se sve više priključivao napadu, iako pamtimo i njegova bolja izdanja.

Fudbaler plemenitog kova, igrač poteza, ali ove večeri ti su se potezi sveli na minimum. Kao ono kada je u 73. minutu pripremio šansu Ivanoviću, koji mu je desetak minuta kasnije zasmetao da bolje zahvati loptu glavom u izglednoj prilici. Da je Bandović imao više igrača u rotaciji, čini se da bi i ranije bio zamenjen.

Tragičar prvog poluvremena. Pogodio prečku, pa neuspešno pokušao da asistira u zicer situaciji jedan na jedan sa golmanom. Puno nepreciznosti u uvodnoj fazi meča, ali je velikom pokretljivošću to vremenom nekako kompenzovao i bio veoma uticajan u igri svog tima, kao ono kad je namestio veliku šansu za Ivanovića. Dao gol iz penala, nažalost bio samo jedan od dvojice Novosađana kojima je to uspelo.

Nije on doveden u Vojvodinu da bi igrao fudbal „ja tebi, ti meni“. Iako se čini da je popravio taktičku disciplinu, previše je tu alibi poteza. Toliko puta je imao brisan prostor za igru jedan na jedan, maltene nijednom ga nije koristio. Da ipak nije zalutao na ovu scenu pokazao je u 37. minutu kada je oteo loptu rivalu i spojio sa golom Vukana Savićevića, koji je upropastio kolosalnu priliku. Povredio se posle sat vremena igre i ubrzo je zamenjen.

Sve ono što Bamidele trenutno nije, Seri jeste u igri Novosađana. Svaki put kada ima loptu, konkretan je, direktan, prodoran; ima ideju, ne beži od driblinga i najveća je opasnost po protivnički gol. U trepavicu je pogodio Crnomarkovića kod gola. Prevario je bezbroj puta svog direktnog čuvara Širvisa, jednom čak i potezom u stilu fudbalskog mađioničara, ali ne i sudiju Koreju kod pada u kaznenom prostoru. Mnogo se istrošio, pa je u produžecima potpuno izgubio snagu.

Napadači žive od lopti kojima ih hrane saigrači, a njih ove večeri nije bilo sve do sedamdeset i nekog minuta. Dve dobre prilike propustio je mladi špic Novosađana u završnici regularnog toka igre. Jeste se trudio, vraćao se, gradio se, delovalo je da ima snage za dve utakmice, ali pamtiće se posle svega najviše promašeni jedanaesterac.

(od 66. minuta) 6 U kakvim je kadrovskim problemima na pozicijama u navalnom delu tima bio Bandović pokazuje i ovaj potez. Bamidelea je na desnom krilu zamenio izvorni bek. Jeste bio energetska bomba, pravio je višak, poslao onaj projektil sa 30 metara, ali pamtiće se promašeni penal i ona situacija iz 89. minuta, kada je dobio poklon od protivničkog levog beka, imao autoput do gola, ali niti je bio dovoljno brz, niti je izabrao pravo rešenje. Umesto realizacije odličio se za asistenciju – na nesreću njegovog tima nepreciznu.

(od 97. minuta, do 120. minuta) 6 Sa njegovim ulaskom u igru poklopio se period uzleta Vojvodine u prvom produžetku – uneo je neku energiju, imao i jedan opasan šut preko gola iz izgledne pozicije, ali se, zbog povrede, nije zadržao na terenu do kraja utakmice.

Ušao neplanirano u poslednjem minutu drugog produžetka i premalo bio na terenu za detaljniju ocenu.

Što bi rekao najgenijalniji Novosađanin našeg vremena, „kao jezuška u snegu okopniće“ sve one pohvale koje je dobijao u finišu prethodne sezone, nakon serije od pet uzastopnih poraza i sada ove eliminacije. U kakvim je problemima bio pokazuje i podatak da je 120 minuta odigrao sa 13 igrača (Đorđević ušao par desetina sekundi pre kraja). Vukanović, Radulović, Poletanović, Medojević – i jači timovi osetili bi toliko hendikepa. Jeste Vojvodina večeras bila bolja ekipa koja je zaslužila pobedu ubedljiviju od gola razlike, ali opet, deluje da je, nakon što je poravnala ukupni skor, igrala suviše oprezno. Jeste napadala, ali bez prevelikog rizika, ne bežeći od toga da penali odluče konačnog pobednika. A ta lutrija je neretko zao drug. Već je jednom bio u ovakvoj situaciji na klupi Novosađana, deluje da bi čelnici kluba pogrešili ako ne bi reprizirali tadašnje strpljenje.