Vlahovića krajem sezone čeka 'stotka': Mi smo samo obični ljudi, zahvalan sam Del Pjeru, Bufonu...

Sezona Juventusa verno oslikava status i doprinos Dušana Vlahoviča klubu. Kada srpski golgeter ne igra, Stara Dama gotovo da ne pobeđuje, kada zemunska haubica trese mreže, Bjankoneri ne gube utakmice. Upravo je na krilima njegove golgeterske serije početkom 2024. godine zaličilo da bi Juve mogao da trči šampionsku trku sa Interom, ali je vrlo brzo ustanovljeno da velikan iz Torina u svom timu nema dovoljno igrača koji bi adekvatno podržali Srbina.

Znao je Juventus januara 2022. godine šta kupuje od Fiorentine. Transferom vrednim 83.500.000 evra učinio je Vlahovića najskupljim zimskim pojačanjem u istoriji italijanskog fudbala, a Srbin počeo da vraća golovima na svim frontovima. Mada bilo bi više i golova i utakmica da Dušan povremeno nije pauzirao zbog različitih povreda (leđa, pubitis, primicač...).

"Transfer u Torino predstavljao je veliku promenu za mene. Ali od prvog dana otkako sam došao ovde osećao sam se kao kod kuće. Za mene, verujem i za mnoge druge fudbalere, fudbal je sve. To je moj život, način na koji ga živim, to je jedina stvar u mojoj glavi", pričao je Vlahović u kratkom filmu u produkciji Serije A, a zatim koračajući kroz Juventusov muzej nastavio izlaganje: "Juventusov muzej odiše istorijom. Tu je mnoštvo trofeja, dresovi igrača koji su odigrali preko 300 utakmica za klub. Prorade emocije svaki put kada se nađete ovde i doživite tu istoriju kluba. Ponosan sam što sam deo ovog kluba i želim dugo da ostanem u njemu. Omiljeni deo muzeja mi je trofejna sala, kada vidim pehar Lige šampiona… To je pehar koji svi žele da osvoje, naravno da je to i moj sam… I ja radim naporno kako bih mu se približio."

Deluje da Vlahović sanja da i njegov dres jednog dana završi na Alijanc stadionu, da njegovo ime bude u klubu rekordera, ili bar velikana koji su ostavili neizbrisiv trag u Juventusu. Prvi značajni mogao bi da proslavi do kraja sezone. Naime, do sada je upisao 91 nastup za Bjankonere, a 'stotka' bi mogla da pukne do kraja sezone. Juventus po rasporedu ima još devet sigurnih utakmica, vrlo izvesno i deset budući da je prvi meč polufinala Kupa Italije sa Lacijem dobio 2:0, te da deluje da će igrati i finale. Samim tim, ukoliko Vlahović bude redovan, ući će u Juventusov klub sto. Igrali su za Juve Vladimir Jugović, Darko Kovačević, Miloš Krasić, Zoran Mirković, Filip Kostić je Vlahovićev saigrač u Torinu, ali već sada momak iz Zemuna je upisao najviše nastupa među u konkurenciji srpskih fudbalera. Ipak, da nadmaši status Vladimira Jugovića, biće mu neophodni trofeji budući da je popularni "Juga" bio jedna od ključnih figura Juventusovog pohoda na Ligu šampiona, te Seriju A.

Nije Vlahović mogao da bude deo zlatne Juventusove ere od 2012. do 2020. godine budući da je u to vreme bio klinac i tinejdžer, ali su mu velikani što su doba Juventusove hegemonije obeležili pomogli da shvati u kakav je klub došao.

"Najbolji momenat do sada mi je prvi dan u Juventusu. Dan kada sam postao igrač Juventusa. Svi ti ljudi, navijači, svi oni koji rade u klubu, saigrači, prva konferencija i naravno prva utakmica i prvi gol za Juventus. Ne mogu da se setim datuma, ali znam da je bila Verona. Kada sam stigao imao sam priliku da pričam sa Kjelinijem, Bonućijem koji su mi mnogo pomogli da se uklopim. Razgovarao sam sa Bufonom, Del Pjerom, Markiziom i objasnili su mi šta Juventus predstavlja, šta znači igrati za njega i veoma sam im zahvalan na tome. Tek kada postanete deo Juventusa, možete da razumete šta on predstavlja."

Onda se vratio daleko u prošlost i prisetio fudbalskih početaka sa kojim će se poistovetiti sijaset ljudi u Srbiji... I oni koji nisu profesionalno zaigrali fudbal.

"Počeo sam da igram fudbal sa sedam godina i kao i svi ostali, počeo sam na ulici sa prijateljima. Brzo sam se zaljubio i odlučio da će to biti moj život. Nadam se da ću doegnuti najviši nivo, da ću biti jedan od najboljih. U Beogradu smo igrali fudbal na ulici, jer u to vreme nije bilo mobilnih telefona. Imali smo jedan teren u bloku i to je bilo mesto sastajanja. Imali smo jednu loptu i ništa više. Od obuće smo pravili stative, golove. Igrali smo svakoga dana."

Nije Vlahoviću bilo potrebno mnogo vremena da se adaptira na novi grad, budući da je nekoliko godina pre dolaska u Torino, proveo u Firenci, takođe na severu Apenina.

"Volim Italiju. Postala mi je druga kuća. Navikao sam se na životni stil, naučio jezik, stekao prijatelje. Italija je posebna, gradovi, hrana, kultura i naravno – fudbal. Nadam se da ću doneti radost navijačima Juventusa. Kada šetam gradom sa porodicom ili prijateljima, kada izađem da popijem kafu, oni me ne uznemiravaju. Vrlo su pristojni i prijatni, puni poštovanja. Ako me i pitaju za fotografiju, učine to vrlo ljubazno", ispričao je Vlahović, pa nastavio o navijačima: "Možete osetiti strast navijača, njihovu ljubav prema klubu. Igramo za nas, za naše porodice, prijatelje, ali na kraju dana igramo za navijače. Prate nas svuda. Gledaju u vas, čekaju da uradite nešto posebno, da im popravite dan. Mi imamo tu mogućnost da ih nateramo da zavorave na probleme. To je odgovornost, ali pre svega zadovoljstvo. Ne vidim sebe kao posebnog. Mi smo samo obični ljudi kao i svi ostali."

Imao je srpski fudbaler i nedavno ispad kada se verbalno iskalio na sudiju Antonija Đuju u finišu utakmice sa Đenovom (0:0), te zaradio dva žuta kartona za par desetina sekundi, ali sve je to deo fudbalskog i karakternog sazrevanja.

"Morate da ostanete prizemni, skromni, naročito kada ste na terenu, morate da budete klasni, elegantni, da se ponašate, kao što očekujete da se drugi ponašaju. Igrajući za Juventus i živeći u Torinu možete da naučite mnoge stvari", zaključio je Vlahović.