Cilj je ispunjen, košarkaši Srbije su obezbedili plasman na kontinentalni šampionat što će biti četvrto uzastopno takmičenje na kojem će našu reprezentaciju sa klupe predvoditi Svetislav Pešić. A to će ujedno biti prilika za iskusnog trenerskog maga da donese treće odličje u nizu sa najvećih takmičenja. Posle srebra na Mundobasketa i bronze sa Olimpijskih igara, želja je da se era kruniše zlatnom medaljom. Dugo čekanom zlatnom medaljom.

Na konferenciji za medije posle ubedljivog trijumfa nad Dancima (98:51) i overe plasmana na kontinentalni šampionat, selektor Pešić je naglasio da je večeras pre svega odnos prema igri i pored velike razlike na poluvremenu bio kakav nije nikad pre.

"Pre svega treba čestitati igračima na pobedi, jer je to pervo najvažnije, međutim za nas je večeras još važniji bio odnos i ozbiljan pristup koji su prikazali od prvog dana priprema. Imali smo ozbiljnost od prvog do poslednjeg minuta ovog meča. Da sam ja u publici i ja bih imao komentar kako Danska nije taj nivo. Slažem se da nisu na nivou našeg talenta, ali su se borili do zadnjeg minuta. Retko se dešava da mi dominiramo rezultatom u prvom poluvremenu i da u drugo uđemo sa takvim zalaganjem da su oni dali samo 11 poena u trećoj četvrtini koja se obično izgubi, kao i poslednja jer si praktično već rešio utakmicu. Taj problem smo imali u Kopenhagenu. Na tu temu smo razgovarali, osećamo se ponosno i srećno da su igrači pokazali ozbiljnost i profesionalni odnos. To je ono što hoćemo da zadržimo u svakom momentu. Znam da vi volite umetnike, ali ja volim ratnike. Umetnici nekad nisu postojali, dok su ratnici kasnije postajali umetnici. Reprezentacija Srbije mora da se sastoji od 12 ratnika", u svom stilu je istakao Pešić.

Kako kaže, pripreme za EP počinju ovog trenutka.

"Staro pravilo glasi loša priprema, loši rezultati. Mi smo već počeli pripreme za Evrobasket. Gledamo igrače, njihovo ponašanje, odnos, pojačava se kopnkurencija među njima što oni vole. Rekao sam igračima nema love kad igraš za reprezentaciju. Ali zato dobijaš da treniraš sa najboljima u svojoj zemlji, a onda igraš protiv najboljih na svetu i glerdaš dokle si ti stigao. To treba da budu izazovi za svakog igrača iako su se prioriteti promenili. Imamo novu generaciju koja na život gleda racionalno i da od toga imaju koristi. Love nema, ali ima da uz reprezentaciju budeš bolji igrač."

Svestan je selektor našeg tima koliko je svako novo okupljanje komplikovano.

“Uživao sam i ja sa njima, igraju oni mnogo utakmica, sezona je naporna u Evropi, teža nego u NBA. Ovde svaka utakmica mora da se dobije. Zvezda i Partizan moraju da dobiju svaku utakmicu koju igraju, svaka utakmica je na život i smrt. Ogroman je napor. Ja sam malo slobodniji, imam više vremena, pa jedva čekam da ih vidim da i ja malo nešto odradim. Znate kako smo u novembru 2021. godine igrali sa Letonijom kada je bilo 500 gledalaca, sada ima 7.000-8.000 što znači da smo u svemu napredovali.”

Ostale su još dve utakmice do kraja kvalifikacija. I to bez rezultatskog imperativa.

“Šta dalje? Idemo na večeru, pa svako na svoju stranu. Gledaćemo da vidimo februar najbolje što možemo. Da ostvarimo i dalje te kontakte sa igračima koji nisu imali šansu da igraju u Evropi i u NBA. Ja ih treniram kroz razgovore, kroz posete. Da im pomognem, da im uputim neki savet. Ima mnogo utakmica, nema ništa gore nego kada ne igraš i odustaneš i da treniraš, to je najgora greška koja može da se desi nekom igraču. Nikada ne znaš kada će trener da te pozove. Zamisli da te trener pozozve, a ti nisi spreman. Moraš da budeš spreman da uletiš naglavačke na teren i da kažeš treneru da te zaboravio, ali da si ti spreman, to je tako u sportu. Doživeo sam to i kao igrač. Ljut sam na trenera što me ne pušta, pa mi traži da uđem, a ja nespreman, pa on pokaže da je u pravu i da nije na tom nivou.”

Koju reč je Pešić posvetio i Dušanu Beslaću.

“Ne bih o pojedincima, onda bih morao o svih 16 igrača da pričam. Ekipa se pravi od igrača spoljnih i unutrašnjih. Nema perfektnog igrača. Nije lako da ulaziš sa klupe. Ne mogu oni da vode ekipu i da nose odgovornost ako nemaju igrača kao što je Beslać na primer koji može mnogo stvari da uradi. Mi Jokića imamo, nadamo se da će igrati i on i oni najbolji. I Nikoli Jokiću trebaju oni koji će da mu pomognu, kao što on pomaže drugima. Teško da Beslaš može da bude Jokić, ali teško i da Jokić može da bude Beslać. Balans u ekipi mora da se nađe, da se zna ko kosi, a ko vodu nosi. Ispao mu je prst, nadam se da nije ništa ozbiljno što se povrede tiče. Kod mene je tu, računamo na njega.”

Bilo je večeras u timu nekih novuih mkadih momaka koji udaraju na vrata seniorksog tima.

"Ovo im je nova motivacija sigurno. Imaju priliku da treniraju sa najboljim igračima Srbije i to se vidi na svakom treningu, u komunikaciji, da su srećni što su tu. Neka nastave da treniraju, da se bore. Svi su tu, svi su na spisku. Pratimo ih, gledamo ih, razgovaramo sa njima i trenerima, držimo kontakte. Dobri su. To je ta generacija 2004, 2005, 2006. godište, ima nekoliko igrača. Dvojica su se povredili, Topić i Đurišić i bili su na operaciji. I generacija koja je osvojila juniorsko prvenstvo u Beogradu. Ima izuzetno talentovanih igrača. Nemamo ih puno kao što je bilo nekada u Jugoslaviji. Zato moramo da se posvetimo selekciji i njihovom napretku. Ima nekoliko igrača, možda ove, možda sledeće godine, na visokom nivou, fali im iskustvo, jake utakmice, treninzi. Niko nije postao igrač na treningu. Mora da ima jake utakmice, da nosi odgovornost, da igra protiv najboljih i to je sada kod nas problem, malo taj sistem takmičenja, ali da ne ulazim sada u to”, zaključio je Pešić

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Pešić: Znam da volite umetnike, ali ja volim ratnike, a Srbija treba da ima 12 takvih!

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

eFudbal

Hokej na ledu

Stoni tenis

Najava mečeva