Verujem, jer je neverovatno... Ali da se ipak malo razgaze Tadićeve kopačke

Evo već je treći mesec kako je otišao kapiten, četvrti otkako je Dušan Tadić odigrao poslednju utakmicu za Srbiju u velikoj reprezentativnoj karijeri. Traka je pronašla novog, punopravnog vlasnika, a Orlovi uče da žive bez svog kralja asistencija. Zasad, na malom uzorku od tri odigrane utakmice Lige nacija, po principu korak napred, korak nazad, pa opet napred.

Otkako su njegove kopačke okačene o klin, niko ih još nije isprobao, mada Srbija ima naslednike koji se nameću i naziru. Vreme je da fudbalsko oruđe bivšeg kapitena bude razgaženo, možda već večeras na stadionu Novi Arhangel u Kordobi, pred dvadesetak hiljada gostujućih navijača i svega šačice srpskih... Tamo gde i protiv koga će šanse za tako nešto biti na staklenim nogama.

"Verujem jer je neverovatno", ili "Verujem jer ne mogu razumeti", dva su tumačenja poznate latinske izreke. S namerom ne koristimo onu "carpe diem", jer nam protiv Španaca u duelu s početkom u 20.45 nisu potrebni klišei, već nesvakidašnji potez, detalj van okvira, trenutak inspiracije. Baš ono što je svom državnom timu nebrojeno puta darivala desetka s trakom oko ruke.

Kada bi Srbija bila izgubljena, uglavnom bi on bio najpribraniji, onaj što, ne daveći loptu, izmisli šansu za gol. Ili ga i sam postigne. Oba je uradio u nezaboravnoj lisabonskoj noći što posla Orlove direktno u Katar.

Ima od muka u Dohi već dve godine, ali osvežena (da ne kažemo restaurirana) Srbija, pomerila se s mrtve tačke. Pobeda nad Švajcarskom bila je prva protiv respektabilne evropske selekcije baš od Portugalije i kupila je mir, ponos i raspoloženje. Utakmica sa Furijom, ako se ne desi kakva katastrofa epskih razmera, ne bi trebalo da unizi ni prvo, ni drugo, ni treće. A može da doprinese vraćanju još jedne unce izgubljenog poverenja o kojem je pričao Nemanja Maksimović.

Maksimović: Narod je izgubio poverenje u nas...

"Verujem, jer je neverovatno", kao što je bilo neverovatno da će Srbija izbeći poraz od Evropskog prvaka u Beogradu. A sigurno se broj nevernih Toma smanjio u odnosu na početak septembra i dolazak Furije na Marakanu. Furije koja će večeras biti lišena pomoći sedmorice startnih prvotimaca iz finala Evropskog prvenstva. Nabrajali smo ih poslednjih dana nekoliko puta, ali još jednom ćemo - Rodri, Lamin Jamal, Dani Karvahal, Robin le Norman, Niko Vilijams, Unai Simon, Dani Olmo. Svi oni nedostaju - 492.000.000 u vrednosti igrača. I opet deluje neverovatno da će se Srbija iskobeljati i poleteti za Beograd neporažena.

Deluje neverovatno i zato što Draganu Stojkoviću nedostaje i-ha-haj. Lukić, Ilić, Vlahović, Živković, Sergej... pa i samopouzdanje Luke Jovića. I zato što je opšti utisak da će Španci svoje rupe lakše pokrpiti. Njima otpadne Rodri, a zameni ga Subimendi, igrač što je letos odbio Liverpul, a na kojeg se nameračio Mančester Siti. Njima se povredi Niko Vilijams, a po svoj prilici i najavama španskih medija, zameniće ga Aleš Baena, Viljarealov maestralni paker od kojeg je malo ko u ligama petice od starta sezone 2023/24 do danas, podelio više pasova za gol (19). Njima će večeras, uprkos svim povredama igrom dirigovati trio Subimendi, Merino, Pedri - zastrašujuće. Njima je zamena za tinejdž zvezdu Lamina Jamala verovatno Brajan Saragosa, igrač pod ugovorom sa Bajernom koji je nedavno protiv Barse pokazao da u potezu, iako visok svega 164 centimetara, može da "pregazi" čoveka.

SRBIJA - TIM ZA ŠPANIJU: Povrede i prvak Evrope teraju na ultra-defanzivu

I šta onda ostaje Srbiji?

Za početak pristup kao protiv istog rivala od pre mesec dana. Pavlovićevski glavom gde drugi ne bi nogom, milenkovićevski "u kost", birmančevićevski bez pražnjenja rezervoara dok igra teče, a timski disciplinovano kako su Orlovi igrali u Beogradu i Leskovcu, a nikako potunjeno kao u Kopenhagenu. Ali jasno je da i to, vrlo lako ne mora da predstavlja nikakvu garanciju. Pod pretpostavkom da je ekstremno teško dva puta zaredom, odnosno 180 i kusur minuta ostaviti bez municije reprezentaciju što je u poslednjih 19 utakmica, 18 puta postizala makar gol (samo su je Piksijevi puleni zaustavili), biće Orlovima neophodno da povremeno, kada im to protivnik dozvoli, navale ka golu Davida Raje. Da li kroz kontru, prekid, udarac iz daljine...

Vala čekamo taj dalekometni hitac van šesnaesterca preko dve godine, još od Sergejeve levice protiv Kameruna. A kako u trenutnom sazivu za kreativu treba (čitaj: mora) glavni i odgovorni da bude Lazar Samardžić i kako se u njegovoj levici, krije prilično ubitačno vatreno oružje, možda je vreme da posle asistencije za autogol Švajcarske (prve u takmičarskim mečevima), padne i prvenac u dresu Srbije.

Znamo da nije Tadić i poštujemo njegovu izjavu da to i sam izusti. I treba da bude svoj i autentičan. Uostalom pokazao je u Seriji A, a skoro i u Ligi šampiona koliko može. I ne tražimo da ih obuče i lažno se predstavlja. Samo da ih razgazi. A onda će one polako postati njegove.

A kao što reče simpatični konobar u jednoj kordobskoj taverni: "Uno a uno y todos felices. No necesitamos una victoria, ya hemos seguido adelante", ili, u prevodu, "1:1 i svi srećni. Nama ne treba pobeda, već smo prošli dalje."

Pa neka tako i bude.