Utakmica za preokret sezone: Voši je bila potrebna ovakva pobeda

Gledali su u drugi uzastopni poraz fudbaleri Vojvodine po velikom pljusku u Novom Sadu, podizali glavu ka nebu, tražeći pomoć da otključaju bravu protivničkog gola. Igrao se 93. minut, Javor je imao minimalnu prednost, a onda se desilo čudo. Dva gola u pet minuta u sudijskoj nadoknadi i jedan od najvećih preokreta na “Karađorđu” za velika tri boda novosadske Stare dame – 2:1.

Heroj večeri bio je Radomir Milosavljević: najpre je bio najviši u skoku posle kornera kada je doneo izjednačenje, a tri minuta kasnije iznudio penal, koji je Asmir Kajević pretvorio u treći ovosezonski trijumf Novosađana.

Otvorilo se nebo nad Novim Sadom pred početak meča, teren je više ličio na bazen u kojem je Voša mogla da potone i ozbiljno produbi rezultatsku krizu. Međutim, verovali su domaći da mogu do čuda, opsedali gol Ivanjičana i na kraju trud i želja da se u skoro nemogućim uslovima za igru dođe do preokreta, nagrađeni su u finišu.

Često u sportu ovakve utakmice, kada se maltene ekipa podigne iz mrtvih, znaju da budu ozbiljna injekcija samopuzdanja i da preokrenu nabolje čitavu sezonu. Recimo, prošle sezone je Partizan upravo u Novom Sadu savladao Mladost GAT pogotkom Svetozara Markovića u dubokoj nadoknadi vremena (prethodno bio slabiji rival), pa je taj gol barem na neko vreme pokrenuo Parni valjak. Veruju u taboru Vojvodine da bi ova tri boda, zbog načina na koji se do njih došlo, mogla da pomere stvari s mrtve tačke i pokrenu nešto duži trijumfalni niz. Jer kada uspete da “okrenete” protivnika u samo nekoliko minuta u finišu i stignete do celog plena – onda se više ništa ne čini nemogućim.

Pokazala je Vojvodina karakter u ovom susretu, nije odustajala i kada su se i najveći optimisti nadali eventualno bodu, a na kraju je na konto Stare dame stigao ceo plen.

“Trebalo nam je ovo, trebala nam je jedna ovakva pobeda”, rekao je i šef stručnog štaba Vojvodine Ranko Popović posle meča.

Svestan je i on koliko je bilo važno da se upiše recka, posebno imajući u vidu i pehove koje su zadesili Staru damu u poslednje vreme: teško stanje Džonatana Bolingija, povrede novajlije Gurama Giorbelidzea i Uroša Nikolića, uz sve to i odlazak kapitena Nikole Čumića pred sam kraj prelaznog roka.

Ako bi se govorilo o samoj igri Vojvodine, ovaj susret možda i ne može da bude merilo stvari, jer je u brojnim situacijama bio onemogućen protok lopte, bare na terenu su presecale pasove, izgledalo je kao da se igra neki drugi sport. Ali viđena je želja da se nešto uradi, pokazali su Novosađani volju i posle rezultatskog deficita, opsedali gol, nisu imali ni sreće, a i golman Javora Strahinja Manojlović branio je sve što je išlo u okvir gola. Na kraju ostao je nemoćan u dve situacije i gosti su položili oružje. Nema sumnje, ova pobeda poboljšala je krvnu sliku Vošinog tima, vratila se energija, a navijači veruju i pobednički mentalitet.

Kada na sličan način, u poslednjim momentima, do pobede dođu recimo evropski velikani poput Barse, Reala, Bajerna, često se može čuti: “na ovakvim utakmicama se osvajaju titule”. Vojvodina je daleko od trofeja, ali možda bi zahvaljući ovakvoj utakmici na kraju sezone mogla da napravi željeni iskorak, odnosno ostvari plasman među prve tri ekipe na tabeli Mozzart Bet Superlige.

Lale u narednom kolu imaju ozbiljan ispit, jer gostuju Voždovcu, a potom dočekuju ekipu IMT-a u Novom Sadu.