Kolos sa Mičigena

Amerikanac piše sjajnu priču daleko odatle, u Brizbejnu, u Australiji. Daleko od kuće, ali u velikom finalu u nedelju koje će igrati protiv Čeha Jiržija Lehečke, za petu titulu u karijeri.

Opelka je po izgledu pre neko kome je mesto u NBA, nego u teniskom karavanu. Nosi patike broj 49, ima 102 kilograma i visok je 211 centimetara, uz Ivu Karlovića, najviši je igrač koji se pojavio na ATP Turu. Mnogima ipak nije jasno kako nije završio u magičnoj igri pod obručima. Jer Čikago mu je praktično na puškomet od kuće, svega stotinak kilometara daleko, vazdušnom linijom još bliže.

Iako je pasionirani fan Bulsa i ostalih čikaških klubova, zanimljivo je da nikada nije trenirao košarku, iako priznaje da bi to za njega bilo daleko lakše i profitabilnije.
"Voleo bih da sam igrao košarku. Sto odsto. Ti momci imaju život. Minimum u ligi je pet miliona dolara godišnje. I sve vreme si kod kuće, letiš privatnim letovima, velikim avionima. E to je život", rekao je Opelka pre šest godina kada je došao da igra u Australiju.

Ove godine, u Australiji, malo ko je uopšte i pomišljao da bi tamo mogao da igra značajnu ulogu. Nestao je sa teniskog radara, mnogi su pomislili da se, shodno svojoj skromnoj prirodi, povukao bez previše pompe. Ali nije, borio se sa povredama i nedaćama i izborio. Pad na 293. mesto samo je posledica tog dugog boravka u tunelu.

Mnogo je tenisera koji su se mučili sa povredama i odustali. Rejliju nije padalo napamet iako je to mogao da uradi u treptaju oka kada su mu u avgustu pre dve godine saopštili dijagnozu. Boleo ga je kuk i jednostavno nije znao šta je razlog tome. Bol je bio nepodnošljiv, a na skeneru se pokazalao da ima benigni tumor, koji je bukvalno srastao uz kost.
"Tumor se pomerio i zaglavio u predelu kuka. Nisam mogao ni da pomerim nogu. Kada sam operisan, nisam mogao da hodam kada bih ustao", kaže Rejli.

Rejli Opelka (© Reuters)

Ne samo što je morao da operiše tumor, već je posle toga opet išao pod skalpel. Ovog puta kako bi mu otklonili fragmente kosti koji su ostali posle uklanjanja tumora. Ali tu nije bio kraj. Kako je rešio problem kuka, pojavio se novi, sa ručnim zglobom. Imao je subluksaciju tetive ručnog zgloba, a operacija nije dala željeni rezultat. Pokušao je da se vrati na teren u oktobru 2023. godine, ali uzalud.
"Nisam mogao da spavam. Imao sam stalne bolove u ruci. Hirurg je sve uništio! Zakačio sam nekako infekciju i bol je bila nepodnošljiva. Tek druga operacija je rešila problem sa nervima u ruci", otkriva Opelka.

Zanimljiv je put Opelke početkom ove sezone u Brizbejnu. Na startu je pobedio Federika Gomeza, potom je savladao Italijana Matea Arnaldija, pa je došao glavni šok - pobeda nad Novakom Đokovićem. I u polufinalu protiv Đovanija Mpešija Perikara. Do finala - bez izgubljenog seta, četiri je dobijao u taj-brejkovima.

Da, to je jasna potvrda da mu je servis fantastično oružje, ali malo je onih koji uspeju čak i početnim udarcem koji često ide i preko 225 kilometara na sat da razoružaju Novaka Đokovića, kralja među riternerima. Doduše, malo ih je primetilo nešto drugo - Rejli nije Novaka iznenadio (i pobedio) servisom, već onim što je radio u polju. Relijima, u skladu sa svojim imenom, brojnim pogođenim vinerima čak i iz neverovatnih pozicija. To je pre svega ostavilo Novaka u čuđenju, biće da nije očekivao tako dobro kretanje 27-godišnjeg Amerikanca.
"Lako je nama, mi nemamo šta da izgubimo, pa često rizikujemo sa udarcima", primetio je Opelka posle meča, ali neće biti da je sve bilo u tom hazarderskom pristupu. Za razliku od pojedinih tenisera te serverske klase, koji imaju iskuljučivo taj bum-bum pristup, Rejlijevo kretanje i igra sa osnovne linije su nepravedno potcenjeni.
"On je pakao od igrača. Igrao sam protiv Karlovića, Džona Iznera, Miloša Raonića, svi su veliki serveri, ali on ima najbolji servis od svih. Pronašao je to što funkcioniše za njegov stil igre i posvećen je tome. Napraviće štetu mnogima", rekao je Australijanac Nik Kirjos posle meča u kojem je Opelka srušio Đokovića.