INTERVJU – Samed Baždar: Pazar je moj grad, vratiću se jednom kao Adem

Iza doskorašnjeg fudbalera Partizana Sameda Baždara ostala je prva internacionalna jesen začinjena golovima i asistencijama na Iberijskom poluostrvu, debijem u dresu Bosne i Hercegovine (za koju se odlučio nakon što je uvideo da selektor Orlova Dragan Stojković ne računa bogzna kako ozbiljno na njega), ali i povredom zadnje lože zbog koje nije igrao tokom decembra.

U startu da pojasnimo da je dugogodišnji član svih reprezentativnih selekcija Srbije, od najmlađe do najelitnije, zbog kodeksa sprečen da komentariše bilo šta o Zmajevima, koji su očigledno procenili da bi Edina Džeka u špicu na duže staze trebalo da odmene Štutgartov Ermedin Demirović i plavokosi navalni igrač Saragose.

Sa četiri gola i tri asistencije, Baždar je lepo krenuo u Španiji, nakon što se razdužio u Humskoj. Međutim, nema ga u Segundi od kraja novembra i utakmice sa Albaseteom na La Romaredi (0:1). Ruptura zadnje lože izbacila ga je iz stroja, što se osetilo u naredne četiri prvenstvene utakmice na kojima je tim iz prestonice Aragonije osvojio svega četiri od mogućih 12 bodova i pokvario plasman na tabeli. Kriza rezultata prouzrokovala je i promenu trenera, pa je starog lisica Viktora Fernadeza (osvajača Kupa kralja 1993/94 i Kupa kupova 1994/95 sa Saragosom, ali i tvorca Portovog Intertoto kupa 2004. godine), nasledio Migel Angel Ramires.

Elem, kada 20-godišnji napadač dođe u rodni Novi Pazar i ako nije u društvu najmilijih, sigurna lokacija je teretana. Od pionirskih dana radi individualno sa Demirom Spicom, kondicionim trenerom futsal reprezentacije Srbije, kojem bezgranično veruju brojni fudbaleri što su počeli da pikaju loptu na obalama Jošanice i Raške – Adem Ljajić, Erhan Mašović, Fejsal Mulić, Sead Islamović, Armin Đerlek, Emir Azemović, Mirza Delimeđac, pa talentovani mladići poput Uroša Filimonovića.

Baždar i Spica vežbaju po specijalnom programu, pa bi povratak na teren trebalo da usledi vrlo brzo, iako su prve prognoze govorile drugačije. Mladi ofanzivac verovatno će preskočiti gostovanje Elčeu, ali bi u domaćem ambijentu mogao da zaigra 19. januara protiv Tenerifa.      
"Povreda me je spojila sa Demirom Spicom - evo je", kroz osmeh priča Baždar za Mozzart Sport dok pokazuje bolno mesto.
"Šalim se. Zahtevna je liga, sa mnogo trčanja. Drugačije je nego kod nas. Nema tu mnogo taktike, više se ide na individualni kvalitet. Ekipe su tu, u egalu, pa se usled velike potrošnje dešavaju povrede. Inače, sa Demirom sarađujem osam godina. On je bio moj prvi kondicioni trener, ali više nije samo to. Sad mi je kućni prijatelj, bukvalno smo porodica. Ne samo po pitanju spreme, za sve je moja desna ruka. Nastavićemo tako. Nadam se da smo na najboljem putu".

OTIŠAO SAM TAMO GDE JE TREBALO DA ODEM

Proletos su ga kolege sa Apenina selile u Rim i Lacio, ali je otišao u Saragosu. Pojedini španski mediji ovih dana tvrde da je veoma zanimljiv dvojcu iz tamošnjeg prestižnog fudbalskog razreda - Sevilji i Valjadolidu.
"U suštini, uvek imponuje kad čuješ da se neko interesuje, ali mnogo stvari treba da se poklopi da bi se realizovao neki transfer. Svi sanjamo da budemo u velikom klubu. Vodim se mišlju da sam otišao tamo gde je trebalo da odem. Da je trebalo drugačije, desilo bi se. Otišao sam u Saragosu i tu mi je super. Trudim se da igram što bolje, da postižem golove i asistiram. Ne opterećujem se, sve dođe kad bude vreme. Idem korak po korak, nadam se da je to neki put kojim treba da prođem, koji je meni suđen. Ne bih pričao o trenutnom interesovanju klubova, ali znači mi da prate i vrednuju to što radim. Ništa se ne menja, na meni je da nastavim da radim još bolje i jače, pa ćemo videti".

Bilo je crno-belih i ranije u Saragosi, počev od Radomira Antića krajem sedamdesetih, preko Dragija Kaličanina sredinom osamdesetih i Sava Miloševića na prelazu između dva milenijuma. Do pre deceniju i kusur su belo-plavi dres nosili Ivan Obradović i Stefan Babović, dok je u zimu 2023. opremu razdužio Radosav Petrović. Kao da postoji neka tajna veza.
"Ljudi su slični nama. Uklopio sam se u njihov režim i stil života. Pre svega mislim na ono zbog čega sam tamo, a to je fudbal, a zatim na sve ostale stvari. Pre odlaska sam znao da imaju istoriju, da su veliki španski klub. Dugo su igrali u Primeri, ali su sada prilično zadržali u Segundi. Kad su mi predstavili planove, istakli su da su organizaciono mnogo toga promenili na bolje i da je cilj što skoriji povratak u Primeru. Pominju naše igrače, pogotovo Sava Miloševića. Neverovatno je koliko ga cene i vole, pogotovo navijači. 'Savo, Savo' – govore kad me sretnu na ulici".

Većina kolektiva iz drugog španskog ranga naoružana je iskustvom igranja u elitnoj diviziji. Saragosa sa domaćim i evropskim trofejima velikan je u Segundi, ali su pristalice tog kluba sasvim sigurno razočarane činjenicom da od 2013. godine ne bodre milljenike u okršajima za bodove protiv Reala, Barselone, Atletiko Madrida…
"Naravno da navijači žele više. Bude i zvižduka, ali uvek je pun stadion. Pobeđivalo se ili gubilo, naše pristalice su uvek tu. Tu su i za aplauze i za kritike, što me raduje. Veliki je to grad, koji voli fudbal. O deteta do starijeg čoveka – svi žive za fudbal".

SEGUNDA JE JAČA OD MOZZART BET SUPERLIGE

Prema Transfermarktu, dve ekipe u Segundi imaju veću tržišnu vrednost od na 36,6 miliona evra procenjene Saragose (Almerija 56,9 i Granada 40,5 miliona evra), čiji je najskluplji šraf upravo Baždar. Pored Pazarca sada stoji cifra od 4.000.000 evra. Po toj logici, Aragonci bi trebalo makar da konkurišu za baraž kao predvorje Primere, ali su momentalno četiri boda iza seštoplasirane Hueske.
"Šteta što malo kaskamo jer smo baš dobro krenuli. Svi smo čekali utakmice jednako otvorenih očiju. I navijači su počeli da pričaju o povratku u najjaču špansku ligu, iako znamo da je rano. Fudbal je to. Bezvezno smo prosipali bodove. Dobro, dobili smo poslednji meč protiv Ferola (1:0), ali sedam puta pre toga nismo pobedili. Rival ima crveni karton, mi ne osvojimo tri boda. Tamo to moraš da koristiš, jer je prvenstvo izjednačeno i sitnice odlučuju. Možda se malo izdvaja Almerija, ali i oni gube. Dosta je iznenađenja, baš je zanimljivo. Segunda je iznad kvaliteta Mozzart Bet Superlige, posebno zbog infrastrukture. Veliki stadioni, uvek puni. U svakom gradu bodri se klub sa lokala".

A sa tribina ga bodri i supruga Dehila. Mladi supružnici videli su da je to - to, pa su ljubav letos krunisali brakom.
"To mi je bio plan. Bio sam u vezi i imao sam u glavi da se oženim kad odem preko. Nekako sam sebi našao mira. Ovo je moj posao, moj život, a ona je tu uz mene i ja uz nju. To mi sve olakšava".

Prati dešavanja u Partizanu. I dok su se neki tinejdžeri novijeg doba zbog ovog ili onog razloga od posrnulog velikana oprostili na nepopularan način, Baždar o bivšem klubu govori biranim rečima, iako ga je neretko klupa za rezerve sigurno žuljala više nego što je objektivno trebalo.
"Gledam svaku utakmicu, osim ako sam sprečen jer igram. Uvek se radujem kad Partizan pobedi. To je moj klub. Tu sam ponikao i proveo najlepše godine. Žao mi je što smo u ovoj situaciji, ali nadam se da će sve proći i da će doći neka bolja vremena. U crno-belom dresu sam uvek radio i verovao da će doći mojih pet minuta. Uvek može bolje i sigurno sam mogao još bolje. Na kraju je moralo da dođe do rastanka. Partizan živi od prodaje mladih igrača, koji, opet, žele da se dokažu preko. Bilo mi je jako teško kad sam odlazio jer sam tamo proveo šest godina, ali to je sastavni deo sporta".

NAJLEPŠE JE BILO KOD STANOJEVIĆA

Parni valjak nakon 20 kola u Mozzzart Bet Superligi kaska za Crvenom zvezdom punih 17 bodova, ali je i dalje u igri za trofej u Kupu Srbije.
"Sigurno da bi za Partizan i naše navijače značilo puno da posle dužeg vremena podigne neki pehar. Posle pada, verujem da ekipa može da se izdigne do nivoa neophodnog za osvajanje Kupa Srbije".

Sa 17 godina u vatru ga je gurnuo Aleksandar Stanojević, a zatim su se ređali Ilija Stolica, Gordan Petrić, Igor Duljaj, Albert Nađ. Neki su Baždara koristili manje, neki malo više.
"Svaki trener ima neki svoj plan i svoja viđenja. Mi, igrači, uvek mislimo kako treba da igramo, nevezano da li smo u tom trenutku manje ili više dobri. Treneri to gledaju na neki drugi način. Iz utakmice u utakmicu moraju da pobeđuju zbog ličnog statusa, ekipe, kluba, zbog svega. I kao mnogo mlađi nisam gubio veru u sebe, čak i u najtežem periodu, kad nisam uopšte igrao, dok sam imao ukupno 80 minuta za polusezonu. Tada bih najviše radio i najviše verovao da mogu da preokrenem situaciju, kao što se i desilo. Uvek sam prihvatao da je do mene, do nikog drugog, da moram prvo promeniti sebe kako bih dobio ono što želim. Trenere ne bih posebno da odvajam, ali je nekako najlepše bilo u drugom od tri Stanojevićeva mandata u Partizanu. Radili smo dobro, vladala je harmonija i sve je bilo kako treba. Sa 17 godina bio sam tu, pored mojih uzora. Trenirao sam s njima, dobio i neke minute".

Činjenica je, ipak, da su u Partizanu poslednjih godina igrali i igraju mnogi što kvalitetom to ne zaslužuju. Silni internacionalci pokrivali su ofanzivne pozicije na kojima bi se Baždar lagodno osećao.
"To je Partizan. Znamo da se i u prošlosti često nije pogađalo sa strancima, koji su sigurno imali velike ugovore i od kojih se očekivalo mnogo. U Partizanu se od 17-godišnjeg deteta očekuje da donese prevagu, a ne od stranca koji ko zna gde je igrao i kakvu je karijeru imao. Sigurno je veliki pritisak, ogroman pritisak, pogotovo jer je Partizan, uz Crvenu zvezdu, najveći klub na ovim prostorima. Ne bih posebno komentarisao, to je na ljudima u klubu. Njihov je posao, odgovaraju za one što su doveli. Treba čestitati kad pogode, ali i kritikovati kad ne pogode".

Blistao je Pazarac svojevremeno u mlađim kategorijama crno-belih, nadavao se golova, imao silne asistencije i na najbolji način se preporučio za prvi tim. Ove sezone je selekcija Partizana do 19 godina blizu zone ispadanja iz Omladinske lige Srbije, a kadeti dobrano kaskaju za Crvenom zvezdom, pa i TSC-om.
"Priznajem da nisam mnogo pratio, ali ta pozicija na tabeli nije odgovarajuća za Partizan. S druge strane, dosta igrača prebačeno je u prvi tim, situacija se non-stop menja. Kao i u moje vreme, nekad možeš, a nekada na pojedince ne možeš da računaš. Neki su u seniorskom pogonu, neki u Teleoptiku, a neko mlađi upadne jer se pokazao kao kadet. Trener najčešće ne može da se osloni na sve igrače, pa uvek rotira. Ipak, sigurno da to nije presudno da Partizan bude na tom mestu. Nešto ne štima  Sigurno da tu nešto ne štima i potrebna je je nova krv da poradi na tome. Ubeđen sam da Partizan u svakom trenutku ima najbolju decu u regionu i da će to biti kako treba".

BEOGRADSKI KLUBOVI UZIMAJU NAJBOLJU DECU

Kao dečak je u Pazaru često menjao klubove. U Partizan je stigao iz Pazar juniorsa.
"Ne bih izdvajao nikog od tih klubova i škola fudbala jer sam bio kod svih. Imali smo dobro 2004. godište u Pazar juniosima iz koje smo u Partizan otišli Mirsad Miraljemović, Ensar Brahić i ja. Osvajali smo turnire u regionu. Novi Pazar uvek ima talentovanu decu, ima ih i sad u mlađim kategorijama Partizana. Problem Pazara i mnogih fudbalskih sredina u Srbiji je što beogradski klubovi uzimaju najbolju decu. Ja bih voleo da postoje uslovi da svi imaju neku svoju bazu, da se sva ta deca najpre pokažu u svom gradu. Mnogo igrača moje generacije kao vanserijski talenti nisu prošli u Partizanu. Nije im se namestilo i malo su se zagubili. Da je u njihovim matičnim klubovima postojao veći fokus, sigurno bi imali drugačiji put. Nikad se ne zna, ali naši klubovi bi trebalo da imaju više svoje dece. Drugačija je onda priča i harmonija, više ljudi na stadionima. Kad imate trojicu ili četvoricu takvih u prvom timu, to je za ponos".

Ljajić se krajem leta 2023. iz Karagumruka preselio u Novi Pazar kako bi ostvario dečački san. Možda jednog dana slično napravi i Baždar.
"Kad sam s drugovima, protne se ta priča. Što da ne, ovo je moj grad. Prvenstveno se nadam da ću dugo igrati na najvećem nivou, ali u podsvesti sigurno to postoji kao ideja. Živi primer je u teretani, pored mene. Adem je dolaskom podigao grad na noge. Niko to nije očekivao, svi smo bili oduševljeni tim potezom. Došao je u trenutku kad je ispred njega bilo još mnogo vrhunskog fudbala. Pruža neverovatne partije i sada, najbolji je igrač Mozzart Bet Superlige".

Gledali smo Sameda kao centralnog i pomoćnog špica, u ulozi ofanzivnog veziste, ali i na mestu bočnog napadača.
"Igrao sam na svim pozicijama prema gore. Generalno, najviše volim da moja ekipa koristi dvojicu napadača, a da sam ja onaj iza, da kupim otpatke, da ne skačem i bijem se već da sam na drugoj lopti i da napadam prostor iza leđa. Želim loptu u dubinu, da stanem na nju i delim pasove. Tako vidim sebe".