Umetničko delo neprolazne vrednosti
Vreme čitanja: 3min | ned. 13.10.24. | 16:14
Kao trzaj glavom u Lisabonu, lob Ircima, dva prelepa gola Azerima, efektan pogodak u Kardifu
Najznačajniji je bio u Lisabonu. Teško da će ga ijedan nadmašiti. Najviše se pamti, jer sve što je prvo uvek se pamti, Hrvatima, premijerni za državni tim. Za 11 godina koliko je prošlo od debitantskog pogotka, Aleksandar Mitrović se popeo tamo gde niko nikad nije stigao, trenutno je na „koti 59“ i odatle jasno može da vidi sve golove za reprezentaciju Srbije.
Poređani kao vrhovi planine. Mora da je tamo, ispod šiljaka Lisabona i Hrvatske, zastavica na kojoj piše „Švajcarska 2:0“. Po značaju verovatno nije, jer niti su kvalifikacije, niti veliki turnir, ali po estetici verovatno jeste jedno od najlepših autorskih dela Mitrogola. Iako svak’ gleda drugačije, mnogi su već sad složni u oceni da će u kolektivnom sećanju ovdašnjih ljubitelja ostati detalji iz 61. minuta utakmice Lige nacija.
Izabrane vesti
Sve je u nekoliko sekundi bilo sportski, fudbalski, životno i inspirativno da zaslužuje poseban osvrt.
To kad sprinta kako bi sprečio izlazak lopte u aut ilustruje nepokolebljivost. Davno naučenu lekciju da ništa nije izgubljeno i da moraš da se pomučiš, iako nisi siguran sledi li nagrada.
Zalet ka Manuelu Akanđiju podseća na neustrašivost kakva ga je krasila kad se na pripremama na Tari, dok se borio sa četvoricom napadača za mrvu prostora i vremena kod tadašnjeg Partizanovog trenera, Vladimira Vermezovića.
Sklanjanje lopte ispred defanzivca Mančester Sitija je podsetnik na vreme kad je uveseljavao ljude kraj Temze, pretvarajući se u napadača uticajnog i u Premijer ligi.
Tren u kome se sprema da šutne u dalji ugao Gregora Kobela je vanvremenski trenutak kad kroz glavu zaljubljenika u fudbal prolaze svi golovi u dresu omiljenih boja, zbog čega šire usta i ruke, jer znaju da je to – to.
I jeste, jer lopta koja putuje strelovito ka golu sadrži u toj čudesnoj putanji gnev, što se prethodna dva meča sa Švajcarcima nisu okončala kako smo hteli; uverenje da će se dinamika konačno promeniti; odlučnost da pokaže kako ga igranje u Saudijskoj Arabiji nije sputalo; rešenost da potvrdi kako je s razlogom novi kapiten; preciznost kao što su bile reči dan ranije, kad je demistifikovao da mu je ikad palo na pamet da bojkotuje reprezentaciju. Zato – GOL!
Jedan od najlepših Aleksandra Mitrovića za Orlove. Prvi posle skoro godinu dana, a i taj protiv Crne Gore je bio i važan i za prepričavanje. Dovoljno je podsetiti da je još jedan veliki as, Stevan Jovetić, rekao kako je Smederevac doslovce „izmislio“ pogodak.
Beše ih, Bogami, podosta. Setite se loba Ircima, leta kroz vazduh u Kardifu, dve minijature iz Bakua od kojih se ne zna koja je lepša...
Naučio nas je da mu verujemo. Da znamo da će ga dati i kad mu ne ide. Da neće odustati. Da neće izdati. Valjda zato svaki normalan čovek u Srbiji voli Aleksandra Mitrovića. Ako postoji neko ko ga ne voli, taj ne razume sport, a vala ne razume ni život.