TSC vezao tri pobede u Mozzart Bet Superligi – prvi otisci Jovana Damjanovića
Vreme čitanja: 5min | uto. 08.10.24. | 17:02
Odbrana se zateže, dominacija u posedu, igra sa „lažnom devetkom“, buđenje Đakovca i Stanića...
(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)
Trenerske stolice u Srbiji su užarene sve i kad nije ovako dugo i baš toplo leto. Neke su, ipak, usijanije od drugih, a baš takva bila je klupa TSC-a, jer trebalo je nadomestiti odlazak tvorca najvećih uspeha u istoriji kluba.
Izabrane vesti
Nije išlo sa Deanom Klafurićem kao naslednikom Žarka Lazetića, pa je palicu preuzeo Jovan Damjanović. Otkako je mladi stručnjak postao strateg Plavih lavova, položaj na tabeli se popravio i tim je na novu reprezentativnu pauzu otišao sa tri uzastopne pobede i sedmog mesta na tabeli, sa zaostatkom od šest bodova u odnosu na prošlosezonsko treće mesto.
Niz novina je je u tim uneo nekadašni napadač Crvene zvezde i ekipa je počela da dobija obrise njegovog rada, sa tim da on još uvek slaže neke kockice. Ostalo je još mnogo da se igra u prvenstvu, čak 27 utakmica, Kup Srbije nije ni počeo za Topolčane, dok su Evropu tek „načeli“, ali neće imati mnogo vremena za popravni, s obzirom na to da se u Ligi konferencije igra šest mečeva, a ne osam kao u preostala dva takmičenja pod okriljem UEFA.
Nekako najvidljivije, već na prvi pogled, promene koje je doneo dojučerašnji selektor kadetske reprezentacije Srbije jesu disciplina, te ideja da se uvek ide na pobedu i protivnik ne gleda sa previše respekta. Posle meča sa Astanom je izjavio da je zabranio ekipi da priča o umoru i dugom putovanju, jer je svuda u svetu normalno da se igra na tri dana.
Tek protiv Jedinstva iz Uba je defanziva Topolčana uspela da sačuva mrežu. Nisu se proslavili odbrambeni igrači u nekim prethodnim utakmicama. Čak i kada su ostavljali dobar utisak, dešavalo se da prime pogodak iz jedne ili dve opasne situacije. Najteže im je pao poraz od Tekstilca iz Odžaka, kada je zadnja linija poklekla dva puta. Ipak, na poslednja tri meča je tim primio samo jedan gol iz igre, a jedan iz prekida, što znači da su stvari krenule da se popravljaju. Ustalio se štoperski tandem Mateja Đorđević – Dušan Stevanović, na levom beku je zacementiran Nemanja Petrović, dok je svoje šanse odlično iskoristio i mladi Viktor Radojević. Najviše je rotirao stručni štab uz desnu aut liniju, ali se i tu kao prva opcija nametnuo iskusni Stefan Jovanović. Defanziva ekipe je letos doživela najviše promena, te je možda i bilo za očekivati da će ovde biti potrebno više vremena za uigravanje.
„Naterao“ je stručni štab Topolčana ekipu da preuzme posed lopte. Na svakoj od poslednjih šest utakmica je tim iz Bačke Topole imao više loptu u svojim nogama, u par navrata i preko 70 odsto vremena, protiv Čukaričkog tek malo više od 50. Dominirali su fudbaleri koje predvodi Jovan Damjanović i u utakmici sa Astanom, na kojoj su ostvarili i 528 tačnih dodavanja. Iz tog poseda je stizao i veći broj prilika u odnosu na protivnika. Ipak, pravi ispiti tek slede, TSC tek treba da se pokaže protiv ekipa koje figuriraju kao kandidati za Evropu, u kojoj su se takmičili i ove sezone. Posle reprezentativne pauze, u Bačku Topolu dolazi Radnički iz Kragujevca, a ubrzo nakon toga i Partizan, dok između ta dva meča predstoji duel sa varšavskom Legijom u Ligi konferencije.
I pored poseda, brojnih kreiranih prilika, umeli su fudbaleri tima iz Bačke Topole još kako da se pomuče da dođu do pogotka. Tresli su mrežu na svakoj od gore pomenutih utakmice, izuzev gostovanja u Kazahstanu, kada su tri puta čak zatresli prečku. Delovalo je da je teško probiti niski blok i da je najteže postići pogodak protiv timova koji se u potpunosti zatvore. Izuzetne defanzivne sposobnosti su pokazali Mladost, Tekstilac, ali i Astana, koji su se, svi, protiv TSC-a pretežno opredilili za defanzivu. Najbolje je ofanziva delovala protiv Novog Pazara, jer je baš tada tim tek drugi put u sezoni postigao više od jednog gola na utakmici. Bili su Plavi lavovi u jednom momentu druga najlošija ekipa po broju postignutih golova, ali su sada znatno uspeli da poprave efikasnost i da gol-razliku dovedu u plus.
Tek što je seo Jovan Damjanović na klupu, prva ideja mu je bila igra sa klasičnim centarforom. Marko Lazetić je pokazao da nije u formi, promašio je i jedanaesterac, a potom se preselio na klupu. U vrh napada je vraćen Miloš Pantović, koji zna da igra kao „lažna devetka“ i kao najistureniji igrač tima. Povremeno bi se tu našao i Saša Jovanović, i obojica su uzvratili golovima. Društvo na krilu su im pravili Aleksandar Ćirković, ali i Mihajlo Banjac koji kod novog šefa struke ima znatno ofanzivniju ulogu. Prestiž Mbongu se pokazao kao vredan džoker, protiv Ubljana je sa ušao sa klupe i postigao gol za prednost svog tima. Ipak, jedan drugi igrač je proradio i najefikasniji je u postavci novog trenera.
Uspeo je da se probudi Ifet Đakovac, dobio je prostor u igri koji mu treba i, nakon nešto lošijeg starta sezone, postao je u jednom momentu najkonstantniji igrač u timu novog šefa struke - tri pogotka i dve asistencije na pet utakmica. Taman je proigrao, ali ga je omela u Almatiju konstrukcija gola da poboljša svoj učinak, da bi ga potom i povreda udaljila sa terena na neko vreme.
Izjednačio se po statističkim parametrima sa njim Petar Stanić. Mladi ofanzivni vezista je golom protiv Jedinstva iz Uba stigao do istih brojki kao i njegov saigrač u dosadašnjem mandatu Jovana Damjanovića. To čak nije daleko ni od parametara koje je imao za čitavu prošlu sezonu (šest pogodaka i pet asistencija u svim takmičenjima). Mnogi su ga videli prethodne godine kao naslednika Luke Ilića, i fudbalera koji poseduje mogućnost da jednim ključnim dodavanjem pronađe saigrača, ili prelomi utakmicu. Deluje da je napredovao i da bi njegov doprinos u nastavku sezone mogao da bude značajna snaga pretprošlosezonskog vicešampiona Srbije.