Trajković: Najveći problem srpskog fudbala su nepostojanje kontinuiteta i infrastruktura

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Pazara)

Posle dve prošlosezonske sesije na klupi niškog Radničkog, počeo je Nikola Trajković trenerski posao u Novom Pazaru. Baš tamo gde je svojevremeno radio Radoslav Batak, kojem je tokom drugog boravka na Čairu pomagao upravo sadašnji šef struke pazarskih Plavih. Bataku je, inače, u prvom mandatu kraj Nišave, ali i potom na ušću Jošanice u Rašku asistirao Davor Berber, kasnije u dva navrata glavnokomandujući po pitanju struke u Pazaru.

I na osnovu minimalnog uzorka od svega dva kluba može se konstatovati kako se treneri u srpskom fudbalu rotiraju barem kao veliki šampion na klizaljkama Nejtan Čen dok na ledenoj ploči izvodi četvorostriki luc. Na trenerske rokade odavno su mnogi oguglali, čudi kad je drugačije.

Trajković odmah stavlja do znanja koliko je posvećen poslu. Očigledno je to od njegovog prvog pojavljivanja u trening kampu, gde je predstavnika medija bilo mnogo više nego prilikom promocije nekih drugih trenera. Mladi fudbalski strateg uporedio je prošlogodišnji start u Nišu s prvim danima na novom radnom mestu.

“Sve je to slično. Nažalost je tako. Voleo bih da postoji neki kontinuitet. Ne zbog sebe, pričam uopšteno. Kontinuitet je jako bitan u sportu, da se ne polazi stalno od nule. U niškom Radničkom je napravljena selekcija sa igračima koje nisam želeo u ekipi. Morao sam da radim rekonstrukciju iz nekih po meni jako bitnih razloga. Ovde ljudi iz kluba rade profesionalno, mnogo iznad onoga čemu sam se nadao pre dolaska i kako sam mislio da to može da izgleda u Srbiji. To govorim najiskrenije. S druge strane, kad pogledate ovaj igrački kadar, a momcima sam tokom prezentacije pokazao sve što je bilo negativno ili pozitivno u minuloj sezoni, malo ko je od njih učestvovao u svemu tome. Na prozivci je bilo 15 ili 16 novih. Da bi neki klub stabilno funkcionisao, trebalo bi recimo da ima neki kostur od 10 do 15 igrača, pa da se menjaju dvojica, trojica po sezoni ili polusezoni, u zavisnosti šta vam treba. Međutim, ovo je realnost u Srbiji. Tako je, kako je. Nema izgovora. Jednostavno, moramo da izvučemo najbolje što možemo”, priča Trajković za Mozzart Sport.

Velika anketa: Fudbaleri Srbije izabrali najbolje i najgore terene, kasnimo za regionom

Utisak je da se 43-godišnjem treneru svidelo to što je video na pazarskom Atletskom stadionu.

“Moje prve impresije vezane su za sportsku infrastrukturu. Objekti su ostavili veliki utisak na mene. To je polazna stvar, ali i najveći problem na domaćoj fudbalskoj sceni. Imao sam priliku da radim u inostranstvu i kad se uporede uslovi, ispada da je infrastruktura u Srbiji na niskoj razini, ali vidim da ovde imamo sve uslove za rad. Na tome sam zahvalan svima u klubu”.

Nastavio je u jednom dahu:

“Nisam imao prilike ranije da budem ovde, ali naravno da sam čuo da je Novi Pazar grad sporta, da ima fantastične navijače i sportiste koji predstavljaju Srbiju na najvišem nivou. Mislim da grad i svi ovi ljudi u klubu zaslužuju da pokušamo da napravimo ekipu dostojnu plej-ofa. To bi bilo za početak. Da ne iznosim sad neka prevelika očekivanja i ne stavljam pritisak na klub i igrače. Najbitnije je da ovaj prelazni rok odradimo najbolje moguće, da vidimo šta imamo od slobodnih igrača kako bismo napravili konkurentnu ekipu i da potom idemo korak po korak. Ono što mogu da obećam kao trener, a bio sam takav i kao igrač, to je pre svega stopostotni profesionalizam u stručnom štabu. Isto ću zahtevati i od igrača. Zahtevaću da poštuju ovaj klub, grad i tradiciju. Korak po korak, pokušaćemo da izdignemo Novi Pazar na najviši mogući nivo”, kaže Trajković.

Nakon što je krajem maja postigao dogovor s Pazarcima, ekipu su napustili Nikola Mirković, Omar Fajed, Ebenezer Anan, Abdulaj Sise, Đinho Đo, Marko Obradović…

“Bio sam spreman, prihvatio sam taj rizik. Znao sam da će biti vrlo teško da zadržimo sve igrače. Kad gledate iz njihove pozicije, svi žele da budu na oku, da su blizu Beograda. Geografski je Novi Pazar daleko, pa svi prvo čekaju inostranstvo, onda osluškuju ponude u Beogradu ili u okolini prestonice, a tek na kraju negde dođe razmišljanje o Pazaru. Nažalost, takva je realnost. Manje-više sam očekivao sve to, možda čak i da krenemo od nule. Radimo dosta, svakodnevno sam na vezi sa sportskim sektorom. Tražimo adekvatna pojačanja da bismo nadomestili odlaske. Možda neki ne nađu klub po želji i vrate nam se. Iskreno, uopšte nisam iznenađen. Možda bi me iznenadilo da se radi o nekoj drugoj zemlji. Kod nas to ide tako, nažalost. Ne verujem da će se tu nešto brzo promeniti”.

Trajković prozvao, Ljajić na čelu kolone

U Trajkovićevom stručnom štabu su Miljan Đurović kao prvi pomoćnik, koji je tu funkciju u istom klubu imao i početkom prošle godine kod Aleksandra Stankovića, zatim Dušan Srećković i trener golmana Radosav Ćirica. S njima je i kondicioni iz prethodnog saziva Rijad Zećirović.

“Imamo mlad i ambiciozan stručni štab, s ljudima što žele da napreduju i naprave nešto. Trener golmana Ćirica došao je iz Mačve, dok Đurovića ovde znaju odranije. Srećković je bio u stručnom štabu kragujevačkog Radničkog 1923. Želeo sam da dođu mladi ljudi, željni iskoraka u karijeri. Prvi deo priprema obavićemo ovde, a 1. jula odlazimo na Zlatibor. Bilo bi dobro da nađemo protivnika za kontrolu pre tog odlaska, kao i rivala za generalku predviđenu za 11. jul. Plan je, manje-više, spreman. Može da bude samo nekih minimalnih promena, u zavisnosti kako ekipa reaguje na pripremni ciklus”.

Kiparski APOEL i Pari Nižnji Novgorod biće 4. i 7. jula nasuprot Plavih na Zlatiboru, dok će 10. jula protiv još uvek nepoznatog tima šansu dobiti drugopozivci.

“Bilo bi idealno da do Zlatibora sklopimo otprilike 90 odsto tima, a bio bih zadovoljan da bude i 80. Nikad se ne zna, možda neko od mladih pokaže da može da bude dovoljno dobar da ostane u grupi. Videćemo da postepeno dovodimo to što nam treba”, stavlja tačku Trajković na prvi intervju po dolasku u Novi Pazar.