Velika anketa: Fudbaleri Srbije izabrali najbolje i najgore terene, kasnimo za regionom

Za igranje fudbala su potrebne neke osnovne stvari kao lopta, golovi i teren. U Mozzart Bet Superligi Srbije nismo imali nestašicu lopti, još niko hvala Bogu nije došao na ideju da odnese golove, ali sa terenima je već druga stvar.

Za ligu koja se jesenas dičila kako je 11. u Evropi, kako ima tri predstavnika u grupnoj fazi evrokupova i kako su ovo zlatni dani srpskog fudbala, stanje superligaških terena ne podržava tu priču. Naprotiv. Nismo ni među 20 po uslovima za igru.

Tereni, tereni i tereni. Apeluju svi akteri na fudbalske oce Srbije.

Podsetićemo samo na neke od izjava aktera:

„Ovo s evropskim fudbalom ima malo dodirnih tačaka. Kvalitet terena je najveći problem srpskog fudbala. Čukaričkom čestitam, ovo sa njima nema veze, ali... Ja ovu utakmicu ne mogu ni da gledam ni da analiziram. Evo, obrisaću je iz kompjutera, verujte“, Marko Savić, trener Voždovca, oktobar 2023.

„Teren... Kad smo ovde pobedili... Svaka im čast kad su dozvolili da se ovde igra. Pobeda u Surdulici bi trebalo da vredi bar četiri boda. Ovo nema veze sa fudbalom...“, Žarko Lazetić, trener TSC-a, septembar 2023.

„Najveći problem su infrastruktura i tereni. Dakle, teren pod broj jedan! Gde god smo igrali - osim u Bačkoj Topoli - bio je loš teren. To je problem broj jedan. To je i vaš posao da se bavite time i potencirate više. Teren je baza i osnova za igranje fudbala kao što je i lopta. Ili meni rukavice. To je potrošni materijal koji treba da se obnavlja. Da bi stvarao talente ili privukao publiku, moraš da imaš teren. To je nešto najosnovnije. Par puta sam se zapitao da li je moguće gde igramo“, Aleksandar Jovanović, golman Partizana, januar 2024.

„Liga ima isti problem kao i pre, a to su podloge na kojima se igra. Vidim da se neke stvari popravljaju, ali vreme je i da se to reši jednom zauvek. Sramota je da se i dalje tri, četiri meseca prvenstva naš fudbal igra u blatu. Možemo da se ugledamo na Mađare, da vidimo šta su oni napravili sistemskim radom, iz godine u godinu. Pogledajte gde im je reprezentacija došla ubrzavanjem i podizanjem kvaliteta lige“, Lazar Zličić, vezista Napretka, novembar 2023.

„Srbija ne sme da dozvoli sebi ovakve terene. Kada bih tražio manu Mozzart Bet Superlige, onda su to isključivo tereni. Evo, BiH sada ima sedam terena sa hibridnom podlogom. Igra se brže. A mi imamo Javor – Partizan, ili Radnik - Partizan. Za poluvreme se vidi jedan šut ili poluprilika. Partizan je, primera radi, u Ivanjici dobio iz jednog auta. Nama bi više odgovaralo da se igra na bržim terenima, imajući u vidu stil igre... Sa ovog mesta mogu da apelujem da se obezbede bolji tereni, kao što su u Leskovcu, Loznici, Zaječaru. Baš sam bio u Loznici, milina je ono videti”, Feđa Dudić, trener Radničkog 1923, mart 2024.

Teren u Ivanjici, u martu ove godine na utakmici Javor - Radnik ©Star Sport

“Meni je samo žao što imamo nekoliko stadiona na kojima niko ne igra, a što neko nije razmišljao da dekretom naredi da utakmice moraju da se igraju tamo u ovo doba godine? Koliko god da se trude ljudi koji održavaju teren, opet ne mogu da ga osposobe do kraja. Videli ste kakav je teren bio na ’Karađorđu’ protiv Napretka, a znam da su ljudi danonoćno radili i mučili se da ga osposobe, a opet nije bio na nivou. Ovo nije nikakva kritika, već savet da neko razmisli o tome. To je moj skroman apel. Ne zalazim ni u čiji posao, već je ovo razmišljanje o tome kako da nam fudbal bude kvalitetniji. Da bi bio bolji, mora da se igra na boljim terenima. Kolega Žarko Lazetić, kad je TSC igrao u Frajburgu, rekao je da je taj teren brži od njihovog u Topoli. Pa, šta mi onda treba da kažemo?! Igračima su i pre zagrevanja, u toku hodanja po terenu, kopačke pune blata“, Ranko Popović, trener Vojvodine, decembar 2023.

„Veštačka podloga na terenu koji koristi IMT je problem. O uslovima i igranju u ovom periodu ne treba trošiti reči. Mislim da u Srbiji u decembru ne može da se igra fudbal“, Siniša Dobrašinović, trener Novog Pazara, decembar 2023.

„Ovo je 21. vek, ljudi lete na Mars. Poštujem sportske radnike u Ivanjici, imamo prijatelje ovde… Za ovo mesto me vežu lepe uspomene, ali se zaista nadam da će neko pomoći ovim ljudima koji ulažu veliki novac, da imamo adekvatne uslove za igru“, Igor Duljaj, trener Partizana, februar 2024.

Ko god je došao sa strane u srpski fudbal, potencirao je loše stanje terena kao najveći problem za bolji i atraktivniji fudbal. Neki koji su duže u srpskom fudbalu, ćute i ne žele nikome da se zameraju. Nekima i prija močvarno stanje.

Postoje ekipe i treneri koji bi zaista želeli da igraju bolji fudbal ali nemaju uslove za to. Nije Javor u Ivanjici izgubio od Partizana minimalcem jer je tako kvalitetan i nije Radnik u Surdulici nedavno mučio Zvezdu do 76. minuta zbog genijalne taktike trenera. Najveći saveznik domaćih u tim mečevima je bio loš teren.

Kada se utakmica smesti u lepši i fudbalskiji ambijent, onda je i ona sama po sebi lepša. Dokaz je stadion TSC-a na kojem su se ove sezone igrale neke od najboljih utakmica u Superligi (Vojvodina 3:2, Železničar 6:3, Partizan 3:3, Zvezda 1:4, Lučani 4:1…). Kada bi bilo više takvih terena, verovatno bi i fudbal bio bolji, a navijača više.

Ove sezone je Superliga imala sreću da je zima bila blaga pa nije bilo mnogo neuslovnih utakmica, što je i rezultiralo nekim odličnim partijama, lepim golovima, povećanjem posete na tribinama… Ali sveža su sećanja na jesenje, zimske i prolećne oranice po superligaškim terenima iz prethodnih sezona. Gledanje u nebo se ove sezone isplatilo klubovima, ali suštinski nisu napravljeni konkretni pomaci u poboljašnju uslova za igru. Iako su se klubovima povećali sponzorski prihodi.

Čak i sa blagom zimom poput prethodne, akteri su se konstantno u svakoj prilici žalili na uslove podloge za igru.

Zato smo i odlučili da se čuje njihov i da jasno i glasno kažu gde se to može igrati dobar fudbal, a gde ne može. Iz svakog superligaškog kluba smo kontaktirali po jednog fudbalera koji je igrao na svim superligaškim gostovanjima da bodovanjem od 1 do 14 oceni kvalitet travnatih podloga u Mozzart Bet Superligi Srbije. Uz uslov da ne može da glasa za teren svog kluba i da za stadion Voždovca na kojem igraju sva kluba (IMT nema stadion za igranje Superlige) može samo jednom da se glasa.

KONAČNA TABELA

Crvena zvezda - 200

TSC - 196

Partizan - 192

Vojvodina - 160

Čukarički - 128

Novi Pazar - 127

Železničar - 124

Spartak - 102

Radnički Kragujevac - 97

Napredak - 96

Voždovac/IMT - 86

Mladost Lučani - 60

Radnički Niš - 56

Javor - 34

Radnik - 22

Rezultati su donekle očekivani, mada ima i zanimljivih izbora. Teren na Marakani je ubedljivo pobedio jer je objektivno najkvalitetniji i pripada najbogatijem klubu i najvećem stadionu. Drugi je teren u Bačkoj Topoli sa blagom prednosti u odnosu na podlogu u Humskoj. I to je prva grupa stadiona za koje se može reći da imaju odlične terene za igru.

Sva tri pomenuta terena su hibridi.

U pitanju je nova generacija podloga koja je postala aktuelna 2016. na EP u Francuskoj, a pre toga su je najviše koristili Englezi. Hibrid je mešavina prirodne trave i veštačkih vlakana koja se ušivaju u podlogu. U doba slabe vegetacije odnos “veštaka” i prirodne trave je 70% - 30% za veštak, ali u doba dobre vegetacije ide i do 95% - 5%. Hibrid je tri puta izdržljiviji u odnosu na prirodnu travu i podnosi tri puta veće opterećenje.

Ali, hibrid je bitno i održavati. Na svakih 12 meseci mora da se očistiti kako bi se vlakna trave oporavila i organske naslage uklonile. Preporuka je i da se radi rekonstrukcija na dve do četiri godine. Ako se ne uradi, veliki je rizik zapušavanja vlakana hibridne trave.

U Srbiju je hibrid prvi put došao 2019. u moderni trening kamp TSC-a. Kasnije su od Topolčana prepisivali “večiti rivali”. TSC je u ovom segmentu lokomotiva koja pokušava da povuče srpski fudbal napred.

“Za stil igre kojem težimo, nama je potreban dobar teren. Izgradnjom terena na stadionu i u akademiji, olakšali smo treneru i ekipi da igraju fudbal koji žele. Glavni teren je hibrid, imamo još jedan hibrid u trening centru. Tamo imamo i teren sa travnatom podlogom, teren sa veštačkom podlogom, pokriveni balon i mini-pič sa martinelama“, kaže za Mozzart Sport direktor topolskog kluba Šabolč Palađi.

Trava na stadionu TSC-a izgleda savršeno, ali će uskoro da bude sklonjena.

„Bilo je tu i utakmica ženskog fudbala, Makabi je igrao tri evropska meča, takmičila se i mlada reprezentacija... Preporuka stručnjaka je da se hibrid menja na dve, tri ili četiri godine. Čim se završi aktuelna sezona, mi ćemo promeniti podlogu i staviti novu hibridnu travu“.

Dakle, TSC ne čeka da odličan teren propadne, da onda postane dobar ili prosečan, pa da ga krpi i popravlja... TSC sluša reč struke i teži ka tome da podloga uvek bude odlična. Bolje sprečiti nego lečiti...

„Skida se gornji deo, opet se stavljaju pesak i trava pa je teren za šest do osam nedelja spreman za upotrebu“, objašnjava Palađi.

O terenu u Bačkoj Topoli smo razgovarali i sa predsednikom TSC-a Janošom Žemberijem. Prijatno smo iznenađeni koliko je čovek elokventan, precizan i upućen u svaki detalj funkcionisanja kluba, pa tako i na temu terena. Ne krije ništa i otvoreno odgovara na svako pitanje.

„Postavljanje hibrida nas je pre tri godine koštalo oko 600.000 evra. Odlučili smo se sa mađarsku kompaniju Garden Grup koja je u regionu radila preko 300 fudbalskih terena i ima ogromno iskustvo. Kasnije su nas zvali sa Marakane da im pomognemo sa našim iskustvom i savetima, angažovali su istu firmu i prezadovoljni su. Zvezda nas je poslušala, ali ostali klubovi ne žele da čuju i forsiraju grčku firmu koja radi travnate podloge koje po kvalitetu nisu na zadovoljavajućem nivou. Kada kupujete pravu travu, valjda je bolje da uzimate travu sa ovog podneblja koja odgovara ovoj klimi nego da uvozite mediteransku“, objašnjava Janoš Žemberi. 

Stadion TSC-a ©Star Sport

Međutim, kupovinom i postavljanjem trave se ne završava ceo posao.

„Svi znaju da naprave teren ali potrebna je edukacija ljudi koji će znati kako to da održavaju. Bez pravog održavanja, teren brzo propada. Možda vam čudno zvuči, ali održavanje terena je postala ozbiljna nauka. Mi imamo lampe sa kojima pospešujemo fotosintezu, pored terena imamo ventilatore sa skijališta. Zašto venitlatori? Da bi se vazduh pomerao zbog gljivica i različitih bolesti trave. Stadioni su zatvoreni objekti na kojima nemate vetra i provetravanje je neophodno. Ne smete da kasnite sa prskanjem jer za jedan dan može da vam propadne 30 odsto terena. Morate odmah da reagujete i da ste svaki dan na terenu. Mi na glavnom stadionu imamo dvojicu ljudi za održavanje terena i još trojicu za terene u Akademiji. Ti ljudi danonoćno rade na održavanju“.

Pomenuli ste da vam se Crvena zvezda obratila za pomoć... 

„I ljudima sa Marakane je bila potrebna ozbiljna edukacija. Zvezda nas je kontaktirala, nije htela ništa da rizikuje i želela je nešto najbolje. Tu nema mesta za improvizaciju. Zahvalni su nam do neba. I oni su imali jedan teren sa grčkom podlogom, a sada žele da naprave još dva pomoćna kao kod nas i prezadovoljni su saradnjom sa Garden Grupom“, otkriva predsednik TSC-a.

Vi ćete već ovog leta da opet menjate podlogu. 

„Slušamo reč struke i pratimo savete kompetentnih ljudi. Iako bi možda mogla da se igra još jedna sezona, rešili smo da zamenimo podlogu i to će nas koštati oko 50.000 evra“, otkriva Žemberi.

Dakle, plata jednog prosečnog superligaškog igrača. Na svake tri godine. Recept je lak. Uložiš na početku, slušaš pametnije od sebe i redovno održavaš.

U drugu kategoriju superligaških terena prema glasovima fudbalera spada Vojvodina čiji teren sa prirodnom travom je takođe dobio pozitivne ocene. Može se zaključiti da se prirodna trava nigde ne održava bolje nego u Novom Sadu. A opet, ni to nekad nije dovoljno o čemu je pričao i bivši trener Ranko Popović.

U treću kategoriju bismo po bodovima mogli da smestimo terene Čukaričkog, Novog Pazara i Železničara. Kao klub koji pretenduje na Evropu i konstatno je u vrhu srpskog fudbala, Čukaričkom ovde i jeste mesto. A moglo bi i moralo da bude još bolje. Prijatno iznenađenje je Novi Pazar gde se očigledno ozbiljno radi na održavanju terena iako klima nije idealna. Pazarci, svaka čast!

Još prijatnije iznenađenje je novajlija iz Pančeva, jedan od dva kluba sa potpuno veštačkom podlogom. Ali očigledno kvalitetnijom podlogom nego na Voždovcu.

Stadion u Pančevu ©Star Sport

U četvrtoj kategoriji su Subotica, Kragujevac i Kruševac čiji tereni su ocenjeni prosečnim ili ispodprosečnim ocenama. Reč je o starim stadionima i terenima čije održavanje ima limite i dok se potpuno ne zamene, situacija neće biti dobra.

Peta i posebna kategorija je teren na krovu TC Voždovac. Neki fudbaleri su ga pohvalili ali veći deo ga je loše ocenio. Reč je o “veštaku” stare generacije sa gumom koji je već debelo propao i mnogi ne vole da igraju na njemu. Dešavalo se da su neki strani fudbaleri večitih rivala čak pretili u svlačionici da ne žele više da igraju na njemu jer se osećaju kao da igraju na betonu i preveliki je rizik od povreda.

U šestu kategoriju terena koji se mogu oceniti kao loši, spadaju oni u Nišu i Lučanima. Za grad poput Niša i klub poput Radničkog, posebna sramota. Na kraju, poslednja dva mesta su očekivano rezervisana za terene Javora i Radnika koji su već godinama problematični.

Kontakirali smo direktora Radnika Stanislava Tončeva koji je pristao da priča o ovoj problematici i pokušao da objasni njihovu situaciju. 

“Nije slučajno što smo mi i Ivanjica najslabije plasirani jer je to takvo geografsko podneblje. Mi smo u kotlinama, klima je takva, vegetacija slabija i najkraće traje”, kaže direktor Surduličana, ali se ne slaže da je situacija baš tako loša:

“Malo je to i medijski naduvano. Stvorio se subjektivan osećaj da je u Surdulici najveći problem teren, pa treneri i igrači uvek nađu razlog u tome. Slažem se da imamo loš teren ali to je samo u poslednjih godinu, godinu i po dana za ovih devet sezona koliko smo u Superligi”. 

Subjektivan osećaj mnogih je ipak da to u Surdulici to traje duže… Ovde je reč o glasovima igrača, a ne medija.

“Vidite, kada smo ušli u ligu, 2015. godine, imali smo dobar teren. Tada smo menjali teren, a na tenderu je pobedila grčka kompanija koja je trebalo da odradi zamenu podloge. Nismo ni imali mogućnost da biramo nekog drugog. Tada je sve komplet rađeno, drenaža, prskalice ali očigledno da to nije urađeno kako treba. Čim pada kiša, voda se zadržava i teren propada. Jasno da nisu ista klima i trava u Novom Sadu i Surdulici pa da sve može isto da se radi. Falila nam je i bolja obuka i edukacija”.

I šta sada? Kako promeniti celu sliku?

“Aplicirali smo kod FSS za novi teren i dobićemo novi teren za sledeću sezonu. U maju počinjemo sa ugradnjom veštačkog terena najmodernije generacije čija ugradnja će koštati oko 600.000 evra i to su sredstva koja je obezbedio FSS. Reč je “veštaku” sa plutom, kakav je onaj u Pančevu. Mislim da će isto da rade Javor i Lučani”, obećava poboljšanje Stanislav Tončev.

Stadion Radnika iz Surdulice ©Star Sport

U Ivanjici kažu da vode neravnopravnu trku.

“Dajte nama samo deo para koje dobijaju neki drugi klubovi pa možemo da pričamo na tu temu. Mi smo mali, lokalpatriotski klub koji naša porodica finansira već 25 godina. Mi nismo privatan klub, već Sportsko društvo Javor i ne zarađujemo od ovog kluba već mu dajemo. Ne možemo da se merimo sa klubovima poput TSC-a koje finansiraju druge države”, kaže za Mozzart Sport Petar Lazović, direktor ivanjičkog superligaša.

Ali činjenica je da imate jedan od najgorih terena.

“Ivanjica je takva geografska sredina da je praktično nemoguće imati vegetaciju u zimskim mesecima. Tvrdim da je trenutno naš teren jedan od boljih u ligi ali i da je u mesecima poput februara, marta i dela aprila nemoguće dostići zavidan kvalitet terena zbog ovdašnje klime i uslova. Iako se to u poslednje vreme malo menja zbog klimatskih promena i blažih zima”. 

Koje je onda rešenje?

“Rešenje je da država napravi stadion u Ivanjici umesto po nekim nefudbalskim sredinama gde će se ti stadioni srušiti za 10 godina s obzirom kako se radi i kako se održavaju. Imamo projekat za novi stadion na mestu sadašnjeg pomoćnog terena i to je jedino rešenje. Ali nemamo budžet i pomoć za njega”. 

Da li ste razmišljali o promeni podloge? O hibridnim i veštačkim terenima?

“Hibrid je isto trava za koji su bitni klima i vegetacija. Trenutno ni on nije rešenje. Što se veštačkih terena tiče, ja nisam pristalica toga i mislim da to nije dobra podloga za igranje fudbala”.  

Dakle, u Ivanjici za razliku od Surduličana nisu raspoloženi za veštačku podlogu. I imaju valjanje argumente za taj stav. Ali konačno rešenje se ne nazire…

Ovog leta će biti radova i promena podloge na brojnim terenima širom Srbije, a FSS ima komisiju za stadione koja bi ozbiljno trebalo da se pozabavi ovom temom.

Jasno je da su klubovi odgovorni za stanje terena, ali FSS kao krovna organizacija sa telima, komisijama i plaćenim funkcijama za taj posao, snosi konačnu odgovornost za ovakvo stanje. Kada bi se poštovala pravila i uslovi za licenciranje, a kriterijumi ispunjavali, neki klubovi ne bi mogli da igraju na ovakvim stadionima i terenima. Tada bi morali da zasuču rukave i cela slika bi bila bolja i drugačija. Ovo leto će biti šansa da se stvari zaista promene i da se nešto konkretno uradi.

Nedavno je Real Madrid ostavio bez teksta fudbalsku planetu kadrovima renoviranog Santijago Bernabeu stadiona i terena koji se spakuje u podzemlje i tamo održava. Ne poredimo Srbiju sa Real Madridom, ali ovo je znak i najava u kojem smeru fudbalska planeta odmiče. Real je nedodirljiv i za mnogo bogatije od Srbije. Čak se i italijanska Gazeta delo Sport samo zapitala:

“Da li će ovakvo nešto ikada stići u Italiju?”.

Ne možemo sa Realom, ali valjda možemo da se poredimo sa okruženjem, regionom, komšijama…

Hrvatska je 2018. godine napravila veliki iskorak kada je ušla u UEFA “Het-trik program” i krenula u rekonstrukcije terena. Bio je idealan momenat jer je nacija bila zaluđena uspesima reprezentacije na Mundijalu u Rusiji, deca su opet poludela za fudbalom i bio je red da i tamošnji Savez nešto uradi za fudbal. Oko 4.500.000 evra je u naredne dve godine uloženo u hibridne terene u Kranjčevićevoj i Maksimiru (oba stadiona u Zagrebu), Koprivnici, Vinkovcima, Zaprešiću i Puli, a potom su na red došli Split i Šibenik. 

Primetićete da ovde nema Rijeke i Osijeka. Kasnije ćemo i to da objasnimo...

Skoro cela HNL je do danas dobila nove terene i kvalitet fudbala je drastično skočio. Otprilike je tada postavljanje jednog terena koštalo oko 400.000 evra. Danas su cene više… Od 10 klubova u današnjem HNL-u, samo Gorica nema hibrid već teren sa prirodnom travom. I tamo su po običaju najgore utakmice. Iako je i Gorica bila uključena u prvobitni plan o hibridima, lokalne vlasti su ukočile ceo posao.

Rijeka nije čekala Savez već je pre svih u Hrvatskoj sama uradila hibrid. I dala primer ostalima kao što je TSC kasnije u Srbiji.

Pet godina nakon postavljanja hibrida u Hrvatskoj, situacija nije više tako idealna. Mnogi klubovi nisu održavali terene kako treba, nisu menjali travu i sada su to lošiji tereni nego tada.

A hibrid na Rijekinoj Rujevici je sve ove godine ubedljivo najbolji. Zašto?

Prvo, stadion je u vlasništvu kluba a ne lokalnih samouprava koje očigledno nisu baš dobro razumele šta znači održavati teren kada ti ga neko pokloni. Rijeka perfektno održava hibrid na Rujevici i to je najbrži teren u hrvatskom fudbalu. Ima najbolju tehnologiju za održavanje, trava je podšišana u milimetar i redovno se zaliva. Ostali klubovi nisu bili tako revnosni jer su mnogi tereni “ničiji i svačiji”. A kada je tako, onda niko ne želi da zavuče ruke u džep i izdvoji pare za održavanje, pa prebacuje odgovornost na druge adrese. Tako se došlo u situaciju da Slaven iz Koprivnice najavljuje povratak sa hibrida na prirodnu travu jer mu je očigledno jeftinije.

U međuvremenu je u Osijeku izgrađen novi stadion Pampas. Najmoderniji u Hrvatskoj. U hibridni teren na Pampasu je uloženo 1.000.000 evra! Ako se vlakna u normalnim okolnostima ušivaju pet centimetara u dubinu, na Pampasu je to 20 centimetara. Zato i toliko košta, ali je zato i najmoderniji.

Stadion Rujevica ©NK Rijeka

Rijeka i Osijek pažljivo čuvaju terene. Tamo ne igraju ženski timovi, mlađe kategorije, reprezentativne selekcije… Zato su tereni savršeni. I onda se desi da fudbal uzvrati na poverenje pa se Rijeka ove sezone bori za titulu. Jesu igrači i trener najzaslužniji ali ima i do terena i načina na koji se uprava kluba već godinama odnosila prema ovoj bitnoj temi.

Međutim, daleko od toga da je u Hrvatskoj sve idealno. Osim što neki prvoligaški hibridi nepopravljivo propadaju jer klubovi i gradovi nemaju znanje, tehnologiju, volju i sredstva da ih održavaju, ostatak tamošnjeg fudbala je u sličnom blatu kao srpski. Druga liga je katastrofalna što se tiče terena. Region i Evropu su zimus obišli sramotni kadrovi sa utakmice Kroacija Zmijavci (klub koji misli da je hrvatski Atletik Bilbao) – Zrinjski. Dovoljno je samo pogledati snimak OVDE.

Većina terena u Drugoj ligi Hrvatske su loši i svi osim jednog su od prirodne trave. Jedini potpuno veštački teren u prva dva ranga hrvatskog fudbala ima „srpski“ BSK iz Bijelog Brda. I zbog toga je na meti kritika jer hrvatski klubovi ne vole da igraju na veštačkom terenu. Ali kako BSK finansijski dobro stoji, ima podršku lokalne zajednice i Srpske pravoslavne crkve, gleda im se kroz prste a obećali su i da će menjati podlogu.

Takva je situacija u Hrvatskoj, a napreduje i Bosna i Hercegovini. Godinama su tereni u BiH bili užasni. A onda su i oni krenuli u akciju postavljanja hibridnih terena. Pretprošle godine je tamošnji Savez počeo realizaciju postavljanja hibridnih terena koje takođe najvećim delom finansira UEFA. U prvoj fazi su odrađeni tereni na Koševu (FK Sarajevo), Banjaluci (Borac), dva u Mostaru (Velež i Zirnjski) i Tuzli (Tuzla Siti i Sloboda). Na svakom su rokovi probijeni, a ugradnja hibrida u BiH je debelo nadmašila cene iz Hrvatske i Srbije. Zvanično je izgradnja svakog terena koštala po 2.500.000 evra maraka što je oko 1.250.000 evra. Trenutno se rade i tereni u Širokom Brijegu i Doboju (takođe probijeni rokovi) pa će Premijer liga BiH u narednoj sezoni imati sedam hibridnih terena. Za ligu od 12 klubova, nije loše pa koliko god da je koštalo i kako god da je rađeno. Već prvi hibridi u BiH su doneli veliki skok u kvalitetu fudbala i povećanju broja gledalaca.

Tereni su najneophodniji akterima (igrači i treneri) ali je na kraju publika ta koja prepoznaje kvalitet i konačan rezultat boljih terena bi bio i povratak gledalaca na tribine. I tu Srbija zaostaje za komšijskim zemljama u proseku posete. Još jedan razlog da se tema terena ozbiljno shvati u Mozzart Bet Superligi Srbije.

Prosečna poseta nakon 30. kola Mozzart Bet Superlige Srbije (izvor: transfermakrt).

1. Crvena zvezda (14.207)            

2. Novi Pazar (4.057)

3. Partizan (3.805)

4. Vojvodina (3.012)

5. Radnički Kragujevac (2.260)

6. Napredak (1.977)

7. TSC (1.533)

8. Radnički Niš (1.493)

9. Železničar (1.487)

10. Spartak (1.150)

11. Javor (913)

12. Radnik (767)

13. Mladost Lučani (668)

14. Čukarički (665)

15. Voždovac (520)

16. IMT (457)

Prosečno po utakmici: 2.385

Procečna poseta nakon 30. kola u HNL ligi Hrvatske (izvor: transfermakrt).

1. Hajduk (22.683)

2. Dinamo (7.519)

3. Osijek (7.368)

4. Rijeka (6.383)

5. Varaždin (2.702)

6. Istra (2.590)

7. Gorica (2.082)

8. Rudeš (1.321)

9. Lokomotiva Zagreb (1.290)

10. Slaven Belupo (1.115)

Prosečno po utakmici: 5.431

Prosečna poseta nakon 26. kola Premijer lige BiH (izvor: transfermakrt).

1. Sarajevo (7.546)

2. Željezničar (6.800)

3. Velež (3.392)

4. Borac (3.000)

5. Zrinjski (2.550)

6. Posušje (2.669)

7. Široki Brijeg (1.317)

8. Igman (1.217)

9. GOŠK Gabela (704)

10. Sloga Doboj (533)

11. Tuzla Siti (473)

12. Zvijezda 09 (421)

Prosečno po utakmici: 2.534