Sve je lakše kad imaš pravog trenera za posao

Frenk Lampard je odlukom da pruži šansu Čelsijevoj deci pokazao smelost kakvu nijedan trener pre njega nije. Vuče taj potez istinske legende kluba korene i u potrebi da pojača konkurenciju tokom aktivne zabrane dovođenja igrača. Čelsi se nalazio u teškoj poziciji, Eden Azar kao jedini igrač svetske klase napušta Stamford Bridž i sada verovatno žali što je ikada pomislio da obuče dres Blankosa, ali Lampard je uspeo da izvuče nešto dobro. Promovisao je Maunta, Džejmsa, Abrahama, Gilmura, Tomorija, dao veći prostor Hadson Odojiju i uprkos svemu, a pre svega bušnoj odbrani ostavio Čelsi u Ligi šampiona.

Već sledećeg leta videlo se da Lampard (još) nema kvalitet da vodi klub koji stremi vrhunskim rezultatima. Šoping tura vredna gotovo 300.000.000 evra umalo se pretvorila u fijasko, zbog čega promena morala da se dogodi. Ima onih koji smatraju da Lampard nije dobio adekvatnu šansu da posloži kockice na svoje mesto i uigra ekipu na pravi način, a zapravo malo ko je razumeo istinu - da mladi trener mora još mnogo uči pre nego što zaista bude dostojan rada u kompleksnom sistemu kakav je Čelsijev, gde se loši rezultati ne tolerišu dugo jer te pritisak moranja "proguta".

Subota, 18.30: (2,00) Mančester Siti (3,40) Čelsi (3,90)

Dokaz Lampardove nedovoljne spremnosti je sve ono što se dogodilo otkako ga je nasledio Tomas Tuhel. Nije nemački stručnjak još ništa osvojio - mada do kraja meseca ima šansu da se okiti sa dva trofeja, od čega jedan od dva najvažnija u sezoni - ali je pokazao svom mlađem kolegi kako se radi posao. Tuhel je za tri i po meseca uspeo ne samo da spere sve fleke koje mu je prethodnik ostavio, već i da Čelsi pretvori u legitimnog kandidata za epitet najboljeg kluba evropskog kontinenta.

Iluzija Eden Azar

Real Madrid je sinoć izbegao rezultatsku katastrofu zahvaljujući kombinaciji sreće, čistog majstorstva Tiba Kurtoe i neverovatno loših izbora Čelsijevih fudbalera u završnoj trećini. Srećom po domaćina nije stigla kazna u vidu kasnog gola Karima Benzeme ili nešto slično, ali za to ipak treba zahvaliti Eduardu Mendiju koji je osmi put u Ligi šampiona ove sezone uspeo da sačuva svoju mrežu. Mendijeve parade na dva Benzema i jedan Krosov šut ulila su dodatno samopouzdanje Čelsiju da pojuri prvo finale elitnog takmičenja posle one šampionske 2012. godine.

“Mendijeve odbrane bile su grandiozne. U ovakvim trenucima nije samo do napadača, već i golmani moraju da naprave iskorak. To je Mendi uradio s mnogo autoriteta“, izjavio je Rio Ferdinand, na šta se odmah nadovezao nekadašnji Čelsijev as Džo Kol:

“Mendi je za mene otkrovenje. Nema veze koliko je odbrana dobra, on uvek nađe način da sebe stavi u prvi plan svojim odbranama“.

Tako je to kad imaš golmana

Tuhelova transformacija Čelsija došla je upravo iz faze odbrane. S promenom formacije i orijentacijom ka poslednjoj liniji sa trojicom štopera, plus dvojicom ofanzivnih bekova, Čelsi je za 24 utakmice tokom tri i po meseca primio svega devet golova u svim takmičenjima! Tih devet pogodaka raspoređeno je u pet utakmica, od čega se samo u onom neobjašnjivom porazu od VBA na Stamford Bridžu Mendijeva mreža zatresla čak pet puta. Ako to košmarno izdanje podvedemo na nivo statističke greške koja realno ne utiče mnogo rasplet sezone u Premijer ligi, Čelsi je u preostale 23 utakmice dopustio rivalima svega ČETIRI gola! Poređenja radi, Čelsi je pod Lampardovom komandom tokom poslednjih mesec i kusur njegovog mandata primio dvanaest golova! Po tri od Sitija i Arsenal, po dva od Vulvsa i Lestera, te po jedan od Aston Vile i Lutona. 

Tuhel i Ridiger (©AFP)

Setite se kako je kod u Lampardovom Čelsiju izgledao Andreas Kristensen, pa ga uporedite s trenutnom verzijom koja za onu izgleda kao Džon Teri lično. Lampard se odrekao Antonija Ridigera u korist Kurta Zume, što jeste francuskog štopera dovelo do toga da postane najefikasniji štoper Premijer lige, ali s Nemcem u srcu odbrane Čelsi izgleda mnogo stabilnije. O vezi koju Tomas Tuhel i Tijago Silva imaju još iz vremena u Parizu ne treba ni pričati previše. Dovoljno je podsetiti se koliko je Tuhel bio besan na čelnike PSŽ što su se tako lako odrekli Brazilca... A Silva ne samo da puca od iskustva, već i elana za premijerligaški i elitni nivo fudbala, iako su letos mnogi videli Čelsijevu odluku da ga dovedu kao veliku grešku zbog njegovih godina. Na kraju Cezar Aspilikueta i Ben Čilvel čine strašan bekovski tandem kome je danas malo ko ravan.

Lampardov mali, novi Zola, budući kapiten... Ma, najbolji igrač Čelsija

Tuhel polako uspeva da izvuče ono pravo iz Kaija Haverca i Tima Vernera. Prvi je igrač poteza i koliko mu malo treba pokazuje ona situacija kod prvog gola kada je lobovao Kurtou, ali se lopta zadržala na prečki taman toliko da je Verner ćušne u gol. Haverc od prošlog leta prolazi kroz najkompleksniji period karijere i života, odvajanje od porodice i prijatelja, zemlje i jezika, a na njegova leđa stavljen je pritisak etikete najskupljeg pojačanja u istoriji kluba. Sada sve polako dolazi na svoje i Haverc sve više liči na pojačanje koje će praviti veliku razliku. Verner je od prelaska iz Lajpciga postao predmet podsmeha zbog nekih zaista šokantnih promašaja. Bilo je sigurno onih koji su sinoć pomislili da će i onu šansu da promaši s nekoliko centimetara, zbog čega su se kasnije takođe zbijale šale na njegov račun. Ali on i pored svega ima 12 golova uz 13 asistencija i prvi je igrač još od Azara s dvocifrenim brojkama u obe kolone.

Mejson Maunt (©Reuters)

Najveći pogoci Tuhelove dosadašnje pečalbe na Stamford Bridžu su Mejson Maunt i Ngolo Kante. Maunt je dokazao svima da nije u prvom timu samo zato što je Lampardov miljenik, već klasa u nastajanju, a kao dete kluba ima šansu da već 29. maja u Istanbulu ispiše najlepše stranice istorije kluba za koji navija od malih nogu. Kante je karijeru vratio na pravi put posle dosta lutanja uslovljenog stalnim promenama uloge kako koji trener dođe. Kod Sarija je morao da igra mnogo više s loptom i napred, kod Lamparda nije ni igrao kako treba zbog povreda i drugačijih taktičkih zamisli, a kod Tuhela je opet postao verovatno najbolji igrač sveta na svojoj poziciji. Pohapsio je sve lopte Realovih vezista i obezvredio njihov kvalitet - Žoržinjo i on zajedno imali deset presečenih dodavanja -, kod oba gola bio jedan od ključnih faktora. Od instrumentalnog značaja je bio u jučerašnjoj pobedi, baš kao i Maunt koga cela ostrvska javnost kuje u zvezde i predviđa najsjajniju budućnost.

“Ne mogu rečima da opišem sve što se dogodilo. Strašna partija svih nas“, izjavio je Maunt posle utakmice i dodao:

“Bio je mnogo težak dvomeč. Oni su dali sve od sebe, ali mi smo se borili do kraja. Mogli smo da postignemo bar pet golova. Ali najvažnije je da smo pobedili i prošli. Želimo da uradimo sve da osvojimo Ligu šampiona. Pokazali smo strast, imali smo dosta šansi, mogli smo da postignemo još koji gol. Sada moramo da ostanemo nogama čvrsto na zemlji, jer ništa još nismo osvojili. Čekaju nas dva velika finala i nadam se da ćemo dobiti oba“.

Neuništivi Tuhel i dominacija protiv trenerske elite

Čelsi će u budućnosti najviše morati da radi na realizaciji. Od Tuhelovog dolaska Plavci imaju četvrti najlošiji odnos pogodaka naspram stvorenih šansi, što negde daje utisak da se sve okrenulo naglavačke otkako je Lampard otišao. Kod njega je napad funkcionisao odlično i Čelsi je bio jedan od najatraktivnijih timova za gledanje, ali su u odbrani duvali često vetrovi orkanske jačine. Kod Tuhela je donekle obrnuto. Čelsi nijednom nije postigao više od dva gola u Tuhelovoj eri, ali dokle god ima rezultata nikoga to neće zanimati previše. Na kraju će se samo rezultati pamtiti.

Uostalom, porediti njih dvojicu nije ni moguće jer je Tuhel taktičar kakav Lampard verovatno nikada neće biti. Čak i da ga u nekom trenutku dostigne, trenutna razlika je suviše velika i preozbiljna, što se i vidi po načinu na koji Čelsijevi igrači pristupaju igri i rešavanju najkompleksnijih zadataka. Na kraju, Tuhel je uspeo da reši i verovatno najveći Lampardov problem podeljene svlačionice, što je posledica njegovog autoritativnog ponašanja prema jednoj grupi igrača. Čelsi sada izgleda kao porodica, a to je jedan od ozbiljnih preduslova da se napravi rezultat.

Čelsi s Tuhelom je nešto sasvim drugo...