Lampardov mali, novi Zola, budući kapiten... Ma, najbolji igrač Čelsija

Trenutak pre nego što je bespomoćno ispratio Mejsona Maunta kako s lakoćom menja ritam kretnje i u četiri metra otvara prostor da plasira loptu kraj Alisona, Fabinjo verovatno nije mogao ni da zamisli šta ga čeka u rasponu od dve-tri sekunde. Mekan prijem, finta kretnje, jedan dribling, drugi dribling, šut i...gol! Tako jednostavno, a opet doterano do savršenstva i nezaustavljivo.

Nedugo pošto je derbi na Enfildu završen na društvenim mrežama oglasio se Mauntov najbolji prijatelj Deklan Rajs rečima "nemojte više da sam čuo negativne komentare na Mejsonov račun. Iz nedelje u nedelju dokazuje svima da greše".

Ponedeljak, 19.00: (1,60) Čelsi (3,80) Everton (6,00)

Rajsov komentar možda deluje oštro, ali je rezultat želje da se stane na put kritikama i pričama da je u prvom timu samo zato što je "miljenik Frenka Lamparda". Pa i ako je tako, odlukom da istrpi njegove greške na putu ka zvezdama pišu se ekstra bodovi na konto doskorašnjeg trenera Čelsija, u koloni dobrih poteza koje je povukao za vreme svog mandata. Jer, da nije bilo Lamparda i njegove hrabre odluke da pruži šansu klupskoj deci, pitanje je da li bi Mejson Maunt izrastao u najboljeg igrača Čelsija?

Imao je Lampard za svojih godinu i po dana u trenerskoj ulozi na Stamford Bridžu dosta pogrešnih ili nadasve sumnjivih odluka i momenata, ali nikada i niko neće moći da mu ospori to da je uradio ono što nijedan drugi trener u eri Romana Abramoviča nije - da je u isto vreme lansirao nekoliko supertalentovanih akademaca koji sada imaju potpuno ravnopravnu šansu sa ostalim vršnjacima iz drugih klubova da uspeju na velikoj sceni. Ris Džejms, Bili Gilmur, Tami Abraham, Kalum Hadson Odoi, pa i Fikajo Tomori koji sada gradi karijeru u Milanu... Svi oni su produkt Lampardove hrabrosti. A, najviše od njih je dosad pokazao Mejson Maunt.

Engleski komentatori su posle gola Liverpulu na kreativan način opisali njegov uspon ka zvezdama...

“Meč viner, tihi vođa, briljantan na lopti, zvezda u usponu“.

Maunt je zaista sve to, pa i mnogo više. Kao i svakom klincu željnom dokazivanja, trebalo mu je malo vremena dok je shvatio kako stvari funkcionišu i zbog toga mu je debitantska sezona u prvom timu Čelsija bila tako-tako. Ali kada je dobio beskrajnu podršku od svog fudbalskog oca i potpuno odrešene ruke da grabi svaki metar terena koji mu se ukaže, momak koji je deo Čelsijeve porodice od svoje šeste godine sada ima apsolutni potencijal da stane u red najvećih legendi kluba, možda i rame uz rame s najvećim sinom velikana iz Zapadnog Londona – Džonom Terijem.

“Mejson je najbolji igrač Čelsija ove sezone“, izgovorio je upravo čuveni kapiten Čelsija tokom direktnog uključenja na društvenim mrežama i nastavio:

“On je strašan momak, trenira s neverovatnim entuzijazmom. Prošao je sa Čelsijem sve i svašta, tu je otkako je napunio šest godina. Definitivno pokazuje da je pravi lider. Već ga vidim kao budućeg kapitena Čelsija i reprezentacije Engleske“.

Kada tako nešto izgovori čovek koga mnogi smatraju ikonom Čelsija, neko ko je oko ruke nosio kapitenske trake i Čelsija i selekcije Tri lava, pa kao takav najbolje poznaje koliki je plezir za jednog fudbalskog profesionalca na Ostrvu, onda je valjda jasno koliko Mejson Maunt zaista vredi.

Mejson Maunt (©Reuters)

Ne samo novčano, jer ono što 22-godišnji ofanzivni vezista ima u sebi vredi mnogo više. I mogao bi da bude ključna figura svih Čelsijevih projekata u budućnosti. Za početak, onog pod komandom Tomasa Tuhela.

“Mejson Maunt je klasa za sebe“, izjavio je nekadašnji desni bek Čelsija i Terijev saigrač Mario Melkiot uz zaključak:

“On je nešto poput fudbalskog poštara – stalno isporučuje sve ono što je Čelsiju potrebno. Fantastičan je gol koji je postigao protiv Čelsija, taj osećaj da ’zavrne’ loptu pored Fabinja, kako ga je otvorio da sebi pronađe idealnu poziciju za šut, vidi se da je tačno znao šta želi da uradi. Poslao je lepu ’kiflu’, Alison nije imao šansu da zaustavi taj šut“.

Maunt je na Enfildu stigao do šestog pogotka u sezoni. Uz to ima i šest asistencija. Nije uopšte loš učinak za igrača koji igra svoju tek drugu sezonu kao prvotimac Čelsija i neko pred kim je budućnost.

“Iskreno, veliki sam Mauntov fan. Imam utisak da ga ljudi stalno gledaju s dozom rezerve, kao da traže dlaku u jajetu svaki put kada igra. Ljudi ga stalno kritikuju iz nekog razloga, a momak za svoje godine igra fantastično. I to radi potpuno atipično za ovo vreme. Ćuti, radi, ne izlazi u javnost s velikim izjavama i redovno doprinosi da Čelsi izgleda bolje“, ističe Melkiot i dodaje:

“Mnogi se pitaju zašto na njegovoj poziciji ne igra neko brži? Uopšte nije poenta u tome ko je brži, već ko je pametniji. Osim toga , on je dovoljno brz, ali mu nije potrebna brzina da bi uspeo, jer ima inteligenciju koju zna da koristi. Pritom je i borac, nikad se ne smiruje. Aktivan je u obe faze igre, stalno juri za protivnikom s loptom i zna kako da radi kvalitetne stvari“.

Mejson Maunt prošao je dug put kako bi postao igrač od koga Tomas Tuhel najviše zavisi. Put na kojem su se izgubile brojne karijere talentovanih fudbalera na Čelsijevom platnom spisku. Od pozajmice u Viteseu sa 18 godina, gde je kroz 13 golova i 10 asistencija u Erediviziji i kvalifikacijama za Ligu Evrope pokazao da ima potenijal za mnogo više, preko upoznavanja sa trenerskim radom Frenka Lamparda u Derbiju gde je učestvovao u 17 golova, od čega 11 puta kao strelac, do neumornog rada u podmlatku, Maunt nijednog trenutka nije odustajao od sna da jednog dana debituje, zatim postane miljenik navijača i zatim proba da trasira sebi put do jednog od najboljih igrača kluba, pa i reprezentacije novijeg doba.

“Sve me više podseća na Đanfranka Zolu“, izjavio je nekadašnji fudbaler, sada dugogodišnji prezenter radija talkSPORT Alan Brazil. “Ima odličan balans i lakoća s kojom prolazi kraj protivničkih igrača, to je nešto zadivljujuće. Neki ga porede s Azarom, ali Azar je više bio igrač trika i driblinga, dok je Maunt izbalansiran fudbaler u svim aspektima“.

Mejson Maunt slavi gol u stilu Gokua iz anime serijala "Zmajeva kugla" (©AFP)

Svoj kvalitet najbolje je demonstrirao u četvrtak uveče, u domu i dalje aktuelnog šampiona. Svaka odluka bila mu je ispravna, oko malog prsta vrteo je Trenta Aleksander Arnolda i Fabinja, čime je potvrdio da se na terenu oseća sve bolje. Nije bio samo ključna figura Čelsijeve pobede, Maunt je svojim potezima obezbedio možda i najvažniju dozu samopouzdanja koja bi mogla da obezbedi novi plasman u Ligu šampiona i dovede klub u komotnu poziciju pred narednu sezonu. Kada bi apetiti realno mogli da budu i ozbiljniji.

“Znate šta namerava da uradi, ali jednostavno ne možete da ga zaustavite“, počeo je još jedan Čelsijev as Ešli Kol svoje izlaganje o Mauntu i onda poručio:

“To je ono što treba uvek da očekujete do Maunta – nepresušni izvor volje i upornosti da vodi svoj tim napred. Verujem da će već naredne sezone biti prvi kandidat za kapitensku traku. Pratim ga još iz vremena kada je bio u Derbiju, gledam ga sada u Čelsiju. Ima odličnu radnu etiku, posvećenost, upornost koja se ne vidi samo na treninzima, već i u individualnom radu, pa onda na utakmicama. Po meni je prvo ime Čelsija u ovom trenutku i najbolji igrač kluba“.

Otkako je Tuhel stigao u Čelsi, Maunt je postigao tri gola. Nije mnogo, ali ni Čelsi nije bio preterano efikasan u ovih mesec i kusur dana. Prvo je zatresao mrežu za vodeći gol protiv Šefilda u pobedi rezultatom 2:1, zatim je bio strelac izjednačujućeg pogotka u remiju protiv Sautemptona, da bi onda Liverpulu servirao gorku pilulu pred sam kraj poluvremena.

Van čiste statistike, na terenu deluje kao da se Maunt možda i najbrže privikao na Tuhelovu fudbalsku ideologiju visokog presinga kojim se razbijaju protivnički napadi u ranoj fazi. Razlog tome je Mauntova sve prisutnija fudbalska raznovrsnost, mogućnost adaptacije na više različitih formi igre, a pre svega nepresušna želja da bude koristan za tim u oba smera. Redovno učestvuje u izgradnji Čelsijevih napada, pokušava da nađe pukotine u odbrani kako bi protnuo loptu za svoje napadače i koristi nespornu fudbalsku inteligenciju da bude spona između Bena Čilvela i Tima Vernera po levoj strani terena.

Svoju radnu etiku i tehničke kvalitete potvrdio je u mečevima protiv Totenhema, Atletika i Mančester junajteda. Trenutno je prvi igrač Čelsija po broju stvorenih šansi kroz šut ili pokušaj asistencije (141), što daje prosek od 2,5 pokušaja po utakmici. Prema aktuelnim statistikama jedan je od retkih fudbalera u Premijer ligi čija se korist oseti na obe polovine terena i u tom pogledu je rame uz rame sa Kevinom de Brujneom, Brunom Fernandešom i Džekom Grilišom. Dakle, sa trojicom najvažnijih igrača u svojim klubovima. Primera radi, Pedro Neto u Vulvsima učestvuje u kreiranju šansi, ali jako malo utiče na proces izgradnje akcije. Kod Granita Džake je suprotno, dok Mejson Maunt ima gotovo izbalansiran učinak u oba dela igre.

Neka je Lampardov mali, ali zaslužio je mnogo više poštovanja i to da ga ljudi ne pominju samo kao “trenerovog ljubimca“. Kada ti se klanja jedan od najboljih štopera u istoriji fudbala, kapiten i legenda voljenog kluba, kada te upoređuju s čovekom koji je obeležio poslednje Čelsijeve godine pre Romana Abramoviča, kada ti je najveću šansu dao as čije će ime zlatnim slovima ostati upisano na Stamford Bridžu i kada te vide ne samo kao budućnost, već i sadašnjost fudbala, onda znaš koliko vrediš...