Šta (ne) bi bilo da je VAR-a bilo? Gol sa meseca, trenutak koji je promenio Milanovu istoriju...

Trebalo je da ga poboljša, ali je podelio fudbalski svet. Ima onih što su se uvek držali pravila, koji će vam reći da je bio neophodan i poslužio svrsi, ali većina je pak mišljenja kako je “ubio“ emociju. VAR. Od same pomisli na njega proključaće vam krv, dozvoliće erupciju u vama kada padne gol i onda ga poništiti i politi vas kofom ledene vode.

Uvedena da im olakša posao i njihove greške svede na minimum, fudbalske sudije i nekoliko godina kasnije imaju poteškoća da maksimalno iskoriste prednosti video tehnologije, toliko da je ponekad teško shvatiti kako i pored alata koji imaju na raspolaganju naprave propust. Ipak, mora se priznati, njih je u godinama otkako je VAR uveden sve manje. A nije da ih nije bilo u eri pre video tehnologije, čak i onih toliko očiglednih da bismo kad padne neregularan gol pomisli "ma poništiće ga sigurno". I ne poništi ga...

Sredinom nedelje podsetili smo se 11 utakmica srpskog, odnosno jugoslovenskog fudbala koje su možda imale drugačiji ishod da su arbitri sa istih imali pomoć video tehnologije, a danas smo izdvojili isto toliko iz međunarodnog fudbala. I da još jednom dodamo, neke smo svesno izostavili jer nisu imale toliki uticaj na krajnji rezultat ili sam ishod takmičenja, druge su nam pak verovatno promakle i zato nam u komentarima pišite o onima koje vama padnu na pamet.

A, šta bi bilo da je bilo VAR-a: 11 naših utakmica koje bi se možda drugačije završile

1. Božja ruka: Argentina - Engleska (2:1), Mundijal 1986, četvrtinale

Polazna tačka. Prva asocijacija na temu o kojoj pričamo. Postoji li uopšte legendarniji gol u istoriji fudbala? Ironija, zar ne, budući da ga je Dijego Maradona postigao – rukom. Sve i da ste dosad živeli ispod kamena, nemoguće je da za Božju ruku, kako je El Pibe oslovio prvi od svoja dva gola protiv Engleske tog dana, niste čuli. Mnogi kažu da su ta dva gola u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 1986. godine najbolje oslikala njegovu fudbalsku karijeru. Drugi, 'gol veka', majstorstvo koje ga je krasilo, prvi kontroverzu koja ga je pratila na putu u istoriju.

PREMOTAVANJЕ, Argentina - Engleska 1986: Ruka propalice ili Božje delo? (VIDEO)

Istoriju u koju bi otišao sve i da pre i posle vodećeg gola protiv Gordog Albiona nije uradio ništa. 'Ničija' lopta, Maradona iako znatno niži utrčava ispred Pitera Šiltona i levom rukom je ubacuje u mrežu. Rukom, koju su videli svi na stadionu. Svi osim onog ko je morao da je vidi – sudije.

"Visoka lopta... Ali Maradona ulazi u šesnaesterac, skače. Ruka! Ne! Gooooooooooooollllll! Gol, gol, gol, gol, gol! Englezi očajnički jure za sudijom Bin Naserom, ni pomoćnik ništa nije video. Po meni, bila je ruka. Ne znam šta će mi reći u Buenos Ajresu... Ali moram da kažem šta sam video. Slavimo ipak ovaj gol svom dušom!", urlao je argentinski komentator Ugo Morales posle gola Maradone.

Četiri minuta kasnije veleslalomom započetim sa svoje polovine trasirao put ka polufinalu, kasnije i odveo Argentinu na krov sveta. Mada ne možemo da se zapitamo šta bi bilo da se na 0:0 nije poslužio rukom. Svestan da je tim potezom sebi zauvek kupio mesto u istoriji, Maradonu nikada nije bilo ni briga šta drugi misle. Štaviše…

"Sanjam da mogu ponovo da postignem gol protiv Engleske. Ovog puta učinio bih to desnom rukom", izjavio je Maradona kroz smeh nekoliko dana pre svog 60. rođendana…

2. Teško da bi ovde i VAR pomogao: Južna Koreja – Italija (1:1, posle produžetaka 2:1), Mundijal 2002, osmina finala

Dvoumili smo se da li da ovu utakmicu uopšte stavljamo na listu, jer sve i da je video tehnologija postojala u to vreme, veliko je pitanje da li bi glavna zvezda Bajron Moreno, ekvadorski sudija, uopšte konstatovao signale iz VAR sobe i menjao svoje odluke. Jer utisak je, ne samo nas u redakciji, da je Moreno svesno oštetio Italiju u osmini finala protiv domaćina Južne Koreje. Uostalom, sam je deceniju i kusur kasnije izjavio kako mu je to bila jedna od najboljih utakmica u karijeri.

Zanimljivo, Azurima je na četiri utakmice tog Mundijala poništeno pet čistih golova. Prethodna četiri uspela je da nadoknadi, ali peti nije… Regularan pogodak Damjana Tomazija u produžetku Morenov pomoćnik je poništio zbog ofsajda, i to samo nekoliko minuta nakon što je pravilom zlatnog gola An Džung Hvan eliminisao selekciju Đovanija Trapatonija sa turnira. Prethodno je Moreno, u završnici regularnog dela, isključio Frančeska Totija zbog navodnog simuliranja, iako je imao kontakt sa protivničkim igračem u šesnaestercu, dosudio sporan penal za domaćina već na startu utakmice i generalno imao čudan kriterijum kod faulova tokom čitavog meča. Krivicu za grešku kod ofsajda svalio je na svog pomoćnika, a od onih koje je sam napravio priznao je samo jednu.

"Sudije, posebno u vreme pre VAR-a, imale su delić sekunde da donesu odluku. Ne brinem, jer znam da nijedna moja odluka tog dana nije uticala na konačan rezultat. Na primer, Totijev crveni karton bio je najsporniji, ali ako pogledate video, igrač Koreje prvi dolazi do lopte. Italijan se sapliće i pada, pokušavajući da simulira faul, zbog čega je javno opomenut po drugi put. Sun Hon Hvan je oborio Đanluku Zambrotu u 72. minutu i Zambrota je bio primoran da napusti teren zbog povrede. To je jedina situacija koja me je naterala da o njoj razmislim tokom proteklih godina. Kada bih mogao da vratim vreme, dao bih crveni karton igraču Koreje. Ja sam samo čovek, pogrešno sam procenio intenzitet duela u tom trenutku. Ono u šta možete da budete sigurni je da nikada nisam želeo da favorizujem bilo koga ili da sudim protiv određenog tima", izjavio je Moreno pre godinu i po dana.

Dve godine ranije, u maju 2019. takođe je govorio o pomenutom meču, nazvavši tada Đovanija Trapatonija kukavicom:

"Niko me nije vređao. Znao sam, ipak, da ću čim se utakmica završi otići pravo kući. Pitao sam Totija i Trapatonija da pričamo posle utakmice, ali nisu hteli. Nisam oštetio Italiju. Trapatoni je bio kukavica, kao i uvek: Isključio sam Totija i on je uveo Tomazija, iako je Del Pjero bio jedini sposoban da napadne."

Trapatoni, naravno, nije ostao dužan Morenu, koji je 2010. morao u zatvor pošto je na aerodromu u Njujorku uhvaćen sa šest kilograma heroina.

"Falilo mi je da me Moreno naziva kukavicom. Ja sam kukavica? Ja, s druge strane, smatram Morena vrlo hrabrim (ili ludim) što se opet javio da brani svoje suđenje. Dragi Bajrone, zatvor i protekle godine izgleda da ti nisu donele ni trunku poniznosti", poručio mu je italijanski stručnjak.

3. "Trenutak koji je promenio Milanovu istoriju": Milan - Juventus (1:1), Serija A, 25. kolo, sezona 2011/12

Februar 25. 2012. godine. Fudbalski praznik na San Siru, Milan i Juventus prsa u prsa u borbi za titulu. Rosoneri su poveli ranim golom Antonija Noćerina, da bi deset minuta kasnije Suli Muntari glavom prebacio odbitak preko gol-linije pre nego što je loptu iz gola izbacio Đanluiđi Bufon. Samo što savršeno postavljeni linijski sudija nekako nije najjasnije video situaciju.

"Muntarijev gol protiv Juvea bio je moja najveća greška u karijeri. Danas bi takva greška mogla da bude izbegnuta u samo jednoj sekundi zahvaljujući VAR tehnologiji", priznao je mnogo godina kasnije glavni arbitar te utakmice Paolo Taljavento.

Međutim, VAR tada nije imao na raspolaganju i Juve se spasao. Da je došao do drugog gola, Milan bi izvesno slavio. Ovako, Alesandro Matri je sedam minuta pre kraja izjednačio i doneo poen torinskom timu. Da li je ta odluka koštala Milan titule? Njegovi navijači i dan danas se pitaju isto. Budući da je okončao sezonu sa četiri boda više, pristalice Juventusa mogu da se brane matematikom, tvrdeći da tri boda koja bi tom pobedom Milan dobio ne bi suštinski promenila situaciju, ali valja istaći da bi i te kako imala uticaj na psihološki momenat, jer da je tada slavio, milanski klub bio bi na ‘plus četiri’ i pitanje je kako bi se sezona dalje odvijala.

Jedan od aktera utakmice, Antonio Noćerino, otišao je dalje od svih tvrdnjom da je ta utakmica promenila Milanovu istoriju.

"Nismo posle utakmice svi poludeli, već odmah posle gola. Bilo je neverovatno, to je bio gol. Bufon se pomerio iza gol-linije kada je zgrabio loptu. Taj trenutak je promenio Milanovu istoriju. Sa tim golom Milan bi osvojio Skudeto. Veliki igrači, Zlatan Ibrahimović i Tijago Silva, ne bi napustili klub tog leta. Klub bi investirao više novca kako bi nastavio da ide napred. Da smo osvojili Skudeto Zlatan i Tijago bi ostali, Milan bi sigurno imao više titula nego što ih ima", izjavio je Noćerino pre dve i po godine…

Šta vi kažete, da li ste saglasni sa Noćerinovom teorijom?

4. Da li je prešla ili nije? Engleska – Zapadna Nemačka (2:2, posle produžetaka 4:2), Mundijal 1966, finale

Englezi i kontroverzne odluke na svetskim prvenstvima – izgleda da ne mogu jedno bez drugog. Srećom po njih, ova je otišla u njihovu korist, mada niko ni 57 godina kasnije ne može da utvrdi da li je gol zapravo bio regularan ili nije. Produžetak finala, jednog od najboljih u istoriji, 101. minut meča. Džef Herst prima loptu ispred peterca i u padu je lansira u prečku, ona se odbija oko gol-linije i glavni arbitar Gotfrid Dinst pokazuje na – centar! Englezi vode 3:2!

I jedni i drugi su kasnije pokušavali da uključe tehnologiju u čitavu priču, ali rezultati 'istraživanja', očekivano, nisu isti. Herst, strelac tog gola (ukupno ih postigao tri na meču), kasnije je govorio da je to pitanje koje je najčešće dobijao. Kako je šutnuo loptu, pao je na travu leđima okrenut ka golu, što mu je obezbedilo, kako je kasnije napisao u autobiografiji, 'verovatno najgori pogled na situaciju na čitavom stadionu'.

Međutim, Herst nije imao dilemu da je postigao gol, tako je uostalom kazao i švajcarski sudija. Engleski navijači su se, očekivano, usaglasili. Svi ostali u svetu nisu. Nemci i dan danas smatraju da je njihov tim pokraden. Činjenica je pak da u ono što je sudija procenio i semafor pokazao niko zaista nije siguran. Video snimak gola je poprilično neuverljiv, pa čak i danas, skoro šest punih decenija kasnije, ostavlja prostor za razgovore u sportskim pabovima.

Fudbaleri Zapadne Nemačke odmah su podigli ruke u znak protesta, isprva kao da se i Dinst složio sa njima, ali je zatim dotrčao do linijskog sudije. Azerbejdžanski arbitar, koji je kasnije priznao kako je bio pod uticajem reakcije Rodžera Hanta (podigao ruke da slavi iako je mogao da pokuša da ubaci loptu u mrežu) klimnuo je glavom i gol je priznat, a Engleska se našla na pragu trijumfa, koji je Herst u 120. minutu potvrdio trećim pogotkom (4:2).

5. Karma vratila Englezima: Nemačka - Engleska (4:1), Mundijal 2010, osmina finala

Ako je ima u fudbalu, karma je tog leta definitivno umešala prste. Skoro četiri i po decenije nakon što je pogotkom Džefa Hersta koji to možda nije bio postala prvak sveta, Engleska je u Južnoj Africi osetila drugu stranu medalje fudbala pre upotrebe tehnologije. I to baš protiv – Nemačke! Četvrtfinale Mundijala, Panceri vode 2:1, Frenk Lampard posle gužve ispred protivničkog šesnaesterca, samo minut pošto je Engleska prepolovila zaostatak, prvi stiže do lopte, u trku udara po njoj i od prečke je šalje u gol. Međutim, mreža se nije zatresla. Lopta se od zemlje odbila još jednom u prečku i završila u rukama Manuela Nojera. Umesto da slave izjednačenje i priliku da preokrenu rezultat, engleski reprezentativci su morali da se pomire sa teškim porazom, koji je sredinom drugog dela potpisao Tomas Miler (4:1).

Uzalud su Englezi dizali ruke, neki kako bi ukazali na grešku, drugi kako bi pak proslavili gol, jer razloga za radost nije bilo – sudije nisu videle da je lopta makar pola metra bila iza linije. Verovatno jedini na stadionu kojima je taj detalj promakao. Jednostavno, pomoćni sudija Maurisio Espinosa je bio zauzet posmatranjem kretanja nemačkih defanzivaca, dok je glavnom arbitru Horheu Lariondi pažnju skrenuo duel koji se sekund pre Lampardovog udarca dogodio ispred šesnaeterca Nemačke, te oni koji su jedini imali moć da gol učine validnim nisu bili sigurni u svoju odluku.

"Bio je to vrlo brz šut koji nisam najjasnije video, iako sam bio na pravom mestu. Nismo videli ponovljeni snimak u svlačionici na poluvremenu, ali smo mogli da osetimo šta se dogodilo. Tek kada smo videli TV shvatili smo šta se desilo. Tužan sam zbog toga, jer smo se pripremali toliko dugo za Svetsko prvenstvo. Moglo je da se desi bilo kome, ali se desilo nama. Jednostavno morate to da prihvatite. Život ide dalje", priznao je kasnije Espinosa grešku.

Iskren je bio i Manuel Nojer, priznavši kako je uradio sve što je mogao ne bi li ih svojom reakcijom zbunio.

"Pokušao sam da ne reagujem i samo se koncentrišem na ono što se dešava. Shvatio sam da je lopta prešla preko linije i mislim da sam načinom na koji sam se tako brzo pridigao prevario sudiju da pomisli kako lopta nije prešla", otkrio je nemački čuvar mreže.

Pomenuta utakmica i kompletan Mundijal u Južnoj Africi bili su više nego dovoljan razlog da se intenziviraju priče o uvođenju tehnologije u fudbal kako bi se greške sudija svele na minimum.

"Očigledno je da bi posle dosadašnjih iskustava na ovom Svetskom prvenstvu bila besmislica ne otvoriti ponovo dosije o goal-line tehnologiji", rekao je tadašnji predsednik FIFA Sep Blater novinarima tri dana nakon što je Nemačka savladala Englesku i plasirala se u četvrtinale.

6. Gol koji je došao sa meseca: Liverpul - Čelsi (1:0), Liga šampiona 2005, revanš polufinala

Nema ljubitelja fudbala koji ne zna za kultno istanbulsko finale Lige šampiona iz 2005. godine, po mišljenju mnogih najbolje u istoriji, i epski povratak Liverpula iz minusa od tri gola protiv Milana. Međutim, verovatno nije mali broj, posebno među mlađim naraštajima, onih koji se ne sećaju kako su Redsi uopšte stigli do Istanbula. A stigli su savladavši u sveengleskom polufinalu Čelsi golom Luisa Garsije. Golom, koji, da je VAR postojao, ne bi ni bio priznat. Meč na Stamford Bridžu završen je bez pogodaka, te je Garsijin sa početka revanša na Enfildu, jedini u 180 minuta dvomeča, odlučio pobednika.

Milan Baroš je pročitao misli Stivenu Džerardu, utrčao između protivničkih štopera, stigao do lopte pre Petra Čeha i prebacio loptu preko njega, i dok su svi gledali hoće li glavni arbitar dosuditi penal, natrčao je Luis Garsija i ubacio je u mrežu. Ili je bar Španac tako mislio. Nije se napadač Liverpula ni osvrtao iza sebe, digao je ruke u znak proslave i tako prevideo da je loptu posle njegovog udarca prvo usporio Džon Teri, a zatim sa gol-linije počistio Vilijam Galas.

Pod utiskom Garsijine proslave, glavni arbitar Luboš Mihel – isti sudija tri godine kasnije sudio Čelsiju finale Lige šampiona protiv Mančester junajteda – pokazao je na centar igrališta, iako je VAR kasnije, nakon što je uveden, potvrdio da lopta nije prešla gol-liniju.

"Taj gol je došao sa meseca. Ili sa Enfildovih tribina. Ne znam odakle. Mislim da bi trebalo dovesti ovde linijskog sudiju i pitati ga zašto je to gol. Jer da biste priznali gol, lopta mora sto odsto da bude u golu, a on mora sto odsto da bude siguran da je lopta unutra. Moji igrači koji su se našli u toj situaciji tvrde da nije gol. Sa televizije nisam video, da budem iskren, ali svi drugi kažu da niko ne može da potvrdi da je gol. Jedan čovek odlučuje o budućnosti tima i igrača koji nikada nisu igrali finale Lige šampiona, vrlo mi je čudno, ali poštujem to. Ja pravim greške, igrači prave greške, on je napravio grešku…", pričao je Žoze Murinjo, tadašnji trener Čelsija posle meča.

7. Igrao sam rukom, ali nisam sudija: Francuska - Republika Irska (0:1, posle produžetaka 1:1), Baraž za Mundijal 2010, revanš utakmica

U septembru prošle godine su se ponovo sastali. Ircima kao velikim autsajderima bio je potreban dodatan motiv ne bi li pokušali da makar izbegnu poraz protiv Francuza. I nisu imali problem da ga pronađu. Dovoljno je bilo da se vrate nepunu deceniju i po unazad i prisete se utakmice revanša baraža za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi iz 2009. godine na Sen Deniju, što su prema priznanju sadašnjeg selektora Stivena Kenija njegovi izabranici i učinili.

Jer iako kažu da vreme može da zaleči rane, ruka Tjerija Anrija sa tog meča ostala je poput ožiljka urezana u istoriju irskog fudbala, poput Božje ruke u engleskom. Francuzi su prvi meč plej-ofa dobili golom Nikolasa Anelke, ali daleko od toga da su tada bili sila kakva su danas. Irci su posle nešto više od pola sata revanša izjednačili rezultat i meč odveli u produžetke. Možda na kraju bolje i da nisu, jer tamo su doživeli krađu i razočaranje koji će zauvek pamtiti. Igrao se finiš prvog produžetka kada je Floran Maluda gotovo sa centra igrališta poslao loptu pred gol rivala iz slobodnog udarca, a Anri je u gužvi rukom zaustavio da ne izađe iz igre i vratio je na peterac za Vilijama Galasa, koji ju je ubacio u mrežu i odveo Trikolore na planetarnu smotru. Šej Given, Pol Mekšejn i Kevin Kilbejn, najbliži incidentu, žestoko su se pobunili kod glavnog arbitra Martina Hansona, ali nije vredelo. U svoj toj gužvi Hanson nije mogao da vidi kako je Anri loptu ostavio u igri.

Očekivano, Anrijeva ruka podigla je na noge čitavu Republiku Irsku. Fudbalski savez, brojni igrači, čak i političari, među kojima i tadašnji lider zemlje Brajan Kouven, tražili su da se utakmica ponovi, a kad to nije upalilo, pokušali su i sa molbom da na Mundijal odu kao 33. reprezentacija, na šta se tadašnji predsednik FIFA Sep Blater samo nasmejao. U Irskoj bes, u Francuskoj sramota. Emanuel Peti, koji je sa Trikolorima osvojio Mundijal 1998. godine, izjavio je da se francuski fudbal oseća "krivim i posramljenim", dok je Biksente Lizarazu rekao da to nije nešto čime bi mogao da se ponosi. Roj Kin je pak bio kivan na svoje zemljake.

"Bio sam zapanjen metežom. Naravno da je to uradio, ali bih se fokusirao na to zašto nisu otklonili opasnost? Više bih bio iznerviran zbog svojih defanzivaca i golmana nego Tjerija Anrija".

Anrija koji je priznao da je igrao rukom, uputio izvinjenje, ali i dodao kako "nije on sudija da o svemu odlučuje". Ako je Ircima za utehu, karma je učinila svoje u Južnoj Africi. Francuzi su se samo jednim bodom vratili kući već posle grupne faze.

8. Veče kad je Ronaldo 'kampovao' u ofsajdu: Real - Bajern (2:2, posle produžetaka 4:2), Liga šampiona 2017, revanš četvrtfinala

Da je postojao, VAR bi se verovatno pokvario na ovoj utakmici, s obzirom na to koliko je sadržajna i 'sporna' bila, ali bi makar sprečio, po mišljenju mnogih neutralnih ljubitelja fudbala, jednu od najvećih pljački u istoriji Lige šampiona. Pljačku Bajerna, jer četiri odluke glavnog arbitra Viktora Kasaija u tom revanšu četvrtfinala bile su protiv bavarskog tima. A, da je izbegao makar jednu od prve dve, ko zna kako bi se utakmica završila.

Real je prvi meč u Minhenu dobio 2:1, ali je Bajern u revanšu uspeo da u 90 minuta slavi istim rezultatom i meč odvede u produžetke. Međutim, u njih je ušao "hendikepiran", budući da je Arturo Vidal greškom isključen u završnici regularnog dela. Čileanac je uklizao Marku Asensiju i ispred Španca odneo loptu, a da je mogao da pogleda ponovljeni snimak, isto bi video i Kasai. Međutim, nije i Vidalu je dodelio drugi žuti karton, i to samo četiri minuta nakon što je iste kazne poštedeo Kazemira na drugoj strani zbog faula nad Arjenom Robenom.

Da je makar tu bio kraj sudijskim greškama… U produžecima dve još veće u režiji njegovih pomoćnika, koji su Kristijanu Ronaldu priznali dva gola iz ofsajda i utabali put do polufinala, ispostaviće se kasnije i krova Evrope.

"Vrlo je bolno, dva gola u ofsajdu, crveni karton za Kazemira pre mog. Svlačionica je veoma tužna jer smo zaista želeli da prođemo, ali moramo da nastavimo da se usavršavamo i nadamo se da se ove stvari neće ponoviti. Veoma smo ljuti, utakmicu sa tolikim intenzitetom ne može da odluči sudija. Kada se dva velika tima sastanu u Ligi šampiona, ovakva krađa ne sme da se dogodi", besneo je Vidal posle utakmice.

Poznat po svojoj staloženosti, Karlo Ančeloti, tadašnji trener Bajerna, takođe nije mogao da se otme utisku da je njegov tim oštećen.

"Arturov karton nije bio karton, a dva Kristijanova gola bila su iz ofsajda. Nismo srećni zbog toga. U četvrtfinalu morate da imate sudije većeg kvaliteta. Vreme je da sudijama uvedu video asistenciju."

Frank Riberi bio je najkraći od svih.

"Godinu dana napornog rada, hvala sudija, bravo!", poručio je sada već bivši francuski fudbaler.

9. "Niko ne zna šta se dogodilo te noći": Čelsi – Barselona (1:1), Liga šampiona 2009, revanš polufinala

Jak protivkandidat gorenavedenom kada je reč o tituli "najveće pljačke u istoriji Lige šampiona", mnogima čak i prva asocijacija kada je reč o ovoj temi. Barselona Pepa Gvardiole iz 2009. godine poznata kao jedan od najjačih, ako ne i najjači tim ikada, tu godinu završila je sa šest trofeja, ali je mrlju na iste zauvek bacio dvomeč sa Čelsijem u polufinalu Lige šampiona. Dvomeč koji bi katalonski klub vrlo lako mogao da izgubi da je makar jedna od mnogobrojnih odluka glavnog arbitra revanša na Stamford Bridu Toma Heninga Evrebea bila ispravna…

Kvartet grešaka napravio je bivši norveški sudija na toj utakmici navukavši prezir navijača Čelsija na sebe za svagda. Procenio je da je Dani Alves faulirao Florana Maludu izvan, a ne unutar šesnaesterca, prevideo je faul s leđa Erika Abidala nad Didijeom Drogbom pred Barsinim golom, te igranja rukom Đerara Pikea i Samjuela Etoa vrednih najstrože kazne. Poslednja od četiri sporne odluke došla je u samom finišu, samo nekoliko sekundi nakon što je na drugoj strani Andres Inijesta poslao projektil ka golu Petra Čeha za izjednačenje i zahvaljujući pravilu gola u gostima (1:1 u dvomeču) poslao Barsu na megdan Mančester junajtedu.

Mihael Balak je još kod Etoovog igranja rukom pojurio ka Evrebeu i iz sveg glasa urlao na njega ne bi li ga naterao da se predomisli, ali je od svih igrača Čelsija najteže bilo smiriti Didijea Drogbu. "Sramota. Ovo je je*ena sramota!", vikao je napadač iz Obale Slonovače u kameru posle meča, a istu stvar poručio je i norveškom sudiji.

"Rekao sam mu da je sramota i da će ga ljudi pamtiti po tome. Bio sam uzdržan iako sam hteo da mu kažem neke stvari, ali nikada ne bih udario sudiju. Srećan je što sam kasnije osvojio Ligu šampiona. Ipak, nema ljutnje, vreme čini svoje. Kasnije sam sreo neke igrače Barselone iz te utakmice. Rekli su mi da nisu znali niti razumeli šta se dogodilo te noći. Niko nije", evocirao je Drogba prošle godine uspomene na taj meč.

Njegove reči da će Evrebe ostati večno ostati upamćen po tom meču ispostavile su se kao tačnim, a navijači londonskog kluba ni u godinama što su dolazile nisu mogle da zaborave ono što im je te noći priredio na Stamford Bridžu.

"Ta verbalno zlostavljanje je trajalo, i dalje dobijam tri do četiri poruke godišnje putem mejla od navijača Čelsija. Nije lepo, ali nije ništa previše ozbiljno. Ne dozvoljavam da to uznemiri ni mene ni moju porodicu. Oni ne znaju mnogo o tome, jer im ne pokazujem mejlove. Kada pogledam unazad, sigurno postoje stvari koje bih drugačije uradio. Mnogo sam naučio iz tog iskustva. Ali sve sudije će vam reći da imaju dobre i loše utakmice, sve je to deo posla. Ne mogu da se kajem zbog ovog meča. Moj život mora da ide dalje", izjavio je tri godine kasnije Norvežanin, koji je već u sledećoj sezoni, na meču Bajerna i Fjorentine, napravio još jednu krupnu grešku i više nikada nije dobijao priliku da sudi u Ligi šampiona.

10. Nemaš srce u grudima, već kantu za smeće: Real - Juventus (1:3), Liga šampiona 2018, revanš četvrtfinala

Zli jezici će reći:"Hm, opet Real…". Ali da, samo godinu dana posle sudijskih grešaka koje su mu pomogle da u četvrtfinalu izbaci Bajerna, madridski klub je zahvaljujući još jednoj eliminisao Juventus na istom koraku eliminacione faze. Stara dama je posle sat vremena revanša na Santijago Bernabeuu nadoknadila tri gola minusa iz Torina, bila u naletu, imala inicijativu i mada nije imala prednost koja bi je odvela dalje, imala je u džepu produžetke, međutim…

Kristijano Ronaldo je glavom spustio loptu na peterac za Lukasa Vaskesa, sam je u jednom trenutku bio Španac, ali mu je sa leđa natrčao Medi Benatija i uspeo da ispred njega "uvali" nogu taman toliko da ne dozvoli fudbaleru Reala da primi loptu i uđe u šansu. Ipak, Majkl Oliver je bio mišljenja da je to uradio na nedozvoljen način, te je pokazao na belu tačku, pride i Đanluiđiju Donarumi dodelio direktan crveni karton zbog žustrih protesta. Kristijano Ronaldo je pet minuta kasnije, kada se situacija delimično smirila, uzeo loptu i poslao Real u polufinale u kojem je Kraljevski klub izbacio Bajern, a kasnije u meču za trofej dobio i Liverpul.

"Stigao sam do lopte i Lukas Vaskes je samo pao. Tužni smo, jer smo igrali kako smo želeli i ista stvar desila se i Bajernu prošle godine. Real je veliki tim, ali kad god se donose bitne odluke, one idu u njihovu korist i Kristijano Ronaldo postigne gol. Obišao sam Vaskesa i stigao do lopte. On je samo pao, jer u tom trenutku drugo ništa nije mogao da uradi. Mogli ste da se vidite kako se lopta odbija od moje noge i menja smer. Proći dalje posle takvog penala je apsurdno", izjavio je posle meča Benatija.

Bufona je, čini se, bilo još teže da se pomiri sa Oliverovom odlukom.

"Ljudsko biće ne može da uništi snove na taj način posle tako izuzetnog povratka. Ne možeš da imaš srce u grudima, već kantu za smeće, očigledno. Na sve to, ako nemaš karakter da izađeš na teren stadiona kakav je ovaj, treba da sedneš na tribinu sa svojom suprugom, decom, piješ sprajt i jedeš čips. Mogao sam da kažem sudiji mnogo toga u tom trenutku, ali on mora da shvati stepen katastrofe koju je stvorio. Ako ne možete da podnesete pritisak i nemate hrabrost da donosite važne odluke, onda samo treba da sedite na tribini i jedete svoj čips", poručio je legendarni italijanski golman posle utakmice.

11.  Kažeš sramota, Didije? Man. junajted - Čelsi (1:2), Premijer liga, 33. kolo, sezona 2009/10

Ono što mu je u maju 2009. oduzeto u Ligi šampiona, Didijeu Drogbi vratilo se delimično nepunih godinu dana kasnije u Premijer ligi. Mančester junajted i Čelsi rame uz rame u šampionskoj trci. Šest kola pre kraja jedni protiv drugih na Old Trafordu. Džo Kol je sredinom prvog dela majstorski, petom, načeo rivala, da bi mu finalni udarac zadao upravo Drogba desetak minuta kasnije. Salomon Kalu je video njegovo ubacivanje iza leđa Nemanje Vidića i sjajno ga proigrao, samo ne i pravovremeno, jer Drogba se aktivirao iz ofsajda, i to poprilično velikog.

Ipak, iako savršeno postavljen, linijski sudija nije podigao zastavicu, što je Drogba iskoristio i zakucao loptu u bliži ugao za potvrdu pobede, koju Junajted nije uspeo da spreči iako je samo dva minuta kasnije prepolovio rezultat preko Federika Makede.

Tom pobedom londonski tim je ponovo preuzeo lidersku poziciju u trci za titulu i na kraju prvi prošao kroz cilj sa samo bodom više! I sada možemo da pričamo šta bi bilo kad bi bilo, ali da je tada poništen Drogbin gol, pitanje je u kom smeru bi pri minimalnom vođstvu utakmica otišla u završnih desetak minuta. Jer podsetimo, da tada nije slavio, Čelsi bi na kraju završio kao drugi…

Printscreen