A, šta bi bilo da je bilo VAR-a: 11 naših utakmica koje bi se možda drugačije završile

Fudbal od svog nastanka imao je više etapa razvoja, a najnovija se računa od uvođena video-tehnologije. U ovom slučaju zaista važi ona “ništa više nije isto”.

Ne može čovek da se ne zapita kako bi se neke utakmice, neke vanvremenske, završile da je odvajkada bilo VAR-a. Sigurno bi imale drugačiji tok i ne bi ih pamtili ovakve kakve ih sada znamo. A, mi smo izdvojili 11 utakmica srpskog/jugoslovenskog fudbala, koje bi, možda, izgledale drugačije, neke se i završile drugačije da je sa strane stajala pomoć video tehnologije.

Sigurno će svaki čitalac imati neki svoj predlog, zašto ovu, a ne onu utakmicu. Tako bismo mogli da “teramo” do stotinu i više. Ovo je naš izbor...

1. Montevideo, VAR te video

Bilo je davno, TV prenosa nije bilo, tako da je sve ostalo na “verujte mi”. I danas, skoro sto godina kasnije, ostala je priča da je reprezentacija Jugoslavije u polufinalu Mundijala protiv domaćina Urugvaja doživela jednu od najblamantnijih krađa u istoriji turnira.

Kod rezultata 1:1 lopta je posle napada Urugvaja otišla u gol-aut. Tamo je dočekao jedan policajac, vratio je u teren direktno u noge Huanu Anselmu, koji je poslao u gol. I dok su se svi na tribinama smejali toj “doskočici” reprezentativca Urugvaja, sudija Almeida Rega iz Brazila je pokazao – na centar.

Uzalud su bili protesti, domaćin turnira je takvim golom poveo sa 2:1 i kasnije dobio meč sa 6:1. Svega toga ne bi bilo da je bilo VAR-a i ko zna kakav bi meč imao tok, pogotovo što važi priča i da je kod 1:1 Jugoslovenima poništen čist gol zbog navodnog ofsajda.

E sad, da li je sve to istina ili je ostao mit koji je nemoguće proveriti, jer više ni živih svedoka nema, ostaje drugi deo priče. Ali, da je bilo VAR sobe, sigurno se ne bi sve tako odvijalo kako je ostalo predanje do danas.

2. VAR-a je bilo, ali Briha nije

Nešto malo novije. Samim tim su i rane svežije. Srbija – Švajcarska, meč za prolaz iz grupe na Mundijalu u Rusiji. Što je najcrnje, VAR je tada postojao, ali je bio u povoju, nedorečen, sa nejasnim pravilima, obavezama...

Sve je to Feliks Brih dobro znao i nije hteo ni da sasluša savet iz VAR sobe da pogleda snimak kako su Šer i Lihtštajner rvačkim zahvatom, združenim snagama, oborili Mitrovića ispred svog gola. Bio je minut 71. i rezultat na semaforu 1:1. Taj penal je trebalo da Srbiji otvori vrata drugog kruga.

Iako niko nikad nije otvoreno priznao da je Brih izbacio Srbiju sa Mundijala ovom odlukom, sama činjenica da je jedan od, kako se tada računalo, najboljih svetskih sudija morao kući posle grupne faze bio je jasan signal FIFA da je u ovoj utakmici debelo omanuo.

Istina, to nama nije donelo baš nikakvu satisfakciju, a samo je dodatno produbilo tada uverenje da ni VAR neće doneti pravdu u svetu fudbala. Dobro, to se kasnije malo promenilo.

3. Taj Real...

Partizan je bio prvi srpski klub koji je zaigrao u reformisanoj Ligi šampiona. I u grupi se namerio na Galaktikose iz Madrida. Dres Reala nosili su tada Ronaldo, Zidan, Bekam, Roberto Karlos, Raul, dok su u odbrani crno-belih bili debitant Pantić na golu, Ćirković desno, Malbaša levo, Vest i Đorđević u sredini…

Saša Ilić se dan pre meča šalio sa golmanom Pantićem da nema razloga za nervozu, jer će sigurno primiti pet komada, ali… Jedini put kada se mreža srpskog tima zatresla bilo je iz – ofsajda. Nedosuđenog.

“Odigrali smo minimum ravnopravan meč sa Real Madridom u gostima, primili smo gol iz čistog ofsajda od Raula posle kornera. Mi smo krenuli da izlazimo, a Raul je ostao na drugoj stativi i bio je to ofsajd”, podsećao se Lotar Mateus nedavno u intervjuu za Mozzart Sport.

Čista nepravda, ali spasa nije bilo. Da je pak bilo kamera na “Bernabeuu” te večeri...

Ali, nije to jedini put kada je Real „oteo“ od Partizana. Još drastičniji slučaj dogodio se 1955. godine, samo što je krenuo Kup šampiona. Moćni crno-beli stigli su u prestonicu Madrida, da igraju protiv voljenog kluba generalisimusa Franka. Legenda kaže da je predsednik Reala Santijago Bernabeu morao da „popriča“ malo sa sudijama dan pre utakmice, jer bi pukla bruka da neki klub iz komunističke Jugoslavije pobedi usred Španije.

I tako je i bilo... Real je dobio meč sa 4:0, s tim što su dva čista gola Miloša Milutinovića poništena u uvodnom delu utakmice kod 0:0. Tridesetak godina kasnije izašli su memoari Santijaga Bernabeua, u kojima se javno izvinio Partizanu. Tako bar kažu...

A, u revanšu je bilo 3:0 za crno-bele. Real se spasao za dlaku.

4. Kad se Simonsen zakucao u Jurišića

Tačno 12 godina pre Barija bila je Crvena zvezda na ivici da osvoji prvi evropski trofej – Kup UEFA. Igrala je u finalu sa Borusijom Menhengladbah i nije imala ni sreće, ni sudijskog poštenja u tom dvomeču.

U prvom duelu na “Marakani” crveno-beli su poveli golom Šestića, ali je izjednačenje i konačnih 1:1 doneo Jurišić autogolom.

Revanš u Nemačkoj završen je pobedom domaćina od 1:0. Ali, gol je bio – komičan. Italijanski arbitar Mikeloti poklonio je penal Menhengladbahu, iako se Alan Simonsen bukvalno zakucao u Jurišića. Niti je danski fudbaler kontrolisao loptu, niti se igrač Zvezde pomerao s mesta, “niđe veze” sa penalom. No, tada se sudijska nije poricala.

Simonsen je pogodio sa 11 metara i trofej Kupa UEFA je završio u rukama Borusije Menhengladbah.

5. Piksijev gol sa 50 metara

Priče o derbijima su uvek klizav teren, jer kako kažu, Halejevu kometu i derbi posle kojeg se niko nije žalio na suđenje, niko nije video dva puta u životu. Dobro, kometu možda i jeste…

I uopšte nemamo dilemu da će najviše komentara na ovaj tekst ići sa rečenicom: “A, što niste pomenuli…” No, po starom socijalističkom sistemu izvukli smo po dve (ne)sporne situacije, da svi budu jednako nezadovoljni.

Jedna od interesantnijih situacija je bila na 82. večitom derbiju, koji je obeležio Dragan Stojković Piksi. Zvezda je povela golom Binića već u 2. minutu, a kasnije je posle jednog istrčavanja i reakcije golmana Partizana Đukanovića, Piksi uspeo da ga lobuje udarcem sa skoro 50 metara. I dok su se igrači Zvezde poradovali pogotku, sudija je pokazao – ofsajd. Prema tadašnjim pravilima ta situacija je mogla da se tako protumači, jer je Cvetković ostao iza golmana crno-belih, a samo jedan fudbaler Partizana je bio sa njim, što je, po tadašnjim pravilima, pasivni ofsajd. Istina, Cvetković nije imao baš nikakav uticaj na igru u toj situaciji, lopti je “smetao” isto koliko publika na tribinama, ali pravila su pravila.

Kasnije je Vladislav Đukić izjednačio i derbi je završen s rezultatom 1:1.

6. Simeunović stigao do peterca

Finale Kupa Jugoslavije 1993. godine donelo je duel Crvene zvezde i Partizana, u koji su crno-beli ušli kao apsolutni favoriti. Ali, kako to obično biva, slabiji crveno-beli su uspešno odolevali i posle 1:1 u regularnom toku osvajač trofeja je odlučivan penalima.

U to doba, iako su pravila bila ista kao i danas, sudije su tolerisale da golmani mogu da izađu malo ispred linije pre nego što šuter uputi udarac. Ali, ovo finale Kupa je bilo specifično, jer su se čuvari mreže oba tima šetali po dobra dva-tri koraka napred da skrate ugao.

Samo jedan igrač je promašio penal, bio je to Predrag Mijatović. Njemu je golman Zvezde Simeunović u trećoj seriji odbranio udarac. Samo što snimak pokazuje da je čuvar mreže crveno-belih izašao gotovo do peterca pre nego što je Mijatović udario fudbal. U današnjim uslovima jasno je da bi stigao signal iz VAR sobe da se taj penal ponovi. U ono doba, bio je prevaga da Zvezda dođe do pehara.

7. Milijašev nepostojeći ofsajd

Navijači Crvene zvezde u prepucavanjima sa komšijama oko toga ko je više puta oštećen u derbijima redovno će navoditi detalj sa polufinala Kupa iz 2008. godine, kada je Nenadu Milijašu poništen gol zbog fantomskog ofsajda.

Partizan je vodio sa 2:0 na Marakani golovima Dijare, da bi u drugom poluvremenu Zvezda krenula na sve ili ništa i pogocima Burzanovića i Jestrovića u 67. minutu stigla na 2:2. I već na početku 70. minuta Milijaš je jedan odbitak smestio u gol za potpuni preokret.

Šok i neverica crveno-belih kada su videli podignutu zastavicu pomoćnog sudije… Ostao je ofsajd, a Partizan je ta situacija probudila i nepunih deset minuta kasnije Stevan Jovetić je pogodio za 3:2 i poslao crno-bele u finale Kupa.

Pomoćni arbitar koji je digao zastavicu, atipično za srpske sudije, danima posle toga pravdao se u medijima. I vrlo brzo otišao u penziju.

8. Na “Marakani” važi i gol-aut od pola metra

Jedan od najspornijih događaja iz novijih derbija viđen je u 153. odmeravanju snaga Zvezde i Partizana na “Marakani”. Utakmicu je rešio gol, koji to sigurno ne bi bio da je VAR-a postojalo u Srbiji tada.

Džon Ruiz je vratio u teren loptu iz debelog gol-auta, a u nastavku akcije Boaći je odigrao za Kangu, kojem nije bilo teško da zatrese mrežu Kljajića. Uzalud su bili protesti fudbalera Partizana, sudije nisu videle tu ništa sporno i pogodak je ostao na snazi.

Komedija je tek nastala posle toga, navijači Partizana su sve okrenuli na sprdnju, pa se gol-aut linija na Marakani crtala na drugačije načine. Blesavo jeste, ali pamtiće se...

A, SAD NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE

Da budemo potpuno pošteni, bilo je sudijskih grešaka i koje su išle u prilog našim klubovima i reprezentaciji. Bilo je utakmica koje se možda ne bi slavljenički završile da je bilo VAR-a.

9. I sudija pomilova Zvezdu

Veliki preokret u sudbini Crvene zvezde u ovoj deceniji 21. veka dogodio se u dvomeču sa Krasnodarom. Crveno-beli, koji dugo nisu bili u grupi evropskih kupova, prošli su Ruse tog leta 2017. i ušli u Ligu Evrope. I od tada kreće veliki uspon Crvene zvezde.

A, možda svega toga ne bi bilo da je Krasnodaru priznat čist gol u prvoj utakmici u Rusiji. U 59. minutu kod rezultata 2:1 Mihailo Ristić, tada igrač domaćih Bikova, topovski je šutirao, lopta se od prečke odbila debelo iza gol-linije. I sudije to nisu videle, te pogodak nisu priznale. Sedam minuta kasnije Krasnodar je dao novi gol, kojim je poveo 3:1, ali objektivno gledano, da je tada na semaforu zasijalo 4:1, teško da bi Zvezda uspela u revanšu. Ovako, bilo je 2:1 na Marakani i na konto gola u gostima srpski klub je otišao u Ligu Evrope.

10. Lukaku sanja Krejga Tomsona

U leto 2010. godine Partizan se drugi put u istoriji plasirao u Ligu šampiona posle šokantnog dvomeč sa Anderlehtom. Nakon 2:2 u Beogradu, gde su Belgijanci dva puta vodili, crno-beli su u Briselu imali prednost od 2:0, a onda su naglo pali.

Belgijanci su za samo sedam minuta (64. i 71) stigli do izjednačenja, a onda su odmah, gotovo u sledećem napadu, postigli i treći gol. Mlađi Romelu Lukaku je ponovo bio strelac, ali je pogodak poništen zbog ofsajda. Na sreću, jer je snimak pokazao da tamnoputi napadač nije bio iza leđa odbrane Partizana. Škotski sudija Kreg Tomson je koju godinu ranije bio omražen u taboru Partizana zbog penala kojim je počastio Fenerbahče u Beogradu, ali posle ovog u Briselu – sve mu je oprošteno.

Izdržao je tim Aleksandra Stanojevića nalete Anderlehta i onda u legendarnoj penal seriji otišao u Ligu šampiona.

11. Ono kad je CR7 bacio traku

Nema šta, najveći poklon srpskoj reprezentaciji u ovom veku. Kristijano Ronaldo je postigao gol na Marakani, ali ga sudije nisu videle. I tada u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo nije bilo VAR-a.

Skoro je bilo, svi se sećamo: Srbija je posle 0:2 na poluvremenu stigla do 2:2 u nastavku i jurišala na pobedu. Poslednji minut, duga lopta, loša procena odbrane Orlova, Ronaldo šalje fudbal put prazne mreže, već slavi gol… Stefan Mitrović uklizava, izbacuje loptu, sudija pokazuje – teraj dalje.

Ronaldo očajan i besan, skida kapitensku traku i baca je na travu “Marakane”. Ostalo je 2:2. Snimak je posle pokazao da je lopta dobrano prešla liniju.

Negde dobiješ, negde izgubiš i tako kroz celu istoriju. Mada, kada bi pitali prosečnog srpskog ljubitelja fudbala, nema dileme da bi odgovor bio da su nas mnogo više krali nego čašćavali.