Srpski igrači koji (moraju da) menjaju klub u ovom prelaznom roku

Prelazni rok je počeo! Onaj manje atraktivan, zimski. Ali u narednih mesec dana će svakako biti uzbuđenja na fudbalskoj pijaci. Ne toliko kao na letnjoj, ali daleko od toga da će biti dosadno. U gomili transfera koji se očekuju, sigurno će biti i nekih zanimljivih prelazaka srpskih fudbalera. Izvesno je da će neki bivši, povremeni i aktuelni reprezentativci promeniti klubove. Što zbog potražnje za njima, što zbog nezadovoljavajućih statusa koje trenutno imaju u klubovima. Ovo drugo će uglavnom biti razlog za seobe srpskih fudbalera. Jer, oni najtraženiji i oni koji su na ceni, uglavnom ne menjaju klubove uspred sezone već čekaju letnji prelazni rok. Takva je situacija sa Sergejom Milinkovićem Savićem, Nikolom Milenkovićem, Filipom Kostićem za koje će biti najviše interesovanja na kraju sezone.

Ali ima i onih koji su jedva čekali zimski prelazni rok da pobegnu iz aktuelnih klubova i ožive karijere.

Nemanja Matić je svakako najzvučnije ime među srpskim fudbalerima koje ima velike šanse za januasrki transfer. Ušao je u poslednjih šest meseci ugovora (Mančester Junajted skoro sigurno neće iskoristiti aktivaciju dodatne godine iz ugovora) i sada je jedan od najboljih, a jeftinih igrača na tržištu. Solskjer mu ne veruje mnogo i nije imao ništa protiv ni da ga proda letos, ali se nije znalo šta će biti sa Pogbom i da li će Junajted da dovede Longstafa ili neko drugo ime kao zamenu. Matić je velika želja Antonija Kontea u Interu, sve češće se pominje i kao meta Atletiko Madrida tako da između ta dva kluba treba tražiti ime njegovog budućeg poslodavca. Situaciju je malo zakomplikovala povreda Mektominija pa Junajted mora da dovede zamenu da bi dao zeleno svetlo za odlazak Srbina.

Aleksandar Prijović je pre godinu dana uzdrmao Grčku odlukom da usred šampionske sezone PAOK-a pređe u saudijski Al Itihad. Ali, bila je to ponuda koja se ne odbija. Preko 6.000.000 evra po sezoni. Ugovor karijere... Ali, stvari u Al Itihadu nisu funkcionisale kako se očekivalo. Ekipa je bila u krizi, rezultati slabi, a potom je i klub ušao u krizu. Velika obećanja nisu ostala ispunjena i zvučna pojačanja su jedno za drugim počela da napuštaju klub. Prijović bi trebalo da krene njihovim stopama ove zime. U Al Itihadu su razočarani njegovim igrama, duguju mu veliki novac, a evropski klubovi su u stanju pripravnosti. Saudijci su spremni da ga puste na pozajmicu do leta 2021. godine. Bešiktaš je pokazao najviše interesovanja, šuška se i o lisabonskom Sportingu i senzacionalnom prelasku u Olimpijakos. Naravno, ogromna plata je prepreka svima tako da će Al Itihad morati njen dobar deo da preuzme na sebe.

Andrija Živković je ispratio najgoru godinu u karijeri. Od dolaska trenera Lažea i eksplozije Žoao Feliksa, brzonogi Nišlija je kao gumicom izbrisan iz tima Benfike. Računajući sva takmičenja, u 2019. je na terenu proveo samo 432 minuta. Uglavnom ulazeći sa klupe u manje bitnim utakmicama. Ove sezone je odigrao samo sat vremena u kup meču. Ima tu dosta i do situacije oko ugovora. Benfika je htela letos da ga proda, ali Živković nije hteo da ide jer mu prema ugovoru plata ove sezone skače na 5.000.000 evra sa 3.000.000 iz prošle. Klub se naljutio na Andriju i njegovog oca Jovicu i znak odmazde zakucao igrača na tribine. Živkoviću se kratkoročno isplati da ne igra i prima veliku platu, ali dugoročnu baš i ne. Nekada su se za njega interesovali klubovi poput Arsenala, Sevilje, Evertona... Sada se piše samo o stidljivom interesovanju klubova iz Turske, a Andrija ne može ni da sanja ugovor koji trenutno ima u Benfiki. Van forme je, nestao je sa fudbalske mape, interesovanja je sve manje, tako da mu je pre svega potrebna sredina u kojoj će opet oživeti karijeru. A tek onda da razmišlja o novim milionima i velikim sportskim ambicijama. Za srpski fudbal bi bilo bitno da Živković oživi jer igrača takvog potencijala i takve univerzalnosti na toj poziciji - nemamo.

Nemanja Pejčinović je pomalo čudno nestao sa fudbalske mape. Posle blistavih partija u moskovskoj Lokomotivi, otišao je u Kinu za veliki novac, odigrao polusezonu i dobio odrešene ruke kada je klub ispao iz lige. Već godinu dana je bez kluba, letos se šuškalo o iznenađujućem prelasku u kiparski Pafos, ali nije bilo ništa od toga. Sa 32 godine sigurno može još mnogo da pruži i jako je dobra prilika za neke klubove.

Jagoš Vuković je u sličnoj situaciji kao Pejčinović. Pre nekoliko meseci je raskinuo ugovor sa Olimpijakosom u kojem je imao prilično histeričnu situaciju da je ili komandant odbrane ili nije ni na klupi. Stavio je tačku na tu neprijatnu epizodu i slobodan je u izboru novog kluba. Poslednje informacije govore da je najbliži povratku u tursku Konju gde ima status legende među navijačima i nadimak „Ministar odbrane“. Jagoš je dobar štoper, ima 31 godinu i dovoljno vremena da opet dođe do reprezentativnog nivoa igara.

Petar Škuletić posle godinu i po dana skoro sigurno napušta Monpelje. U prvoj sezoni je ušao sa klupe u većini mečeva, ali ga ove sezone nema u planovima trenera Der Zakarijana. Monpelje je već poručio da neće praviti probleme Škuletiću u izboru novog kluba jer ima još samo šest meseci ugovora. Grčki mediji su pisali da je AEK zainteresovan. Inače, atinski žuto-crni su prethodnih godina u dva navrata pokušavali da dovedu korpulentnog Srbina iz Danilovgrada, ali nisu uspeli. Možda bude treća sreća... Škuletić je gol igrač koji bi mnogima bio od velike koristi.

Miloš Jojić je kao veliko pojačanje došao u Bašakšehir iz Kelna, ali nije opravdao taj status. U prvoj sezoni je odigrao nešto više od 200 minuta u prvenstvu, odigrao neke utakmice u Kupu Turske i Evropi, ali je u drugom delu sezone prikucan za klupu i tribine. Ove sezone nijednom nije bio ni u protokolu i jasno je da Turci ne računaju na njega. Iako ima lep ugovor do leta 2021. Prema poslednjim infromacijama, nije raspoložen da ostane, prima platu i da ne igra. U saradnji sa menadžerom traži klub gde će da igra, a najradije bi se vratio u Nemačku. Letos ga je želeo Partizan, ali ta priča više nije aktuelna. Jojić ima 27 godina, trebalo bi da je u zenitu karijere, a skoro da je nestao sa fudbalske mape. Kada bi se vratio na nivo igara iz Partizana, bio bi veliko pojačanje za mnoge i opet kandidat za reprezentativni dres. Pohvalno je što ima ambiciju da ide ove zime, igra fudbal i ne vodi se finansijskim pre sportskih motiva.

Ivan Šaponjić nije uspeo da se izbori za mesto u timu Benfike, pa je zato letos prilično odjeknula vest da ga je za oko milion evra kupio Atletiko Madrid. Mnogi su se pitali šta će Atletiku igrač koji nije mnogo igrao u poslednje vreme, bilo je mišljenja da dolazi kao opcija sa klupe, da će dobiti šansu u nekim manjim mečevima i da imati makar neku šansu da se dokaže. Situacija sa napadačima u Atletiku je nagoveštavala da će Simeone makar isprobati Šaponjića, ali se to nije desilo. Do danas nije ni debitovao za Atletiko, a španski mediji već nedeljama pišu da je Srbin dobio odrešene ruke da ode negde na pozajmicu ovog januara. Međutim, još se i ne spekuliše imenima zainteresovanih klubova. Ipak, ima još dovoljno vremena, prelazni rok je tek počeo i Šaponjić bi do kraja januara mogao da pronađe sredinu u kojoj će igrati i davati golove.

Slobodan Rajković je jedan od najvećih talenata srpskog fudbala u ovom veku, ali ta karijera nije išla kako se očekivalo. Povrede su ga unazadile, a status modernog roba u Čelsiju i silne pozajmice na koje Plavci šalju na desetine svojih mladih igrača mu je dodatno otežao život i karijeru. U Italiji je fudbalski oživeo, rešio se i povreda i taman kada je izgledalo da ga je sunce Sicilije ogrejalo, Palermo je bankrotirao. Rajković je od letos slobodan igrač, povezivao se sa gomilom klubova iz Serije A i Serije B, ali je najbliži bio Partizanu. Sa crno-belima trenira već neko vreme, pregovara o stalnom ugovoru, ali Partizan još nije dostavio zadovoljavajuću finansijsku ponudu. Šansu čeka i Peruđa koja je ozbiljno zagrizla za nekadašnje čudo od deteta. Valjda je ispucao sve malere u karijeri...

Duško Tošić se pomalo izgubio iz pažnje srpske fudbalske javnosti. Posle selidbe u Kinu je pao u zaborav, ali bi uskoro mogao da se vrati na evropsku scenu. Iako ima fantastičan ugovor u Kini (preko 5.000.000 evra posezoni) na još godinu dana, Turci već nedeljama pišu da Trabzon opseda Tošića pozivima da se vrati u zemlju u kojoj je dostigao vrhunac karijere. Poštovan i cenjen zbog poštenog odnosa prema dresu i dobrih igara, Tošić je i dalje na ceni u turskom fudbalu iako će uskoro napuniti 35 godina. Šuškalo se i o povratku u Bešiktaš, ali Trabzon je najuporniji. A bez obzira na veliki novac, možda je Tošiću i dosadila Kina posle godinu i po dana. Pogotovo što je Guangdžou napustio trener Dragan Stojković. 

Filip Mladenović je još jedan srpski levi bek kojeg žele u Trabzonu. Za razliku od većine pomenutih u ovom tekstu, Mladenović ne bi menjao klub jer mu je tamo loše ili jer žele da ga reše. Naprotiv, Čačanin je standardan u poljskoj Lehiji, igra dobro i tako je stigao na metu Trabzona. Ugovor sa Lehijom ga veže još šest meseci što znači da je jeftin, a u Turskoj bi svakako mogao da zaradi bolje nego u Poljskoj. 

Ivan Obradović je letos došao kao veliko pojačanje u Legiju, ali još nije ni debitovao za prvi tim. Što zbog povreda, što zbog izbora trenera Vukovića koji je nedavno i javno istakao da nije zadovoljan zemljakom. Nekadašnji reprezentativac Srbije je upisao nekoliko mečeva za B tim, a poljski mediji pišu da će ove zime na transfer listu. Ugovor ga štiti do leta 2021, može da ostane u statusu kao što je dosadašnji, ali šteta je da ne igra. Za neke klubove bi bio pravo pojačanje.

Luka Adžić je posle godinu i kusur dana dočekao šansu da debituje za prvi tim Anderlehta. Pre toga mu je samo mlada reprezentacija davala kiseonik da se oseti fudbalerom. Vensan Kompani mu je dao priliku. Na pet utakmica u dresu Kraljevskog kluba ove sezone je sakupio 155 minuta i to je to. Loša situacija u klubu mu dodatno otežava situaciju i teško da će dobiti neku ozbiljniju priliku u nastavku sezone. Belgijski mediji ga stavljaju u grupu od desetak igrača koji više nemaju budućnost u klubu i mogu da idu. Anderleht se nada i nekom obeštećenju, ali ne velikom. Adžić je tehnički dopadljiv igrač, mlad i neiskusan fudbaler koji je pravio neke pogrešne korake i sada treba pažljivo da izabere sledeći klub. Po mogućnosti već ove zime jer mu je potrebno da negde igra.  

Svetozar Marković je prošlog leta došao u Olimpijakos kao pojačanje za budućnost. Ni u Partizanu se nije afirmisao do kraja i sa malim iskustvom je prešao u klub koji je klasa više. Bio je to preveliki skok za tako mladog fudbalera, pa nije ni čudo što ge Olimpijakos nije licencirao za Ligu šampiona i što još nije debitovao za prvi tim crveno-belih. Igra za mladi tim Olimpijakosa, što svakako nije dobro za karijeru, a pozajmica o kojoj su grčki mediji pisali nekoliko puta se čini kao najbolje rešenje za januar.

Nemanja Mihajlović je nekada važio za jedan od najvećih talenata srpskog fudbala i dostojan naslednik Andrije Živkovića u Partizanu. Krenuo je dobro, ali negde se ta karijera zakočila. Prelazak u Herenven mu nije doneo ništa dobro. Već dve i po godine stagnira. U prve dve sezone je još i dobijao šansu da zaigra, sakupio je 30-ak utakmica, ali uglavnom ulazeći sa klupe ili ga je trener menjao kada bi bio starter. Ove sezone nema ni minut u prvenstvu Holandije, igrao je za B tim Herenvena, a klub je već potvrdio da mu je dao zeleno svetlo za odlazak ove zime i da ne računa na njega. Ima još šest meseci ugovora, a pominje se interesovanje klubova iz Turske. Što pre negde pređe, to bolje. Tek su mu 23 godine.

Nikola Ninković se nalazi pred odlaskom iz italijanskog drugoligaša Askolija. Klub hoće da ga se reši. Ne zbog igara, već zbog nepredvidivog ponašanja. U Askoliju je oživeo karijeru, postao jedan od najboljih – ako ne i najbolji – igrača tima, ali je serijom incidenata zbog vrućeg temperamenta prokockao poverenje ljudi iz kluba. Pominje se selidba u trećeligaša Bari gde ga želi trener Vićenco Vivarini koji je sa njim imao sjajnu saradnju u Askoliju i znao da mu nađe žicu. Bari nema novca za transfer, jer Askoli sigurno neće pustiti Ninkovića za male pare. Bari se nada pomoći Napolija jer su oba kluba u vlasništvu De Laurentisa, a Džigi bi bio kapitalno pojačanje za povratak kluba sa Svetog Nikole u Seriji B. Kvalitet nije sporan, samo malo da ohladi glavu. Iako bi odlazak u Seriju C bio korak unazad, dugoročno te deluje kao dobar potez jer bi otišao u veći klub koji ima sve što je potrebno za Seriju B.

Đorđe Jovanović je nekada bio velika nada Partizana. Međutim, navijači crno-belih ga se nisu nagledali u prvom timu. Sa 19 godina se otisnuo u Lokeren, a posle šest meseci u Belgiji prešao je u redove španskog drugoligaša Kadiz. Nije se ni tamo naigrao, proveo je na terenu 152 minuta, nije dao gol, a onda je letos usledila šokantna pozajmica u redove trećeligaša Kartahene?! U Kartaheni je dobio solidnu minutažu, odigrao 12 od mogućih 18 mečeva, šest kao starter i dao je tri gola. Kartahena je prva u ligi, ide ka Sehundi, ali je Jovanović imao potencijal za više od džokera trećeligaškog fudbala. Ima ga i dalje, tek mu je 20 godina, pod ugovorom je sa Kadizom koji je ubedljivo prvi u Segundi i gazi ka Primeri. Teško je proceniti šta čeka Jovanovića. Trenutno je u trećoj ligi Španije, a za šest meseci bi mogao da bude u prvoj. Ali pitanje je kakav status bi tamo imao. Bitno mu je da igra negde. A da to bude jače takmičenje od treće lige.

Aleksa Terzić je poput Jovanovića još jedan talenat srpskog fudbala čija karijera je možda trebalo da ima drugi put. Kada je spoznao da u Crvenoj zvezdi ne računaju ozbiljno na njega, dogovorio je transfer u Fiorentinu. Ostavio je solidan utisak letos na pripremama Viole, dobio je šansu na dva meča u Kupu Italije, ali u Seriji A nije debitovao. I teško da će dobiti šansu pored Dalberta koji igra odlično. Pominje se opcija da ode na pozajmicu u Atalantu, koja je fenomenalna lansirna rampa za mlade fudbalere, ali ga tamo na levom boku čeka još jača konkurencija u vidu Timotija Kastanja. Teško će do minutaže u Seriji A, ali i ostanak u Firenci je opcija. Da radi, trenira i čeka šansu u budućnosti. Vlahović mu je dobar primer.

Tu je i grupa igrača za koje postoje male šanse da će promeniti sredinu u januaru. Ali postoje.

Prema pisanju turskih medija, Adem Ljajić je u poslednje vreme u lošim odnosima sa trenerom Avdžijem. Bešiktaš traži 5.000.000 evra, a Verona i Udineze su pokazali interesovanje. Međutim, problem je visoka plata od 3.400.000 evra godišnje što je druga dimenzija za Italijane. Matija Nastasić je i ranije bio na meti rimskih rivala Rome i Lacija, priznao je da mu se vraća u Italiju, ali deluje da je leto realniji termin od zime za selidbu iz Šalkea. Ne ide dobro ni Dejanu Joveljiću u Ajntrahtu. Ipak, u pitanju je preveliki skok za tako mladog igrača i mora da prođe period adaptacije. Trener Hiter je nedavno rekao da je više očekivao od Joveljića, ali da je Srbin na pravom putu. Pominje se Lids kao zainteresovan za pozajmicu. Videćemo šta će biti i sa ponajboljim štoperom rumunskog fudbala Bogdanom Planićem. Ima ugovor u FSCB, Fenerbahče je zainteresovan, verovatno mu se ide, ali sa kontroverznim Điđijem Bekalijem nikada niste načisto kakvi su mu planovi. Ni Vanja Milinković Savić se nije usrećio pozajmicom iz Torina u belgijskom Standardu. Nije se izborio za status prvog golmana, niti je u planu da smeni Bodara sa gola Crvenih iz Liježa. Belgijski mediji su pisali da bi pozajmica mogla da se okonča već ove zime i da se Vanja vrati u Italiju negde gde bi branio.

Na kraju, tu su i zvučna imena domaće lige. Igrači koji su u jednom trenutku bili među nosiocima igre u taborima večitih. Nisu dočekali neke transfere kojima su se nadali, pali su u formi i sada razlaz deluje kao najbolja opcija za sve. Milan Pavkov, Nemanja Miletić, Dušan Jovančić, Aleksandar Šćekić su bliži odlascima nego ostancima, epizodisti poput Veljka Simića, Đorđa Ivanovića i Milana Jevtovića čekaju ponude klubova u kojima bi imali ozbiljnije uloge.

(FOTO: MN Press, star sport)