Sportski direktor Rendžersa nije igrao fudbal, završio ekonomiju, upamtio Tadića
Vreme čitanja: 6min | čet. 17.03.22. | 09:32
Ros Vilson dokaz da se i bez sportske karijere može postati jedan od najuglednijih i najpoštovanijih sportskih direktora na Ostrvu
Čini se da još samo u ovom delu sveta vlada to mišljenje da ljudi koji se nalaze na funkcijama, potput sportskog direktora u fudbalu, moraju da budu i bivši igrači. U svetu fudbala, kao ozbiljnog biznisa kakav je danas, morate pre svega da poznajete globalno finansijsko poslovanje, uporedo sa dešavanjima na tržištu, i budete stopostotno posvećeni svemu tome. Sportski direktor Rendžersa Ros Vilson nikada nije igrao fudbal, ali je i pored toga jedan od najuglednijih i najpoštovanijih sportskih direktora na Ostrvu poslednjih godina. On je ekonomista, koji je magistrirao 2010. godine na temama sportski menadžment, sportske finansije i sportsko pravo. U ovom trenutku se smatra jednim od najobrazovanijih umova kada je u pitanju regrutovanje igrača i filozofija koja sve to prati.
Vilson ne samo da je tvorac ove ekipe Rendžersa, koja ima zavidnu tržišnu vrednost, već je primer kako se do fudbalskih visina može doći od same nule. Od malih nogu je bio navijač Falkirka, a doživotno će ga pratiti priča da je u mladosti biciklom otišao do tadašnjeg Brokvil Parka, kako bi pokušao da pomogne klubu koji se suočio sa likvidacijom. Prvi posao bilo mu je volontersko skautiranje igrača, potom je preuzeo kompletan posao. Krenuo na Univerzitet Starklajd, gde je stekao diplomu iz drušvenih nauka. Kasnije je magistrirao na Univerzitetu Stirling.
Izabrane vesti
Od 2004. do 2011. godine Ros Vilson je radio u Falkirku kao šef razvoja fudbala i fudbalske administracije. Smatra se ključnim čovekom za preporod kluba, koji se od beznađa domogao istorijskog plasmana u evropska takmičenja. Takođe, opravdano mu se pripisuju i zasluge za stvaranje mlade generacije igrača poput Stivena Kingslija, Vila Volksa, Džeja Fultona i Krega Sibalda.
Razvojni put nastavio je u Votfordu, gde je godinu dana bio poslovni direktor fudbala, a potom je tri godine bio vodeći čovek fudbalskih operacija u Hadersfildu. Sve to je nadogradio u Sautemptonu, gde je nešto manje od pet godina bio direktor fudbala i izgradio se kao jedan od najuspešnijih ljudi u svom poslu. Tokom boravka na Sent Merisu stekao je i velikog prijatelja u Dušanu Tadiću, za kojeg kaže da u Ajaksu doprinosi ogromnom razvoju mladih igarača. Vilson smatra da takva spona između iskusnih i mladih prvotimaca postoji i u Glazgov Rendžersu.
"Razvoj mladih igrača će uvek biti deo filozofije Ajaksa, siguran sam u to. Pažljivo pratim Ajaks jer ih je moj dobar prijatelj Dušan Tadić inspirisao od povratka u Holandiju. On je jedan od najboljih profesionalaca sa kojima sam ikada radio. Njegov uticaj na mlade igrače u Ajaksu je ogroman", rekao je jednom prilikom Vilson.
KUPOVINA VAN DAJKA IZ SELTIKA ZAŠTITNI ZNAK ROSA VILSONA
Tokom Vilsonovog boravka u Sautemptonu bilo je hvalospeva i kritika zbog nekih prodaja, poput Tadićeve za svega 13.700.000 evra, ali Vilson je odradio ključnu ulogu u stabilizaciji kluba i usmerio ga ka vrhu. Kao direktor skautinga i razvoja odigrao je bitan posao u poslovima koji su uključivali ozbiljne igrače kao što su Virdžil van Dajk, Pjer Emil Hejbjerg i Sadio Mane, čiji su transferi donosili klubu ogroman novac. Konkretno, uvek će moći da se pohvali kupovinom Virdžila van Dajka iz Seltika za obeštećenje od 15.700.000 evra. Holanđanin je za dve i po godine postao pravo čudo od štopera koje je prodato Liverpulu za nešto manje od 85.000.000 evra.
Rendžers je još 2017. godine pokušao da postavi Vilsona na mesto sportskog direktora, ali je on tada to odbio zbog poštovanja prema Sautemptonu. Drugi pokušaj, dve godine kasnije bio je uspešniji, nasledivši Marka Alena, koji je morao da napusti klub iz porodičnih razloga. Najbolja stvar koju je Vilson odmah uradio na Ajbroksu bilo je uspostavljanje odnosa velikog poverenja sa Stivenom Džerardom. Uporedo sa osnovnim ciljem, a to je rušenje Seltika posle desetogodišnje dominacije, novi direktor je odradio veliki posao u uspostavljanju Rendžersove skauting mreže, što je bio primarni zadatak za hvatanje koraka sa ozbiljnim evropskim klubovima. Razvoj mladih igrača unutar kluba bio je potpuno zapušten, a to je nešto na čemu je Vilson insistirao u svakoj sredini u kojoj se nalazio i po čemu je postao prepoznatljiv.
(2.15) CRVENA ZVEZDA (3.50) RENDŽERS (3.60)
Takođe, ono po čemu ga ljudi posebno cene jeste i činjenica da nikada zasluge ne prepisuje sebi, već svojim saradnicima.
"Niko u ovom klubu nije važniji od trenera, igrača, predsednika i investitora, a Stiven Džerard mora da bude glavni. Sve što smo želeli da uradimo uspeli smo. Imamo atraktivnu ekipu, naš razvoj i razvoj fudbalske infrastrukture je bio uzbudljiv izazov. Stiven i ja veličamo predsednika Daglasa Parka i investitore, jer bez njih ne bismo mogli. Klubu je bilo potrebno mnogo ulaganja da bi stigao tamo gde smo ga doveli", rekao je Vilson nakon osvojene šampionske titule prošle sezone.
"POSAO SPORTSKOG DIREKTORA MNOGO VEĆI OD SAMOG SKAUTIRANJA IGRAČA"
Potom je ipak uzeo malo i zasluga za sebe. Objasnivši kako funcioniše čitav sistem, odnosno koliko je važno raditi na konstantnom razvoju.
"Skautiranje i regrutovanje su toliko važni u našim ulogama i ja to nikada neću umanjiti. Ali idem dalje i vidim da je moj posao mnogo više od toga. Kao sportski direktor, vidim da je moja odgovornost da vodim stalni razvoj fudbalske strukture. Imamo jasan identitet i jasno razumevanje vizije i plana, svi se krećemo u istom pravcu znajući šta je cilj. U Rendžersu nastavljamo da napredujemo, a ove ideje se menjaju i prilagođavaju u svrhu kluba. Svaka odluka koju donesete treba da bude doneta sa vizijom da će te dugo biti u klubu, bez obzira na to da u njemu ostajete njemu godinu dana ili deset godina. Klub je važniji od svakog pojedinca, to je potpuno jasno, posebno u instituciji kakav je Rendžers".
Iako je radio fenomenalan posao u stabilnom klubu kao što je Sautempton, u ozbiljnom takmičenju kao što je Premijer liga, Vilson je dolazak na Ajbroks video kao posebnu šansu u svojoj karijeri koja konstantno ide uzlaznom putanjom.
"Ranije sam odbio Rendžers jer sam bio tako srećan u Sautemptonu i nisam imao razloga da odem. Voleo sam ljude sa kojima sam radio, svoje saradnike, izvršni direktor Martin Semens je moj lični prijatelj. Ali u glavi sam znao da ću, ako mi se ukaže prilika, to uraditi. Klub je imao najteži period u svojoj istoriji i pitao sam se mogu li da odem tamo i pomognem? Mogu li da pomognem Stivenu Džerardu, mogu li ponovo da postanu sila u Evropi? Poznavao sam većinu glavnih aktera u upravi i osećao da mogu da imam jaku konekciju sa njima. Znao sam da se pridružujem posebnom klubu, ali želeo sam da pomognem da on postane jedan od onih sa najmodernijom infrastrukturom", dodao je Vilson.
Posle odlaska Stivena Džerarda u Aston Vilu bilo je neophodno ekspresno reagovati. Vilson se odlučio za Đovanija van Bronkhorsta nakon razgovora sa svojim velikim prijateljem iz perioda u Sautemptonu Ronalda Kumana. Holandski trener se uhvatio vrućeg krompira, izgubio je samo jedan meč, ali to je onaj protiv Seltika, zbog čega je izgubio prvo mesto. Ipak, Rendžers se u međuvremenu stabilizovao i trudiće se da sačeka prvi kiks ljutog rivala, da se opet vrati na željenu poziciju i pokuša da odbrani šampionski trofej.
Vilson će u međuvremenu nastaviti da usavršava stvari na Ajbroks Parku. Ostaće veran svojim prinicipima i filozofiji, ali je uvek spreman da isprati moderne trendove i inovacije u svetu fudbala.
"Morate da se menjate sve vreme, prilagođavate se i održavate ono što mislite. Vaši principi iznutra ostaju isti, ali morate stalno da se prilagođavate. Ovde smo izgradili modernu infrastrukturu, izgradili smo mnogo stvari kao što su analitika podataka i analiza u različitim oblastima. Ali mi uvek gradimo. Ne kažem da treba sve da pocepate i počnete iznova, ali to je stalna evolucija i sigurno još nismo tamo gde želim da budemo", poručio je Vilson.