Škotska – imaju igrače iz Liverpula, Arsenala, Mančester Junajteda, Njukasla… I slabiji su od Norveške

Gledali smo prethodnih godina na velikim takmičenjima Englesku, Vels, Irsku, pa čak i simpatičnu Severnu Irsku. Samo Škotske nije bilo nigde. Od svih ostrvskih reprezentacija, jedino Škotska u ovom veku nije uspela da se dokopa bilo kakvog plasmana na neko SP ili EP. A nekad su sa Kenijem Dalglišom bili ozbiljna reprezentacija koja je vezala pet plasmana na Mundijal.

Mlađe generacije se ne sećaju kada je Škotska poslednji put igrala na nekom velikom takmičenju. Bilo je to 1998. u Francuskoj kada su ispali u grupnoj fazi.

Sada će Škotska protiv Srbije pokušati da konačno prekine crnu seriju. Iako joj šanse nisu velike. Iz mnogo razloga je Srbija favorit u ovom odsudnom duelu za plasman na EP. Bolja je, iskusnija, domaćin je… I povrh svega, sinoć je pokazala da ume da igra jako dobar fudbal za razliku od Škota koji su skromni Izrael savladali na penale.

I pored svega, nikome ne bi trebalo da padne na pamet da potceni Škote na Marakani. Takav su mentalitet da će ‘poginuti’ za uspeh reprezentacije. A dugo, baš dugo, nisu imali ovakvu šansu. Koliko god da su autsajderi u Beogradu, ipak je to jedan meč u kojem imaju šansu da raspamete naciju zaluđenu fudbalom.

“Kvalifikacije za EURO su i dalje u našim rukama. Znamo da ćemo imati tešku utakmicu u Srbiji sledećeg meseca, ali jedva čekamo jer ćemo do tada imati mečeve protiv Slovačke i Češke kući da se uigramo. Odlazimo tamo sa samopouzdanjem i motivom da ispišemo istoriju škotskog fudbala”, rekao je sinoć škotski selektor Stiv Klark. 

Škotska nije uspela da prođe dalje u prethodnih 10 kvalifikacionih ciklusa – po pet za EP i SP. I opet je stadion pun (kada se igra sa publikom), opet tribine grme, opet ih navijače prate u stopu i nadaju se. Ta fanatična škotska odanost nacionalnom timu je nešto nepojmljivo za naše prostore i klultura kakvu verovatno nikada nećemo imati. Ali kad već nemamo redovne navijače reprezentacije, makar imamo igrače koji su bolji od škotskih. A to je ono što je najbitnije.

Poslednjih godina, Škoti čak nisu bili ni blizu nekog plasmana na veliko takmičenje. Prethodne kvalifikacije za Mundijal su u grupi završili daleko iza Engleske i nisu imali nikakve šanse. Pre toga su kvalifikacije za EP u Francuskoj završili kao četvrti u grupi sa Nemačkom, Poljskom i Irskom. Ni tu nisu bili blizu. U kvalifikacijama za Mundijal u Brazilu su bili četvrti u grupi sa Belgijom, Hrvatskom i Srbijom ispred njih. Dobili su Hrvate u Zagrebu, igrali nerešeno sa Mihinom Srbijom, ali opet su bili daleko od borbe za jedno od prva dva mesta.

Ništa ne dirajte!

Poslednji put kada su Škoti bili ovako blizu plasmana na neko veliko takmičenje, bilo je to u baražu za EURO 2004. kada ih je Holandija raznela sa 6:0.

Odsustvo rezultata nije bilo slučajno.

Škoti nisu imali ni tim, ni fudbalere, ni igrače. Davno beše kada su za Škotsku igrali asovi poput Denisa Loua, Kenija Dalgliša, Grejema Sunesa, Džimija Džonstona, Gordona Strahana, Alija Mekojsta, Gerija Mekalistera… Škoti su nekada zaista imali odlične fudbalere.

Više ih nemaju. Ili ih bar nisu imali donedavno. Od početka ovog veka, najveće vezde škotskog nacionalnog tima su bili prosečni premijerligaški igrači Darena Flečera, Čarlija Adama, Kristijana Dejlija, Džejmsa Mekfadena, Dejvida Vira, Alana Hatona ili neki lokalni heroji iz Glazgova poput Berija Fergusona, Gerija Koldvela, Skota Brauna, Stivena Vitakera Kenija Milera, Stivena Nejmsita… Svi ste čuli za neka od tih imena, možda i za sve njih, ali nikada nisu predstavljali odzbiljnu pretnju kao kolektiv.

Poslednjih godina, škotski reprezentativni fudbal je počeo da pravi male pomake. Za početak, makar se pojavio igrač koji ima status svetske zvezde.

Liverpulov levi bek Endi Robertson (26) već sada može da se etiketira kao najbolji igrač Škotske u ovom veku. Možda i u poslednjih 30 godina. Jedan je od najboljih igrača sveta na svojoj poziciji i tipičan predstavnik mentaliteta kakav su Škoti nekada imali u fudbalu. Prošao je put od otpisanog do najboljeg. Čuven je njegov status na društvenim mrežama iz 2012. godine kada se žali kako je “život u ovim godinama smeće kada nemate novca. Tražim posao”. Eto u kakvoj je situaciji bio pre manje od 10 godina a danas je po nekima možda i najbolji levi bek sveta. Taj čovek nema šta da izgubi…

On je najveća uzdanica škotskog tima. I predvodnik generacije sa nekoliko igrača koji su afirmisali fudbalska imena na Ostrvu. Ali ne može levi bek da sam pravi toliku razliku. Robertson blista kao deo Klopovog kolektiva u Liverpulu nego kao individualac.

Ironija je da je drugi najvredniji škotski igrač takođe levi bek. Kiran Tirni (23) kojeg je Arsenal pre godinu dana kupio iz Seltika za 27.000.000 evra, ali u debitantskoj sezoni u Premijer ligi nije pokazao mnogo zbog povreda. Ipak, Arsenal očekuje od njega ove sezone da pokaže zašto je doveden. Njegov vršnjak Skot Mektomini iz Mančester Junajteda kompletira triling škotskih reprezentativaca iz velikih engleskih klubova. Mektomini je dete Junajteda, iamo je neke svetle momente kod Murinja, ali ipak to nije neka posebna klasa da pravi razliku.

Od ostalih škotskih reprezentativaca treba izdvojiti Rajana Frejzera (26) koji je godinama uspešno igrao za Bornmut i nedavno je prepao u Njukjasl kao veliko pojačanje. Igra po levoj strani i može da pokrije više pozicija. Dokazan je premijerligaški igrač. Aston Vilin vezista Džon Mekgin (25) može uz pomenutu četvoricu da stane kao igrač koji predvodi novu generaciju štkotske reprezentacije. Odlično igra u Vili a posebno je dobro započeo ovu sezoni. On i Mektomini su srce veznog reda.

Škoti imaju i trojicu igrača u Šefild Junajtedu koji je prošle sezone bio hit Premijer lige. To su špic Oliver Mekburni (29) od kojeg nemaju boljeg napadača, vezista Džon Flek koji je na mahove imao dobre epizode i ovog leta pristigli Oliver Burk (23). On je važio za ogromnog talenta kada ga je Lajpcig kao tinejdžera platio preko 15.000.000 evra ali je usledio sunovart karijere i sada je došao na reanimaciju kod Krisa Vajldera. Šefildov stil fudbala odgovara Škotima pa bi i Burk možda mogao da izvuče karijeru. Od solidnih igrača, treba istći i Stjuarta Armstronga (28) iz Sautemptona.

Ostatak reprezentacije čine domaći igrači iz Seltika, Rendžersa i još ponekog škotskog kluba. To nije ništa veći kvalitet od onoga koji imaju Zvezda ili Partizan u domaćem prvenstvu.

Dan kad je Srbija upoznala Sergeja

Seltikov vezista Džejms Forest je verovatmno najbolji Škot koji igra u domaćem prvenstvu ali ga zbog povrede neće biti u meču sa Srbijom. Iz Seltika su u reprezentaciji još Rajan Kristi i Kalum Mekgergor, a iz Rendžersa vezista Rajan Džek. Najveća muka Škotske je odbrana. Osim na poziciji levog beka, sve ostalo je vrlo sporno, pa su tako sinoć dve od četiri pozicije u poslednjoj liniji držali igrači iz skromnog Madervela: O’ Donel i Galaher. Na golu je veteran Dejvis Maršal iz Derbija, u odbrani je još i Lidsov rezervni štoper Lijam Kuper. Ta defanzivna linija baš i ne uliva poverenje…

Imaju Škoti i dobre premijerligaške igrače poput Roberta Snodgrasa (Vest Hem), Džejmsa Mekartura (Kristal Palas) i Meta Ričija (Njukasla)  sli su se oni povukli iz reprezentacije. Iako su i dalje bolji od većine onih koji dobijaju pozive selektora.

Kada se sve sakupi na gomilu, Škotska ima možda petoricu ili šestoricu igrača na koje vredi obratiti pažnju. Sveukupno, nemaju potencijal kao ona Norveška koju je Srbija sinoć ubila od fudbala i demontirala joj sva oružja. Škotska je manje talentovana od one Norveške, ali je za nijansu iskusnija i sigurno će pokazati drugačiji mentalitet od Norvežana. Borbeniji su, požrtvovaniji i gladniji uspeha.

I opet, sve to nije dovoljno da bi se Srbija plašila. Posle onakve igre sinoć, Orlovi su ozbiljni favoriti protiv Škota čak i da ovi dođu sa najjačim timom i u najjačem izdanju.