Servus, Uli

Jedinstvena aura vladara, vođe. Kako mu samo stoji... Ne, takvu nisu imali ni Bernabeu ni Berluskoni. Ne napušta ga taj oreol ni u petak uveče, dok folira suze... Takav je. Arogancija? Nije problem, tu je ako zatreba. Patetika? U levom džepu, samo da je izvuče. Pa i ta lažna suza... Stari lisac. Jer znaju oni što su drugovali poduže sa njim, možda najpre njegov višedecenijski saborac Karl Hajnc Rumenige. Kao da je iz diskretnog osmeha moglo da se pročita: Uli, nemoj mene s tim folovima... Sve je tog petka bilo u njegovu čast. Najbolje piće, najbolja hrana, svi veliki ljudi fudbala iz Minhena, iz cele Nemačke. U hali 10.000 ljudi. Redovna godišnja skupština Bajerna na kojoj Uli Henes treba da kaže zbogom.

Uvek je znao šta i kako treba. Uvek je govorio ono što je masa želela da čuje. I u tim procenama bio je gotovo nepogrešiv. S takvim veštinama njegova priča nije mogla drugačije da se odigrava - 49 godina u klubu, 61 trofej kao igrač, menadžer, direktor i predsednik. Uli se samo klanja na reči voditelja i započinje aplauz koji ne prestaje puna tri minuta i 36 sekundi...
"Bilo je divno sve ovo vreme... Ali to je to. Došao je kraj. I hvala vam svima. Penzija? Možda ću čuti na radiju dok se vozim automobilom da je Aue dao gol Sandhauzenu. Moram li to da pratim, da znam? Ne. U Minhenu ima ljudi koji ne mogu da žive od svoje penzije - to je važno. Naš klub mora da ostane društven, samopouzdan, a ne arogantan. Takođe, mora da razmišlja i o malim ljudima i malim klubovima".

Predsednik razreda u osnovnoj školi, predsednik razreda u srednjoj školi, predstavnik u učeničkom parlamentu. Sa 18 transfer u Bajern, sa 20 evropski prvak sa reprezentacijom, sa 22 prvak sveta! Tri Kupa šampiona sa Bavarcima. Titula i kupova "ne zna im se broja"...
"Miljenik medija, idol navijača, perfektna porodična slika sa suprugom Suzi i dvoje dece. U svoje vreme trčao je 100 metara za 11 sekundi, toliko brz bio je i njegov uspon. Činjenica da ga je teška operacija kolena prisilila na okončanje karijere, nije ga izbacila iz koloseka. Iz takve situacije izvukao je najbolje što se moglo - sa svega 27 godina postao menadžer u tada finansijski posrnulom Bajernu", zapisao je Tobijas Elmajer u svojoj kolumni.

Uli Henes ušetao je prvi put u službene prostorije Bajerna kao generalni direktor 1. maja 1979. godine. Situacija u klubu bila je mnogo teška. U tom trenutku Bavarci već pet godina nisu bili šampioni, a Hamburger na putu da ih i po šesti put ostavi bez trofeja, što će kroz nekoliko nedelja i učiniti. Borusija iz Menhengladbaha imala je više bundesligaških titula, promet kluba iznosio je 12.000.000 dojče maraka, a dug 7.000.000. Bajern je imao 12 zaposlenih ljudi. Njegov ulazak u kancelariju ispratili su brojni novinari i TV reporteri. Izašao je samo dva sata kasnije...

- Gospodine Henes, gospodine Henes! Vaš prvi radni dan već je završen?
- Da. Za danas više nemam posla. Prijatno. 

Niko pre ni posle Ulija Henesa nije bio tako pragmatičan i direktan. Pre dva dana, kada se zvanično povukao, Bajernove krucijalne cifre bile su sledeće: godišnji promet za 2018. godinu 657.400.000 evra, čist profit 57.000.000 (to je 26. godina zaredom da je klub zabeležio veći profit nego u prethodnoj), zaposlenih - 1.000, članova kluba - blizu 300.000. Titula - 29. Prvi klub iza - Nirnberg, sa devet... A može i ovako: otkako se Uli Henes preselio iz svog Ulma u Minhen - 27 titula Bajerna, 14 kupova i pet titula Kupa/Lige šampiona. 

Henes je, logično, najzaslužniji i za izgradnju spektakularne Alijanc arene. Pre 14 godina pred skupštinu je izneo projekat zvani "Novi stadion". Mnogi su se mrštili uvidevši da se radi o kreditu na 25 godina teškom 346.000.000 evra, ali ispostaviće se da je baš na tom projektu Bajern na najbrutalniji način demonstrirao finansijsku silu. Odmah posle titule prvaka Evrope 2013, samo devet godina otkako je kredit podignut, klub iz Minhena saopštio je da se u potpunosti razdužio kod banaka?! Da je punih 16 godina pre roka vratio čitav iznos!

A kakvim menadžerskim sposobnostima raspolaže her Uli je pokazao još dok je zvanično bio igrač. Bajernova prva reklama na dresu - Magirus Deutz. Fabrika kamiona Dajc. Rezultat ličnog zalaganja 27-godišnjeg fudbalera. Henes je od Amerikanaca učio o marketingu i važnosti marketinga za sportske klubove. Novac od prvog ugovora sa Dajcom, tada već kao direktor, uložio je u vraćanje Pola Brajtnera iz Braunšvajga. Među njegovim prvim poslovima jeste i angažovanje rođenog brata Ditera, iz Štutgarta za 87.500 maraka.
"Ne, ne, to nema veze sa mnom. Ja sam tada još bio samo igrač. Mada je tačno da me je naš predsednik zamolio da posredujem, da vodim pregovore. Ali to nije bila moja ideja", pravdao se svojevremeno Uli. A zapravo nije morao. Za osam godina u Minhenu ovaj je postigao više od 100 bundesligaškh golova.

Zanimljiva je bila ta Henesova pasija prema dresovima. Uvek mu je bilo važno u kakvoj će opremi klub igrati. Bajern je, setiće se mnogi, dugo lutao devedesetih s bojama. Crvenu kombinovao s raznim nijansama plave, ili teget. Lično Henesova odluka pre dvadesetak i kusur godina bila je da na prvoj garnituri dominira crvena.
"To je simbol pobednika! To je agresija, energija... Nema ništa defanzivno u crvenoj boji. Vidim je kao boju koja nas uvek tera napred. Zaista se identifikujem s njom. Važno je za igrače da se osećaju konforno kad je nose".

Henes ne krije da se i te kako mešao u posao dizajnera Adidasa. I to više puta. Jednom je u Dubaiju u velikom šoping molu sreo dečaka s "divljim" dresom Bajerna. Crvena majica sa zlatnim prugama. Tako nešto nije postojalo. Zamolio je dečaka da mu da tu majicu i obećao da će mu odmah kupiti pravi, original dres. To je u učinio. Dečakov dres odneo je u Minhen i tražio od Adidasa da za sledeću sezonu napravi isti takav. 
"Da to je istina, dve ili tri sezone nosili smo crvene majice sa zlatnim prugama. Više puta sam sretao ljude na ulici. Dopadne mi se lažni dres pa po uzoru na njega napravimo pravi", smeškao se Henes prepričavajući razne dogodovštine iz bogate karijere u filmu Servus, Uli.   

"Henesov životni moto bio je Bajern pre svega ili Sve za Bajern. Svakog, ko bi stao na put njemu i njegovom klubu, ko bi kritikovao ili bi postao sportska pretnja, Henes bi jednostavno sklonio. Rečima, delima ili parama. Ako bi neki konkurent uzdrmao nadmoć Bajerna onda bi jednostavno bio kupljen njegov najbolji igrač. Ako je neki novinar istrajno postavljao pitanja, bila bi mu očitana bukvica ili bi ga zastrašili. Henes bi stao ispred svog tima kao odeljenje za napad – i time bi posebno u kriznim vremenima skretao pažnju na sebe. Cilj je uvek bio isti: da učini svoj klub još većim, još sjajnijim, još uspešnijim. Taj cilj opravdavao je sva sredstava", otvoreno će Tobijas Elmajer, čovek koji ga vrlo dobro poznaje.

Uli Henes je za 40 godina na funkciji doveo 206 igrača u Bajern i na njih potrošio 1.100.000.000 evra. Poređenja radi, Mančester Junajted je ne mnogo manju cifru potrošio samo otkako je klub napustio Aleks Ferguson.

Čuvena je Bajernova filozofija ubijanja rivala kupovinom njihovih najboljih igrača. Praktično do savršenstva doveo ju je upravo Henes. 

Lotar Mateus, Andreas Breme, Olaf Ton, Jirgen Koler, Štefan Efenberg, Tomas Helmer, Oliver kan, Mehmet Šol, Mario Basler, Đovane Elber, Mihael Balak, Ze Roberto, Lusio, Lukas Podolski, Miroslav Klose, Mario Gomez... Samo su neki od igrača koje su Bavarci "oteli" rivalima. Da ne pominjemo novija vremena.

Ali špiclov je oduvek bio Uli. Umeo je da izbalansira. Koliko god se Bajern godinama hranio duševnom boli najvećih protivnika i na mnogim patnjama dalje rastao, bila je i neka zera humanosti. Mrvica. Baci u nokdaun, pa ti da ruku da ustaneš. Tako ošamućen ne možeš mu ništa, a nisi "mrtav" zahvaljujući njemu. Union Berlin dva puta, Darmštat, Alemanija Ahen, Hanza Roštok, Dinamo Drezden, Borusija Dortmund, Kikers Ofenbah, Kajzerslautern, Sankt Pauli... Svi spašeni bankrota u nekom momentu svoje istorije zahvaljujući finansijskoj pomoći Bajerna.

Rik i Roj Furhner, tinejdžeri iz Kemnica pisali su na Zebener štrase bez mnogo nade da će dobiti odgovor. Potez očajnika... Pisali su da vole fudbal, da treniraju. Pisali su i da uskoro neće biti ništa od toga jer će im se klub ugasiti. Stari, dvostruki šampion DDR-a, Kemnic. Uzvratno pismo iz Minhena stiglo je posle nekoliko nedelja u klub i poruka: Da li biste želeli da ugostite Bajern Minhen? Bila je velika fešta, bilo je 20.000 ljudi i zarada od 300.000 evra koja će spasti Kemnic. Ne, ni tada nisu imali milosti - 1:11. 

Nekako je to kroz sve ove godine često umelo da zaliči na stokholmski sindrom. Poštovanje počelo da savladava mržnju i svako se pomalo "zaljubljivao" u svog dželata. Ili kako to u Deutschland umeju da kažu: Ovde svako pomalo i potajno navija za Bajern. 

Ulijeve mudrosti delo, nego šta.

Kada je u 22. evropskoj tituli pridodao svetsku, sa reprezentacijom Nemačke, pojedini mediji nazvali su ga - "Srećković".
"Ništa u mom životu nije imalo veze sa srećom", kazao je jednom prilikom Henes. "Ništa, osim one nesreće 17. februara 1982." 

Uli je sa još trojicom prijatelja krenuo na prijateljsku utakmicu malim privatnim avionom. Posle komplikacija s motorom letelica se srušila na jednu njivu van grada. Henes je spavao na zadnjem sedištu i jedini preživeo pad. Pronašli ga farmeri što su se zatekli u blizini. Prošao je čak s manjim povredama. Kako?
"Eto, to se zove sreća".

Otkako je u proleće 1979. zaseo u direktorsku fotelju Bajern ide isključivo uzlaznom putanjom. Tog maja '79. klub nije bio najpopularniji u Nemačkoj. Fudbalski sladokusci još su bili pod utiskom najlepšeg fudbala koji su do tada videli (Vajsvajlerov Menš), a ubrzo će i Hamburger postati prvak Evrope, te privući veliku armiju navijača po čitavoj zemlji. Danas, nema mu ravnog. 
"Puno sam putovao, išao u zemlje poput Engleske i Sjedinjenih Država. Tamo sam naučio da trgujem, da zaradim novac. Kako mužu i ženi prodati klupska obeležja. Celoj porodici. To su stvari koji danas izgledaju banalno, ali u ono vreme bile su revolucionarne. Kao najvažni cilj video sam da klub učinim manje zavisnim od gledanosti, od ljudi koji kupuju ulaznice. Kada sam došao u klub 85 odsto prihoda dolazilo je od prodaje karata. Sada je to mnogo drugačije", pričao je jednom prilikom Henes.

Korak po korak, godina po godina i Bajern se polako ali sigurno približava godišnjem prometu od milijardu evra. I sve to s ulaznicama koje spadaju među jeftinije u razvijenim zemljama EU. Alijanc Arena je, razume se, uvek puna. S navijačima uvek oprezno, puna pažnja i poštovanje. 

Uli Henes doživeo je ozbiljan brodolom u vreme svoje najveće popularnosti, posle Bajernove pete evropske krune. Zbog utaje poreza teške skoro 30.000.000 evra morao je iza rešetaka. Podnoseći ostavku te 2014, pred prepunom salom članova kluba, obećao je: "Ovo nije kraj". I nije bio. Osuđen na dve i po godine, vratio se posle samo devet meseci. Na izborima za predsednika, robijaš Uli dobio je 98,5 odsto podrške članova Skupštine.
"Vraćam se jači nego ikad. Kad god čujem ili pročitam nepravedan napad na klub, braniću ga kao što kokoška brani svoje piliće".

Tokom poslednjih nekoliko godina na čelu kluba Uli Henes napravio je više grešaka nego za prethodne tri i po decenije. Pokušao je to da objasni i Tobijas Elmajer:
"Pokazalo se da je osim utaje poreza postojala još jedna velika greška u životu Ulija Henesa. Karl-Hajnc Rumenige kao predsednik uprave u međuvremenu je stekao naviku da sam donosi odluke. Od nekadašje harmonije između njih dvojice nije ostalo puno. Uslediće korenita promena. Nije bilo moguće da se ponovi uspeh iz 2013. godine, kada je klub osvojio trostruku titulu, iako i dalje dominira Bundesligom. Fudbalski podmladak iz sopstvene škole – nula. Kadrovske odluke – jadne. Nakon slavljenog, ali ipak spornog trenera Pepa Gvardiole došli su nesretni Karlo Ančeloti i Niko Kovač, te u međuvremenu ostareli Henesov prijetelj Jup Hejnkes, koji je opet morao da vadi kestenje iz vatre. I kvalitet Hasana Salihamidžića kao sportskog direktora verovatno se može oceniti samo iza zatvorenih vrata. Osim toga, on je tokom dve godine svog mandata upao u oči samo svojim praznim frazama"...

Her Uli je do kraja ostao veran sebi. U petak popodne, nekoliko sati uoči generalne skupštine, zavaljen u predsedničkoj fotelji, kontrolisano bahat "po rođenju", hvalio se najbližim saradnicima kako je ostao svoj uprkos svemu i svakome - nikad 100.000.000 za igrača; nikad poslao mejl; nikad ušao na internet; nikad strani kapital u klubu, sumnjivi investitori. Pohvaliće se i da je tokom 272 dana iza rešetaka dobio oko 6.000 pisama od navijača. Kaže, odgovorio je svojeručno na svako. Makar jednom rečenicom.

Generalna skupština Bajerna završena je u petak pred ponoć. Film "Servus, Uli" za kraj. I reči ljubavi za druga, prijatelja, predsednika, saradnika...

"Pozdrav, gospodine predsedniče. To sam ja, ne onaj drugi crnac iz tima (Alfonso Dejvis). Znam da nas mešaš. Mnogo ti hvala za sve. Posebno za to što si uvek bio voljan da nas saslušaš".
David Alaba

"Za mene, ostaćeš srce i duša Bajerna".
Biksente Lizirazu

"Svi smo preživeli penziju. I Franc i Sep Majer i ja. Preživećeš i ti".
Jup Hajkens

"Ti si Bajern. Dok živiš i dišeš bićeš Bajern"
Otmar Hicfeld

"Uživaj u slobodi"
Hasan Salihamidžić

"Dođi u Firencu kod mene sad kad si slobodan. Volim te, predsedniče"
Frank Riberi

"Uli, pazi na krvni pritisak"
Sep Majer

Dobro, možda ona suza ipak nije bila fol.

Servus, Uli. I ne brini za imperiju.