Ridiger o najboljima juče, danas i sutra: Od ljudskih bića najviše glavobolje mi je zadavao Aguero

Gradio je karijeru strpljivo i na kraju se uspeo na vrh. Na sam vrh. I već dve godine sa uspehom predstavlja Real Madrid, najtrofejniji klub Evrope. Antonio Ridiger je usput igrao za Štutgart, Romu, Čelsi i za to vreme se odmerio sa nekima od najvećih fudbalera današnjice. Te stoga ima puno pravo da iznese svoje opservacije o tome ko je najbolji. Juče, danas, pa i sutra.

Pa, krenimo redom…

“Ne volim tu debatu Mesi ili Ronaldo. Igrao sam protiv obojice, protiv Kristijana Ronalda još dok je bio u Mančester junajtedu. Nekako se nije namestilo da se odmerimo kad je prešao u Real. Protiv Lionela Mesija sam igrao mnoge važne utakmice dok sam bio u Čelsju. Za mene, Mesi je zbog talenta verovatno najbolji svihv remena. Ali kad vidiš šta je Ronaldo osvojio, koliko je golova dao, koliko je posvećen i gladan, čak i danas. To znači da su zajedno na vrhu. Moraš da poštuješ obojicu. Nije fer da jednog guraš ispred drugog”, kaže Ridiger u intervjuu za “The Inside Scoop”.

Priznaje ipak da ga je najviše mučio jedan drugi, sada već pomalo zaboravljeni velikan.

“Napadač koji je meni zadavao najveće glavobolje je Kun Aguero. Bilo je mnogo teško zaustaviti tog tipa, baš mnogo teško. Mogao bih tu da pomenem i Mesija i Ronalda, ali oni su za mene sa druge planete, tako da se ograničimo na ljudska bića”, smeje se Ridiger.

Dobro, idemo dalje, ko je najbolji fudbaler sa kojim je igrao.

“Karim Benzema! Mada bih mogao da pomenem i druge. Mogao bih recimo da kažem Luka Modrić, Toni Kros ili Eden Azar, ali ostajem pri Benzemi, jer je on bio strašan napadač, a njegova inteligencija neverovatna. Svetska klasa od igrača".

Saliba protiv Mančester junajteda (©Reuters)

A, koga bi danas doveo u Real? Arsenalovi navijači će se zabrinuti.

“Vilijama Salibu. Veoma sam zadovoljan sadašnjim partnerom na štoperskoj poziciji Ederom Militaom, oporavio se od povrede i vraća se u formu. Ali mnogo je utakmica u sezoni i bilo bi sjajno da imamo Salibu da se rotiramo”, iskreno će Ridiger što govori malo u prilog onoj tezi da se fudbaleri sve teže nose sa prenatrpanim kalendarom.

Ostajemo u Realu. Od Kilijana Embapea sada kada nema Mesija i Ronalda očekuje se da pojuri Zlatnu loptu.

“Slušaš razne stvari: ‘O, sad kad dođe Kilijan, uticaće na ambijent u svlačionici’. Ali on je prizeman dečko. Gledam kako sazreva, već daje golove, utiče na stanje na terenu, sve se više uvezuje sa Vinisijusom, Rodrigom i Džudom”.

Lep uvod za priču o Belingemu.

“Kad Bog podesi vreme niko ništa ne može da uradi, a Džud je svuda bio u pravom trenutku. I srećom ima sjajne roditelje. Razgovarao sam sa majkom nekoliko puta, sreo sam ih još dok sam bio u Čelsiju (Plavci su četiri godine pokušavali da ga dovedu još dok je bio tinejdžer i imali su 62 izveštaja o njemu od 25 različitih skauta) i Džud mi je rekao da ga je majka podsetila da sam ih jedini pozdravio tog dana”.

Morao je Ridiger da pomene i jednog igrača večitog rivala Barselone. Lamina Jamala naravno.

“Moraš da ga pohvališ. To što radi sa 17 godina nije smešno. Karijera je pred njim. Nadam se da će ostati zdrav, nikome ne želim loše, ali to kakav je on igrač sa 17 godina – to je zastrašujuće. Prilično zastrašujuće”.

Za kraj morao je da pomene i svoj nekadašnji klub Čelsi.

“Kad ne igram, uvek gledam. Talentovana ekipa. Ne ulazim u to koliko su potrošili na igrače, to je njihova strategija, ali kakve igrače imaju… Veoma sam srećan, posebno zbog Nikolasa Džeksona koji sada postiće goove. On je fantastičan igrač samo nije imao sreće sa završnicom. Siguran sam da će je popraviti, jer je sve skupa njegova igra veoma, veoma dobra. Takođe, Kol Pamer me je zaista iznenadio. Skidam mu kapu, vrlo dobar igrač”.