Paralelni univerzum

Dve sedmice pre nego što je preminuo, jedan od najvećih umova nauke Stiven Hoking napisao je rad o paralelnim svetovima i kako ih pronaći. Crvena zvezda je u sportskom žargonu jučerašnjom pobedom nad Cedevitom Olimpijom “dokazala“ postojanje multiuniverzuma u kojem živi ekipa o kakvoj svaki prosečni navijač crveno-belih mašta od letos...

Da je uoči susreta označenog kao “utakmica sezone“ sprovedena anketa o konačnom raspletu istog, teško da bi rutinska pobeda dolazila u obzir. Ne posle Vitorije i onakve Crvene zvezde... Ali, ekipa Dragana Šakote rešila je da iznenadi blizu 5.000 posetilaca u beogradskom hramu košarke i ponudi im nešto što se zbog svih turbulencija od septembra retko videlo - tim koji igra s idejom! Da bude sve kristalno jasno, nije Cedevita pružila nikakvu posebnu igru i više se kretala u granicama izjave Jurice Golemca gde je izgovoreno da ovaj tim “ima velike probleme u odbrani i nema karakter“, ali to ne umanjuje Zvezdinu pobedu i izdanje koje može da zadovolji ukus čak i probirljive većine. 

Na parket dvorane Aleksandar Nikolić istrčala je Zvezda iz paralelnog univerzuma. Od prvog sudijskog podbacivanja Ilije Beloševića, do kraja prve četvrtine, Crvena zvezda je provukla Cedevitu Olimpiju i pokazala joj da nema šta da traži u Beogradu. Ubrzo se izrodila fraza “rastavljanje Cedevite Olimpije na Cedevitu i Olimpiju“, koja možda i najbolje oslikava koliko je branilac titule bio nadmoćan u odnosu na najvećeg konkurenta za plej-of mesto. Na talasu inspiracije iz uvodnih deset minuta iscrtale su se konture pobede koja svima na Malom Kalemegdanu izuzetno znači na polju svesti o sopstvenim kvalitetima. 

Marko Jagodić Kuridža ostavio je iza sebe nezgodan period duplog uigravanja - prvo sa sistemom novog trenera, onda i sa povredom koja mu dugo nije dala mira. Imao je iskusni krilni centar statistički dva bolja izdanja ove sezone, oba u dresu Primorske i to na gostovanjima Budućnosti i Igokei kada je ubacio 22 i 20 poena, ali teško da mu u datom momentu išta znači više od partije kojom je dokazao njegov značaj rotaciji, ali i ubrizgao potrebno gorivo kako bi Crvena zvezda u petoj brzini otvorila susret! Njegovih 11 poena za četvrtinu, odnosno 13 za deset i po minuta igre bez izlaska na klupu zaslužile su glasan aplauz kompletnog gledališta, što je od početka jeseni do danas zavredneo samo probran broj košarkaša u crveno-belom... 

Njegova rola dobro se poklopila sa pričom da stručni štab sve više odstupa od igre za svoje centre, jer je upravo bivši šampion Jadranske lige sa Cibonom izneo lični iskaz da ne mora sve da zavisi od trojice najvažnijh igrača u rosteru i da Crvena zvezda ima na koga da računa. Jer, s njegovim brzim i lakim poenima otvorio se prostor da Bili Beron pogodio dve bitne trojke kako bi ušao s više samopouzdanja u nastavak meča, a kada je odbrana Cedevite Olimpije pogubila konce u odbrani, na semaforu je već pisalo 28:11. Ljubljanski tim nije mogao lošije da otvori susret. Na deset promašaja iz igre za šest i po minuta stigla su samo tri pogotka, po jedan Blažiča, Miler Mekintajera i Cirbesa, dok je rezultat stajao na 16:6. Zvezdina odbrana delovala je mnogo kompaktnije nego u nekim ranijim mečevima, pogotovo onim protiv Baskonije i Mornara, s fokusom na brzom sticanju što veće razlike. Bilo je i tada grešaka, tačnije propusta u vidu previše dozvoljenih ofanzivnih skokova gostima, ali sve ostalo delovalo je kao savršeno podmazan mehanizam. S mnogo pravilno usmerene energije, koncentracije, želje i sigurnosti. U prevodu - svega što je nedostajalo, eto, Baru ili Vitoriji...

Još jedan detalj upao je u oči - ponašanje Kevina Pantera. Momak koga kroz celu karijeru prati epitet košarkaškog “privatnika“ i nekog ko voli da ispali zacrtani broj šuteva sinoć je odavao potpuno drugačiju energiju. Utakmicu je započeo tek u drugom periodu zajedno sa Kalinom Lukasom, gde je upravo Panter bio nominalni bek šuter. Možda bi se merenjem štopericom izvukao drugačiji rezultat, ali sa strane je izgledalo da lopta mnogo više provodi kod Pantera nego kod novog plejmejkera. I ne samo to. Panter se više ponašao kao organizator igre... Brzo je častio Majkla Odža asistencijom pošto je snažni centar zaključao svoj reket i pokupio ničiju loptu, a onda iznudio još nekoliko sitnih faulova koji su dodatno opteretili Cedevitu Olimpiju pre nego što je uopšte pomislio da uputi šut ka košu. Bilo je to u završnici akcije na tri i po minuta pre isteka poluvremena, kada praktično nije ni imao drugo rešenje nego da pokuša iz koraka i teške pozicije i tako pretekne sirenu. Uspeo je. Baš kao što je od mašine bio brži i pre kraja druge četvrtine, kada je uz zvuk pogodio za 46:28. Utakmicu jeste završio sa 14 poena, ali je šest ubacio sa linije slobodnih bacanja, a za celu utakmicu uputio je tek šest šuteva, uz četiri pogođena hica. Nije strano za Pantera da malo spusti ritam u regionalnom takmičenju, jer prosečno beleži osam šuteva ka košu uz 4,4 pogotka, ali kako se ponašao i koliko ispucavao poslednjih sedmica (7/19 iz igre protiv Mornara, 7/15 protiv Himkija, 5/11 protiv Baskonije), bilo je to pravo osveženje.

Cedevitino uzdizanje u završnici utakmice i smanjivanje zaostatka na jednocifren broj prvi put posle uvodne četvrtine jeste možda bilo bespotrebno iz Zvezdinog ugla, ali je donekle bilo i logično jer su se crveno-beli uspešno i gotovo s pola gasa održavali na velikoj udaljenosti, iako je bilo momenata kada se čak i “nudila“ protivniku s nekim greškama u napadu... 

Crvena zvezda suočena je s mnogo problema. Možda i najveća problematika vezana za ovaj sastav jeste taj veo misterije koji se nadvije pred svaku utakmicu. Narodski rečeno, niko ne zna na koju je nogu ustao ceo tim pre nego što sudija podbaci loptu i izađe na košarkaško borilište. To je, naravno, vezano za onu priču o izostanku kontinuiteta. A, kada se dogode izdanja poput jučerašnjeg svakog u i oko kluba može da zaboli glava. Jer, individualni kvalitet nije sporan, koliko izostanak timske hemije. Kada bi se pronašla formula za taj, ubedljivo najvažniji element, oko Zvezde bi kružila bolja energija. Ovako, čak i da se sada sve kockice poslože, malo šta je u rukama crveno-belih. Neće imati prednost domaćeg terena ni u eventualnom finalu, a pre svega treba prvo nadigrati Budućnost koja nakon prošle godine neće oprostiti nijedan momenat nepažnje. 

Zaključak - Crvena zvezda može, samo ako hoće. 

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_msport)
Foto: ABA LIGA - Crvena zvezda / Đorđe Kostić, Star Sport