F. VeselinovićEvropska dinastija Luisa Enrikea: Plače Gabrijel, plače Arsenal, PSŽ penalima razbio falangu
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 10min | sub. 30.05.26. | 21:05
Brazilac je tragičar Tobdžija, francuski velikan odbranio titulu prvaka Evrope - 1:1 (penalima 4:3)
Real Madrid je bio prvi... Prvi klub što je odbranio titulu prvaka Evrope! Od danas Pari Sen Žeremen je u društvu Kraljevskog kluba. Probao je francuski velikan sa svih strana da izbuši Arsenalovu falangu, gađao je kopljima, strelama, kretao na nju mačevima i buzdovanima i na kraju je pukla. Posle 120 minuta fudbala, posle penal serije koja će se pamtiti po promašaju Gabrijela Magaljaeša, čoveka koji nikako nije zaslužio da bude tragičar - 1:1 (penalima 4:3).
Titule u Francuskoj odavno se podrazumevaju, a sa Luisom Enrikeom Pari Sen Žeremen izgleda savršena fudbalska mašinerija, nezaustavljiva u evropskim okvirima... Zato što može da poruši i najmoćnije napade (Bajern) i najsurovije odbrane Evrope (Arsenal). Mnogi su prvenac Parižana u Ligi šampiona prišili ogromnim zaslugama Đanluiđija Donarume koji je lani (pa i protiv Arsenala u polufinalu) skidao čuda. Enrike je večeras ponovio startnih 11 sa Alijanc arene bez Donarume koji je letos otišao i ishod je bio isti. Dobro, ne baš 5:0 kao protiv Intera, ali Klempavko je ponovo u rukama tima koji ga je apsolutno zaslužio.
Izabrane vesti
Zaslužio ga je Pari Sen Žermen i zato što je večeras morao da se čupa iz situacije koja mu nije bila svojstvena. Gotovo da je počeo finale iz rezultatskog minusa, a onda je morao da cedi suvu drenovinu na protivničkoj polovini, da probije bedem šampiona Englekse, da zatrese mrežu tima koji je ove sezone u Ligi šampiona zaostajao svega 42 minuta i to protiv Bajer Leverkuezena.
Istorijski, finale će se, logično, pamtiti kroz prizmu osvajača i gubitnika, ali fudbalski biće brzo zaboravljeno. PSŽ je u aprilu pravio vatromet u dvomeču sa Bajernom, slično bi verovatno bilo protiv Barselone u surovom nadigravanju spuštenih gardova, ali je bilo jasno da Mikel Arteta neće odustati od pristupa koji mu je doneo pehar Premijer lige. I zato večerašnje finale u eri Lige šampiona pod tim imenom pakujemo u isti koš sa Totenhemom i Liverpulom iz 2019, Real Madridom i Atletikom iz 2016, te Milanom i Juventusom iz 2003.
Penali su odlučili šampiona prvi put posle 10 godina, a uz Gabrijela koji je promašio odlučujući penal lansiravši loptu preko gola, Eze se takođe obrukao promašivši čitav gol. Međutim, Gabrijel jedan od najzaslužnijih za premijerligašku titulu ifigura koja je odigrala odlično finale, nije zaslužio da on upropasti budimpeštansku noć koja je mogla da preraste u najveću sezonu u isotoriji Arsenala.
Ezeov promašaj neutralisao je David Raja odbranivši Nunu Mendešu penal u trećoj seriji, ali je posle pogodaka Rajsa i Martinelija na jednoj, te Hakimija i Beralda na drugoj strani, Gabrijelova levica označila ogromnu žurku u Parizu.
Utakmica teško da je mogla bolje da se otvori za Arsenal. Greška Markinjosa, (ne)srećan odbitak od Trosara i Kaj Haverc u situaciji koja nije baš mirisala na pogodak. Ali bio je to momenat prevarenog očekivanja. Ispostavilo se da Nemac nije otišao suviše iskosa… Ne da bi ga to sprečilo da provuče loptu kroz uši Matveju Safonovu. Gol u petom minutu kojim je stao uz Kristijana Ronalda i Marija Mandžikića kao jedini strelac u finalima Lige šampiona sa dva različita kluba.
Ispostavila se Aretetina odluka da finale počne sa Havercom umesto sa Viktorom Đekerešom kao pun pogodak. A znalo se kakva će slika pojaviti pred očima navijača na Ferenc Puškaša areni ako Arsenal povede. I beše tako. Londonska falanga sa desetoricom fudbalera u sopstvenoj trećini izgledala je neprobojno. Lomila su se koplja branioca titule o savršnu disciplinovanu odbrambenu formaciju Tobdžija. Pari Sen Žermenu 74 odsto poseda u prvom delu igre nije mnogo značilo, Enrikeov tim praktično nije ušao u ozbiljnu šansu.
Ali istorijske lekcije iz antičke grčke naučile su nas šta znači falanga. Da bi ostala neprobojna, neophodno je da apsolutno svaki član savršeno odradi posao. Neprobojna spreda, ali ranjiva sa bočnih strana. A kada su nekih 80 minuta pre početka meča obelodanjene startne postave, kada je postalo jasno da Jurijen Timber neće igrati od starta, vrištala je slaba tačka. Holanđanina kojeg ove sezone u Ligi šmapiona nikoga nije predrbiblao (15/0 u Evropi, 95/9 u Premijer ligi), menjao je Kristijan Moskera. Odolevao je Španac Hviči Kvaracheliji uz pomoć Leandra Trosara, ali u 65. minutu ga je izgubio – i falanga se raspala dovoljno da PSŽ dobije penal i izjednači.
Usman Dembele je autoritatavino matirao Davida Raju, a Arsenal je nakon izjednačenja izašao iz bunkera. I dalje je bio izrazito inferioran na lopti, ali se vratio u presing. Dao je Parižanima više prostora, otvorio im prostor da trče, da kreiraju, igraju jedan na jedan i moglo je to šampionu Engleske da seobije o glavu u završnih dvadesetak minuta. Neprijatno je bilo u 77. minutu kada se Hviča na centru igrališta poigrao sa Salibom, povukao loptu skroz u kazneni prostor i pogodio stativu. Da se Majls Luis Skeli nije vratio, ušao u blok i zakačio loptu, možda ne bi bilo produžetaka, penala… Možda bi Pariz u 90 minuta rešio finale…
Mogao je da ga reši i u 85. minutu da Raja za delić sekunde nije bio brži iščačkavši loptu ispred Bredlija Barkole, ili u 89, kada je Vitinja opasno gađao sa kapice šesnaesterca... A moglo je da bude gotovo i u poslednjim sekundama kada se Bredli Barkola kao metar ustremio ka golu Raje. Srce je tada preskočilo svakom navijaču Arsenala, bio je to kolektivni infarkt za severni London, ukazala im se pred očima preslikana Havercova situacija kod vodećeg gola sa drugačijim akterima, ali je Barkola zatresao spoljni deo mreže.
Za razliku od Pari Sen Žermena, Arsenal od početka drugog poluvremena, pa sve do 120. minuta nije bio blizu gola rivala. Fizički su se njegovi fudbalera možda pojavljivali u protivničkoj trećini, ali od završnog pasa, udarca, egzekucije ni traga, ni glasa. Zato se Tobdžija verovatno po glavi vri detalj s kraja prvog poluvremena, njihova najlepša akcija na utakmici i umalo još jedan šah-mat u režiji Haverca. Ovoga puta Nemac je blokiran i sprečen da posle Čelsijevog heroja ostane zlatnim slovima urezan i u istoriju Arsenala.
Tobdžije su kroz čitavo drugog poluvreme i produžetke čekle prekid, čekale korner i košarkaškim žargonom "nacrtanu akciju i šut za pobedu". I dobili su je u 120. minutu kada je rezervista Đekereš sa kapice šesnaesterca na sekund zaledio Parižane. Njegov šut doneo je korner, a korner još jedan korner i ozbiljnu pometnju u šesnaestercu Enrikeovog tima koji je spasao živu glavu tik pred penal seriju.
Arteta jeste doveo Arsenal do finala Lige šampiona prvi put posle pune dve decenije, ali Emirejts će još morati da čeka na prvu titulu prvaka Evrope. Enrike je dobio 14. od 15 finala u kojima je vodio ekipe, došao do trećeg pehara Lige šampiona i sada napada Zidanovih 3/3 na klupi Reala.
tagovi
Obaveštavaj me
Arsenal
PSŽ