Razzmatazz: Veliki vodič za novu sezonu Premijer lige

Možda će sve to jednom, i to brzo, izaći na nos. Kao da svakog dana, neprestano, jedete svoje omiljeno jelo; kao kada stavite pesmu koju obožavate za “ringtone”; kao kada radite posao koji volite, ali nemate slobodan dan; kao kada kliknete stoti put na naslov i shvatite da je jeftini klikbejt, pa još prepisan sa Tvitera.

Možda će baš tako biti i sa Premijer ligom. Jednog avgustovskog dana ćemo se probuditi i biće nas baš briga što počinje, nećemo u nadi i uznemirenosti pratiti transfere niti planirati odmore baš tako da u subotu od 16 časova budemo negde sa velikim ekranom. Nećemo diskutovati o fantazi timovima i svađati se sa najboljim prijateljima.

Ako nam i dalje bude do fudbala, želećemo nešto drugačije, nešto manje upakovano, nešto manje izvikano, nešto autentično, možda i lokalno, pa i po cenu kvaliteta.

Samo, ovo nije taj avgust.

A postojali su preduslovi, jesu: zbog Svetskog prvenstva u Kataru, bila je premala i prekratka pauza između dve sezone što je uvek plodno tlo za zasićenje. Biće i taj bizarni jesenji odmor, kada će planeta na dobrih mesec i kusur zaboraviti čak i na Premijer ligu.

Kriv je i Mančester Siti, pošto razigrana mašinerija Pepa Gvardiole – nekad nam se čini da su kao roboti, ali i roboti umeju da plešu, gledali smo makar prvu sezonu “Westworlda”? – preti da monopolizuje pehar, a to nikada nije dobra stvar za jednu ligu.

Pa opet je kratko i vrelo leto, kada se čak i Engleska nekoliko dana topila na suncu, podarilo sasvim dovoljno zapleta, transfera, fudbalskih i životnih priča da opet ustreptalo čekamo novi “razzmatazz”, kako bi Englezi u slengu nazvali stvari koje svojom pompeznošću i živopisnim slikama umeju da zadive, čak i ako je iza svega praznina.

Da opet čekamo novu sezonu.

Onu u kojoj će čak i oni koji ne simpatišu neki tim naći svog favorita i držati mu palčeve.

Onu u kojoj ćemo strahovati od najskupljih pojačanja i tražiti načine da ih ismevamo.

Onu u kojoj će sve biti moguće, dok već krajem septembra ne shvatimo da su ipak samo neke stvari bile moguće.

Onu u kojoj će se navijači Mančester Junajteda opet nadati, ali manje od Arsenalovih. Pristalice Totenhema nastaviti da žive između ekstaze i agonije. U kojoj će opet zasijati ime jednog bivšeg evropskog prvaka, pa još dvostrukog. U kojoj će se Njukasl praviti da nije deo naopakog projekta, a svi mi da ne vidimo kuda to fudbal srlja. Jer je dobro, sve dok traje. Sve dok je razzmatazz.

Pa hajde da vidimo, redosledom kojim su poređani na zvaničnoj tabeli pre premijernog kola ovog petka, šta nam je to Premijer liga spremila, od Hadrijanovog zida do belih litica Dovera, od borbe za titulu do trke za opstanak.

Još ovaj avgust, recimo...

ARSENAL: RAST I RAZVOJ, NE REVOLUCIJA

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 35)

Ako su nas holivudski filmovi nešto naučili, to je da moraš da veruješ, ili da počneš da veruješ, baš kada ti ostane samo poslednja nada. Mikel Arteta i njegov mladi tim – dodao je više iskustva nego godina u ovom prelaznom roku – mogu navijačima da ponude samo veru u bolje sutra.

Dobro, i uzbudljiv fudbal: na trenutke je to, i to ne retke trenutke, prošle sezone izgledalo kao se vratio onaj “Vengerbol”. Arsenal ume da bude najdopadljivija ekipa za oko – po meri onih koje je smorio Sitijev sitan vez i Liverpulova predvidiva nepredvidivost – a dodatna vrednost je što na njihovim utakmicama stvarno može da se desi bilo šta. (A ponešto i mora: recimo, crveni karton za Granita Džaku...)

Liga šampiona izmakla je za “ovolicko”, najviše usled neiskustva i čitavog sastava i stručnog štaba (svakako je Evropa prirodno stanište, pa raduje njihov povratak makar u LE), a Bask je pokušao to da reši u prelaznom roku.

Biće uzbudljivo videti da li je Gabrijel Žezus konačno rešenje za napad Arsenala, kakvo nisu imali još od onih nekoliko meseci vladavine Obamejana, koliko može mladi Vijeira (nije, valjda, doveden samo zbog imena?), na kojim će sve pozicijama igrati Zinčenko, i kakvu poruku šalje podatak da je Martin Edegor odabran za novog kapitena, ali uspeh Arsenala – a za njih bi to izmaklo četvrto mesto bio uspeh – više će zavisiti od toga da li će tim nastaviti da raste.

Ako se to ne desi, i ona vera, u Artetu, u Projekat, u Rast, mogla bi da izlapi...

Došli: Gabrijel Žezus (Mančester Siti, 45.000.000 funti), Markinjoš (Sao Paulo,3.500.000), Fabio Vijeira (Porto, 34.000.000), Oleksandr Zinčenko (Mančester Siti, 32.000.000), Met Tarner (Nju Inglend 6.360.000)

Otišli: Mateo Genduzi (Marselj, 10.000.000), Bernd Leno (Fulam, 3.600.000), Konstantinon Mavropanos (Štutgart, 2.900.000), Nuno Tavareš (Marselj, pozajmica), Aleksandr Lakazet (Lion, slobodan igrač).

ASTON VILA: DŽERARDOV TRENUTAK ISTINE

(Kvota da će biti u prva četiri: 17)

Kada je Stiven Džerard igrao fudbal, to je nekada bilo prelepo i prejako, nekada bolno, ali nikada neizvesno.

Znali smo šta može i ne može, kod njega nije bilo sakrivenih mana i talenata. Ma znali smo i šta će uraditi u svakom bogovetnom trenutku, ni ono Klizanje, s velikim K, nije bilo mimo toga.

Možda je zato frustrirajuće što već nekoliko godina nemamo pojma kakav je Stiven Džerard trener, ali jesen 2022. daće nam odgovor, kakav god da bude.

Aston Vila želi da postane ozbiljan faktor u Premijer ligi – ne nedostaje im novca za to – što dokazuju više iz prelaznog roka u prelazni rok nego iz sezone u sezonu. Samo, čini se da i dalje lutaju toliko da nas ništa ne bi iznenadilo narednog maja: ni da su u borbi za Evropu i u završnici kupova, ni da su duboko zabrazdili u glib opstanka.

Od znanja i taktičke zrelosti njihovog menadžera zavisiće mnogo toga, baš kao i od stanja uma i raspoloženja najvećeg formalnog pojačanja, Felipea Kutinja.

Došli: Dijego Karlos (Sevilja, 31.000.000), Filipe Kutinjo (zvanično, Barselona, 17.000.000), Bubakar Kamara (Marselj, slobodan igrač), Robin Olsen (Roma, 3.500.000), Ludvig Augistinson (Sevilja, pozajmica za 500.000)

Otišli: Karni Čukvuemeka (Čelsi, 18.000.000), Met Target (zvanično, Njukasl, 17.500.000), Vesli (Levante), Trezege (Trabzonspor, 4.500.000), Konor Hurihejn (Derbi Kaunti), Lovre Kalinić (Hajduk)

BORNMUT: AJNŠTAJNOVA TEORIJA (RELATIVNOG) ISPADANJA

Valjda je to rekao Albert Ajnštajn, a i ako nije, svakako se njemu pripisuje, a i ako mu se ne pripisuje, ne zvuči loše. Ludost je, kazao je on ispod brkova, raditi istu istijactu stvar više puta, a očekivati da će ishod biti drugačiji.

Primenjeno na momke mladog trenera sa stadiona “Vitaliti”, ludost bi bilo očekivati da Bornmut može da opstane. Imaju menadžera koji ima stopostotni učinak ispadanja iz Premijer lige (mada to sa Fulamom nije bila krivica Skota Parkera) i imaju srž ekipe koja je uspela da se vrati iz Čempionšipa, ali je pre toga uspela da ispadne iz Premijer lige.

Dobra strana posnog prelaznog roka Bornmuta jeste da su to sve lica koja dobro znamo, a znaće ih i oni koji prošle godine nisu pratili drugoligaški karavan. Lerma, Solanke, Filip Biling bili su na jugu Engleske poslednji put kada smo gledali “Trešnjice”, i sada su tu u, čini se, nemogućoj misiji opstanka.

Svašta smo videli u Engleskoj, ali to da tim koji će se boriti za opstanak uloži skromnih 11.000.000 funti u pojačanja – još nismo.

Da li im to garantuje brz povratak natrag, ili ćemo opet videti još nešto što nikada nismo videli?

Došli: Markus Tavernije (11.900.000), Džo Rotvel (Blekburn, slobodan igrač), Rajan Frederiks (Vest Hem, slobodan igrač)

Otišli: Robi Brejdi (Preston, slobodan igrač)

BRENTFORD: DANSKI RULET

Na početku je ispostava Danske u Premijer ligi oduševila sve i svakoga, da bi potom upali u crnu rupu koja im je dugo predviđana. Odatle ih je, snagom svog srca, izvukao Kristijan Eriksen.

Brentford, najsimpatičniji i posve drugačiji londonski klub, u vlasništvu čoveka koji voli da se igra na sve načine, imao je vatreno krštenje, a sada im prete još veće ale.

Ako su ih pre godinu dana plašili time da njihov način igre i poslovanja nije prikladan za Premijer ligu, sada im preti nova čuma: notorni “sindrom druge sezone”, koji je sahranio, zakopao i pomokrio se po mnogim što su uzleteli previše.

Tomas Frank i njegovi puleni Ajvan Toni, Kristijan Norgor, Brajan Embeumo, pojačani iskustvom Bena Mija koji ne želi još jedno ispadanje, Aronom Hikijem o kojem Škoti i Siniša Mihajlović misle mnogo dobro i još jednim nadarenim Englezom s dva prezimena, Luisom-Poterom, mogli bi da profitiraju više od slabosti drugih, nego od sopstvenog kvaliteta. Ali, čak i ako se budu davili, to će biti lepo za gledanje i praćenje...

Došli: Kin Luis-Poter (Hal, 19.000.000), Aron Hiki (Bolonja, 16.500.000), Tomas Strakoša (Lacio, slobodan igrač), Ben Mi (Barnli, slobodan igrač)

Otišli: Markus Fors (Midlzbro, 3.600.000), Kristijan Eriksen (Mančester Junajted, slobodan igrač), Mads Bidstrup (Nordsjeland, pozajmica)

BRAJTON: IKAROV (I UNDAVOV) LET

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 250)

Omiljeni klub fudbalskih hipstera naklonjenih Premijer ligi, pre svega zbog harizme i pokazanog znanja menadžera Grema Potera, lane je, za promenu, prebrinuo sve muke oko opstanka već u decembru, a onda je, nakon nešto slabijeg perioda, na trenutke ličilo da mogu čak i do Evrope.

Brajton je mudro vođen klub, bez velikih trzavica, u kojem se tačno zna šta ko radi i u kojem se odluke ne donose naprečac. To im je donelo i popularnost i stabilnost, ali slava i pažnja umeju da budu dvosekli mač: otišao je Iv Bizuma u Totenhem, a ako u finišu prelaznog roka, na polzu Pepa Gvardiole, ostanu i bez Marka Kukurelje, Poter bi mogao da ima problem sa balansom ekipe.

Najveći problem Galebova je da ne postanu kao Ikar, da se ne približe previše Suncu...

A novajlije? Pažljivi čitaoci Mozzart Sporta, koji su proletos navijali da belgijski Union osvoji titulu, biće znatiželjni da vide kako će se u bratskom Brajtonu naći momak koji je zapalio Belgiju – Deniz Undav.

U Brajtonu (i u Houvu) su ubeđeni da ne može imati vlažniji barut od Nila Mopeja (stameni centarfor dao je svega devet golova), te da će već etablirani Mekalister, Trosar koji ne želi da propusti mesto u belgijskoj reprezentaciji za Katar, te Gros i Lampti obezbediti dovoljno šansi da Undava poželi prvo svaki menadžer nekog Fantazi tima.

A onda, verovatno, i da njihove gazde požele njegovog menadžera...

Došli: Hulio Ensizo (Libertad Asunsion, 11.600.000), Simon Adingra (Nordsejeland, 8.000.000) Deniz Undav (zvanično, Union Sen Žiloa)

Otišli: Iv Bisuma (Totenhem, 29.200.000), Leo Ostigard (Napoli, 5.000.000)

ČELSI: AMERICAN LIFE

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 15)

Na sve je načine onaj potres na istoku kontinenta uticao na svet, pa ni fudbal nije mogao da bude drugačiji. Biće ovo, prvi put posle bezmalo dvadeset godina, prva sezona u kojoj na čelu Čelsija nije Roman Abramovič. Mnogi su bili spremni da otpišu Čelsi tokom turbulentnog proleća, ali je ekipa Tomasa Tuhela, uz povremena grcanja, istrpela sve udare, a donedavni je evropski šampion možda i bio najbliži tome da spreči aktuelnog evropskog šampiona da vrati krunu.

Nemac bi voleo da se posveti isključivo onome na terenu, i da ne brine oko toga šta novi američki “bosovi” žele da naprave od Čelsija. Budućnost je neizvesna, a kada je tako, čovek treba da se posveti onome što najbolje zna.

A Tuhel zna. Zna i Haverc. Znaju i Mejson Maunt, Džejms i oporavljeni Čilvel. Zna, sigurno, i Kulibali, mada čak i vrhunski centarhalfovi ponekad ištu vreme za navikavanje, što je ser Aleks Ferguson dobro znao kada je polako u vatru uvodio Nemanju Vidića.

Misterija je Rahim Sterling, misterija je da li će Čelsi još nekoga dovesti, posebno kada je reč o napadu – sve te lažne i nijedna prava devetka, posebno kada je bludni sin Lukaku opet otišao u svoju dražu kuću – i sredini terena, gde Kante, neka je živ i zdrav, pokazuje da bi svo ono trčanje svih ovih godina možda moglo da uzme danak.

U trenutnoj podeli karata, i sa zadnjom linijom koja treba da se navikne na sebe samu, Čelsi bi bio okej i sa novim trećim mestom. Ali može se biti treći na različite načine...

Došli: Rahim Sterling (Mančester Siti, 56.200.000), Kalidu Kulibali (Napoli, 38.000.000), Karni Čukvuemeka (Astoj Vila, 18.000.000), Konor Galaher (Kristal Palas, kraj pozajmice), Itan Ampadu (Venecija, kraj pozajmice)

Otišli: Romelu Lukaku (Inter, pozajmica za 8.000.000), Andreas Kristensen (Barselona, slobodan igrač), Antonio Ridiger (Real Madrid, slobodan igrač), Dani Drinkvoter (raskid ugovora)

KRISTAL PALAS: SLOBODA, MLADOST, BRATSTVO

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 500)

Imao je od kojeg Francuza Patrik Vijera da izuči premijerligaški zanat, ali čak ni najveći vengerovci nisu očekivali da će tranzicija Kristal Palasa, od defanzivnog “dupe-uza-zid-dok-ne-prođe-najgore” sastava kod Roja Hodžsona do Vijerinog igranja fudbala, biti tako brza i bezbolna.

Poslednji put kada su na Selhurstu pokušali da budu moderni, još posle Ijana Holoveja, to im se umalo obilo o glavu, pa je mandat poveren slavnom Francuzu bio kocka.

Ona koja se isplatila: Palas je prošle sezone sparingovao sa (skoro) svima, uz neke lične i klupske “hajlajte” poput meča na Emiratima i izbacivanje novih zvezda engleskog (i ne samo engleskog) fudbala, kao što su Mark Gei i Majkl Oliz. Ovog leta ostali su bez Konora Galagera (vratio se u svoj Čelsi), a tu rupu pokušaće da zakrpi Šeik Dukure, pridošlica iz Lansa.

Pred Vijerom i gazdom Stivom Perišom je i dvostruki zadatak glede talismana Vilfreda Zahe: s jedne strane, valjalo bi mu produžiti ugovor; s druge, valjalo bi napraviti sistem u kojem tim više ne zavisi od inspiracije reprezentativca Obale Slonovače.

Došli: Kris Ričards (Bajern Minhen, 12.000.000), Šeik Dukure (Lans, 22.600.000), Sem Džonston (Vest Brom), Malkolm Ebiovej (Derbi Kaunti)

Otišli: Jaroslav Jah (Zaglebje), Konor Galaher (Čelsi, kraj pozajmice), Frensis Hurl (Hadersfild, istek ugovora)

EVERTON: TRULA KARAMELA

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 500)

Dobra vest za navijače Evertona: Frenk Lampard je imao celu međusezonu i prelazni rok da napravi tim po svom ukusu.

Loša vest za navijače Evertona: Frenk Lampard je imao celu međusezonu i prelazni rok da napravi tim po svom ukusu.

Okej, preterujemo, najmanji problem uglednog liverpulskog kluba je njihov menadžer, kojem mogu da se spočitavaju neiskustvo i srljanje, ali srce nikada nije.

Na Gudisonu je bolest odavno metastazirala, a prošle godine je, nakon nezgrapnog flastera nazvanog Rafael Benitez, gnoj pokuljao svuda po koritu reke Mersi. Godine i godine lošeg upravljanja, ulaganja, nenormalnih i nemoralnih snova koji bi se olupali o hridine istine... Možda bi sve bilo drugačije da onaj domino-efekat od prošlog leta nije vratio Karla Ančelotija u Madrid, a možda bi trula karamela našla još milion načina da ugrozi zdravlje svojih navijala.

Everton je ove godine otišao iz jedne krajnosti u drugu: nakon što su trošili šakom i kapom, a najviše praznom glavom, sada su odlučili da prodaju sve što vredi i pride stegnu kaiš, pa je Lampardu na raspolaganju možda i lošiji tim od onog koji se skoro pa slučajno spasao bruke ispadanja prošlog proleća. Sve i da nas Džejms Tarkovski i Dvajt Meknil nateraju da pojedemo ove reči, nema mnogo razloga za optimizam, a ne vidi se odakle bi kreacija mogla da dođe.

Došli: Dvajt Meknil (Barnli), Džejms Tarkovski (Barnli), Ruben Vinagre (Sporting Lisabon, pozajmica)

Otišli: Rišarlison (Totenhem, 58.000.000), Čenk Tosun (Bešiktaš, slobodan igrač), Džondžo Keni (Herta Berlin, slobodan igrač), Fabijan Delf (istek ugovora), Gilfi Sigurdson (istek ugovora i optužbe za pedofiliju)

FULAM: NOVI STADION, STARI MITAR, STARE I NAVIKE

Drevni Krejven Kotidž već od ovog avgusta dočekaće nas u novom ruhu: našminkana velika tribina odavno je vapila za modernizacijom, a sada će više ljudi moći da prisustvuje još jednom – hoće li treća biti sreća – pokušaju Fulama da o(p)stane u ligi.

Previše dobri za Čempionšip, previše slabi i naivni za Premijer ligu, bio je to usud koji ih je doveo u mimove (skupa sa jednako ubogim Norič Sitijem) i zbog kojeg će škrgutati mnogi zubi ako na početku sezone – a otvaranje je baš teško, protiv Liverpula – ne krene onako kako bi moglo.

Marko Silva ima sastav koji bi po imenima mogao da se nosi i sa drugim novajlijama, i još sa ponekim iz donjeg dela tabele, ali ukoliko Mitrović ne bude imao dovoljno džebane, i ukoliko se ne prevaziđe mentalni problem zvani “jo-jo” (Silva je pokušao da bude duhovit, pa i pohvalio taj nadimak), neće Fulamu značiti mnogo ni što Palinja izgleda kao odlično pojačanje, preoteto od portugalske ambasade u Vulverhemptonu, ni što su u Čempionšipu bili nezaustavljivi, ma ni što su u pomladak doveli Šekijevog unuka...

Navijači iz Srbije, naravno, najviše bi voleli da Mitrogol bude raspoložen makar do novembra, a posle Fulam može i ono svoje...

Došli: Žoao Palinja (Sporting Lisabon, 20.000.000), Andreas Pereira (Mančester Junajted, 9.500.000), Kevin Embabu (Volfzburg, 6.500.000), Bernd Leno (Arsenal, 3.600.00)

Otišli: Fabio Karvaljo (Liverpul, 5.000.000), Zambo Angisa (Napoli), Alfi Moson (istekao ugovor)

LIDS JUNAJTED: UVELA RUŽA JORKŠIRA

(Kvota da će biti u prva četiri: 50)

Dva najbolja igrača iz generacije Marsela Bijelse, Kalvin Filips i Rafinja, više nisu tu. Nije tu ni optimizam koji je krasio Eland Roud kada su se uspinjali do lige kojoj po tradiciji i imenu pripadaju. Ali daleko od toga da nema ambicija: Džesi Marš, kojeg smo i mi uporedili sa naslovnim likom jedne popularne serije o fudbalu, dobio je i guber da se opruži i odrešene ruke da odabere igrače, što je on iskoristio da zagrabi rukama u bure puno “red bula”.

Ekipa je sada svakako dublja, možda i jača od dana kada je legendarni Argentinac od momaka kao što je Stjuart Dalas pravio okosnicu ekipe. Ali, da li je to dovoljno, ako se zna da su i drugi jači, a da menadžer ima poverenje gazde samo do prvog, eventualno trećeg klizanja, u situaciji u kojoj će biti potrebno, ma neophodno vreme, čak i da ispadne da Mark Roka može da zameni Filipsa?

Lids se tek u poslednjem kolu lanjske sezone spasao ispadanja, a ako bismo iz te bratije tražili kandidata da se ponovo bori za vazduh, dok nam Marš i njegovi novi puleni ne dokažu drukčije, ponos Jorkšira bi bio među njima. Na žalost mnogih koji ih vole i cene.

Došli: Brenden Aronson (RB Salcburg, 32.840.000), Tajler Adams (RB Lajpcig, 25.000.000), Rasmus Kristensen (RB Salcburg, 13.000.000), Mark Roka (Bajern Minhen 12.000.000), Luis Sinistera (Fajenord, 25.000.000), Darko Gjabi (Mančester Siti, 5.800.000)

Otišli: Rafinja (Barselona, 55.000.000), Kalvin Filips (Mančester Siti,48.750.000)

LESTER SITI: VARDIJEVA (I RODŽERSOVA?) LABUDOVA PESMA

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 200)

Izgledalo je, pa makar godinu-dve, da će Brendan Rodžers u Lesteru uspeti da nađe svoje iskupljenje. Nekoliko puta peto mesto i borba za Ligu šampiona, nekoliko zanimljivih evropskih izleta, uključujući i onaj proletnji, taman da iznenađujući prvak iz prošle decenije i dalje uspe da pomrsi konce i da deluje kao da je na uzlaznoj putanji.

Taj “feel-good” faktor se potrošio brže nego beli osmeh Severnog Irca. Ikona Džejmi Vardi i dalje je davao golove, ali čak i ako mu ova sezona bude predstavljala labudovu pesmu, dokle će moći protiv krštenice, i da li će Patson Daka ikada uspeti da ga zameni?

Džejms Madison, Pereira, Fofana, Kastanj – svi oni imaju dovoljan kvalitet i nedovoljnu konzistentnost, a posebno to važi za Madisona, koji može da očara i kojeg može da ne bude.

Tajlandske gazde obećavale su rekonstrukciju tima, ali na King Pauer zasad nije došao ama baš niko. U isto vreme, Kasper Šmajhel je već otišao u Nicu, Čelsi juri Veslija Fofanu, priča se o tome da bi mogli da idu i Tilemans, Endidi, Barns....

Lesteru je, da vrati energiju koja ih je krasila, možda neophodna nova krv. Ali, da li samo u “rosteru”, ili i na klupi i rukovodećem kadru? Bez toga, čini se da bi put ka mediokritetstvu mogao da bude bolan i brz.

Došli: niko

Otišli: Kasper Šmajhel (Nica, 1.000.000), Eldin Jakupović (istekao ugovor), Vonte Dejli-Kempbel (Kardif, istekao ugovor)

LIVERPUL: WE GO AGAIN

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 3.50)

Kada se bude pisala istorija ovog fudbalskog veka, možda će se o Liverpulu Jirgena Klopa govoriti kao o najvećim baksuzima. Više izgubljenih no dobijenih finala, više drugih no prvih mesta, više “zamalo” nego “bravo”, mada su oni koji vole ovaj klub toliko dugo patili da sada ni ovaj tamni vilajet ne bi smeo da im bude težak.

Liverpul, koji je bio šampion jedno sedam-osam minuta u sam smiraj prethodne sezone, i dalje ima drugi najbolji sastav u ligi, a sem sredine terena – baš tu, recimo, dominira njihov najveći rival – gde ima dosta neiskustva, sklonosti ka povredama i sklonosti ka padu forme, svaka druga pozicija je dobro pokrivena. Dugačka klupa ne garantuje uspeh nikome, ali sada makar neće biti onog decembra, kada Liverpul ume da počne da kašlje?

Dovođenje Darvina Nunjeza za ogromne novce nakratko je od kluba sa Enfilda napravilo predmet sprdnje društvenih mreža, ali Urugvajac je u Komjuniti šildu pokazao da ume da koristi glavu, i makar je na nekoliko dana breme prebačeno na Erlinga Halanda. Novi ugovor i odlazak njegovog prijatelja i afričkog nemezisa Sadija Manea mogao bi da lansira još jednu Salahovu čudesnu sezonu.

Jirgen Klop i momci znaju da moraju da budu savršeni ako žele do trofeja koji je najvažniji navijačima. U isto vreme znaju da ništa ne frustrira kao kada ni vaše savršeno nije dovoljno dobro.

Došli: Darvin Nunjez (Benfika, 75.000.000), Fabio Karvaljo (Fulam, 5.900.000), Kalvin Ramzi (Aberdin, 4.900.000)

Otišli: Sadio Mane (Bajern, 32.000.000), Niko Vilijams (Notingem Forest, 20.000.000), Divok Origi (Milan, slobodan igrač), Loris Karijus (slobodan igrač), Ben Vudburn (Preston, slobodan igrač), Ben Dejvis (Rendžers, 4.000.000), Ris Vilijams (Blekpul, pozajmica), Takumi Minamino (Monako, 15.000.000)

MANČESTER SITI: MAGIJA U SENCI HALANDA

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 1.70)

Toliko godina, još od Aguera u naponu snage, Pepu Gvardioli je spočitavano da bez klasičnog špica možda može da osvoji titulu u Premijer ligi, ali da će mu Liga šampiona izmicati. Dobro, ovo drugo i zbog mentalne barijere koju podigne sam sebi, a onda njome odalami celu ekipu po temenu...

Pomalo je šteta što su svi asovi Sitija, pre svih Kevin De Brujne čija magija ne prestaje, ali i Džek Griliš koji bi sada mogao da iskoristi baš taj podatak, gurnuti u zapećak zbog dolaska Klasičnog Špica, ali pošto je Klasični Špic momak o kojem se priča već toliko godina da biste mogli da pomislite da mu je makar trideset, to i nije toliko iznenađenje...

Mnogi će hteti da Erling Haland (pro)padne, a premda Gvardiola nije Murinjo – zapravo je najdalje moguće od Murinja, ili makar on to voli tako da misli – to jeste situacija u kojoj Katalončevo samopouzdanje i aura koju širi oko sebe dolaze do izražaja.

Možda jedina stvar koja Sitiju trenutno nedostaje nije fudbalska (nije to ni mesto levog beka, koje prinudno pokriva prirodni napadač Žoao Kanselo), nego ona koja se malo teže meri: nema momka kao što su bili Vensan Kompani ili David Silva, koji može da bude lider na terenu, bez obzira na kvalitete.

A opet, šta će ti lider, ako imaš Pepa i njegov sistem, pa još i momka koji je došao da osveti oca i postigne makar 20 golova...

Došli: Erling Haland (Borusija Dortmund, 60.000.000), Kalvin Filips (Lids Junajted, 50.000.000), Hulijan Alvarez (River)

Otišli: Rahim Sterling (Čelsi, 56.200.000), Pedro Poro (Sporting Lisabon, 8.500.000), Gavin Bazunu (Sautempton, 15.000.000), Fernandinjo (Atletiko Paranense, kraj ugovora), Gabrijel Žezus (Arsenal, 52.200.000), Romeo Lavija (Sautempton, 12.000.000), Oleksandr Zinčenko (Arsenal, 35.000.000)

MANČESTER JUNAJTED: WE DON'T TALK ABOUT CRISTIANO

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 30)

Ronaldova arogancija tema broj jedan: Nijedan klub ga neće, ni trener ga neće, ni svlačionica ga neće

Postoji “perpetuum mobile”, termin koji opisuje beskonačno kretanje. Na Old Trafordu, Teatru snova, Teatru košmara, na delu je, još od odlaska ser Aleksa Fergusona, “perpetuum stabile”. Neki bi, pa čak i oni koji već deceniju pate, rekli da je to pre “perpetuum debile”...

Bilo je lutanja, ovakvog ili onakvog, bilo je igrača koji nisu zasluživali da nose taj dres i onih koji su dovođeni ili vraćani iz emotivnih razloga, kao da će samim svojim prisustvom dovesti stare dane slave. Bilo je trenera i trenera. Samo uspeha nije bilo, makar ne u obimu na koji je jedan od najpopularnijih klubova na svetu navikao.

Na papiru, dolazak Erika ten Haga na klupu Junajteda trebalo je da predstavlja raskid sa tom tegobnom recentnom prošlošću. Hrabar rez institucije koja je shvatila da se prehlada i kašalj možda mogu lečiti paracetamolom i sirupom, ali da je za one opasnije bolesti neophodna snažna terapija. Po cenu da boli.

Pa ipak, pa ipak je Junajted dozvolio sebi da jedan igrač, koji čak i ne želi da bude tu, postane veći od njega i prekrije celo leto koje je počelo pobedom nad Liverpulom na Dalekom istoku. Kristijano Ronaldo i njegovo “hoću-neću” (preciznije: “neću, ali baš i nemam gde, pa možda budem morao”) moraće da utiču makar na početak mandata čoveka čiji nas je Ajaks onoliko radovao pre samo koju godinu.

Ten Hag se oslobodio Pogbe, Mate, Kavanija, otišao je i Nemanja Matić, doveo je Lisandra Lopeza sa namerom da ovaj pokaže Hariju Megvajeru makar neke stvari, stigao je i Kristijan Eriksen da malo odmeni Bruna Fernandeša ili mu olakša, ali dok god se nije razrešio konundrum oko Kristijana Ronalda, sve je to bilo manje važno, i teže.

Junajtedu je mesto u Ligi šampiona, po svemu osim po trenutnom kadru. Ten Hag je tu da promeni i pokrene stvari, ali ne može sam i ne može uprkos svemu.

Došli: Tirel Malasija (Fajenord, 15.000.000), Lisandro Martinez (Ajaks, 57.300.000), Kristijan Eriksen (Brentford, slobodan igrač)

Otišli: Pol Pogba (Juventus, istek ugovora), Huan Mata (slobodan igrač), Nemanja Matić (Roma, istek ugovora), Džesi Lingard (slobodan igrač), Edinson Kavani (slobodan igrač), Din Henderson (Notingem Forest, pozajmica), Andreas Pereira (Fulam, 9.500.000)

NJUKASL: DOK NE POLETE GLAVE

(Kvota da će biti u prva četiri: 9,00)

Nije kralj, dobro, princ ili šta je već, naivan i glup, pa da odmah počne da se razbacuje funtama, i to u trenutku osetljive političke klime. Zna i on dobro, ta tako valjda i drži svoju zemlju u pokornosti, da je potrebno ići natenane, puštati pomalo, izbegavati direktne udarce. Dobro, sem kad mora da se ućutka neki novinar...

Na stranu ona treća garnitura dresova koja je original dres Saudijske Arabije sa Svetskog prvenstva 1994. – nisu se ni potrudili da nađu neko opravdanje ni vezu severa Engleske sa baš tom nijansom zelene boje – i izbor Edija Haua, mladog, poletnog i inteligentnog fudbalskog stručnjaka, govorio je o tome da u Rijadu žele da se dodvore Ostrvu, pre nego da dođu do instant-uspeha.

Tako su i ovog leta kupovali: ništa upadljivo, ali mudro, da bi Njukasl mogao komotno da gađa sredi nu tabele, da se pravi tim u kojem neka velika zvezda, možda već na zimu ili narednog leta, ne izgleda nezgrapno na Sent Džejmsis parku.

Njukasl sada ima simpatičan sastav, krcat igračima koji mogu da prave razliku, makar razliku u odnosu na one niže (ne geografski) delove Premijer lige.

I sve je to lepo, ima tih benevolentnih diktatora, ali tako je sve dok ne udari kriza. A onda, i garant to dobrom Ediju stvara neke tegobe u predelu vratnih pršljenova, onda počnu da lete glave. Nekada doslovno, u Engleskoj samo metaforično...

Došli: Met Target (Aston Vila, 17.500.000), Sven Botman (Lil, 37.000.000), Nik Poup (Barnli, 11.500.000), Čarli Mekartur (Kilmarnok)

Otišli: Ajzak Hejden (Reding, pozajmica), Džef Hendrik (Reding, pozajmica), Dvajt Gejl (Stouk), Kijaran Klark (Šefild Junajted, pozajmica)

NOTINGEM FOREST: KUPER I KLAF

Druga su vremena, dobro, niko sa prstohvatom zdrave pameti ne bi mogao ni da pomisli da bi Stiv Kuper mogao da uradi ono što je uradio Brajan Klaf – prva liga, pa titula, pa titula prvaka Evrope, pa titula prvaka Evrope repete – ali lepo je maštati, i lepo je videti Siti Graund opet, posle toliko patnje velikana.

Lepo je i reći, i pošteno, da je Stiv Kuper čovek koji je napravio tu razliku, zbog koje Forest više ne luta po bespućima Čempionšipa ili Lige jedan.

Da li može, uz mudra – i ne baš jeftina – pojačanja da bude i čovek koji će napraviti razliku između opstanka i ispadanja?

Pa, ako bismo morali da odaberemo novajliju na kojeg bismo stavili novac da neće ispasti, od trilinga iz Čempionšipa to bi zasigurno bio Notingem Forest, ali ne samo iz romantičnih razloga.

Forest deluje da je svestan izazova koji ih čeka posle cipcele 23 godine, mada ako ih niste pratili prošle sezone, njihova sredina bi mogla da vam izgleda nejako.

Neka bude kao deseti deo Brajana Klafa, i Kuper će dobiti spomenik, tu negde kod Robina Huda...

Došli: Džesi Lingard (Mančester Junajted, slobodan igrač), Musa Nijakate (Majnc, 17.000.000), Niko Vilijams (Liverpul, 20.000.000), Tajvo Avoniji (Union Berlin, 20.500.000), Din Henderson (Mančester Junajted, pozajmica), Omar Ričards (Bajern Minhen, 8.500.000), Luis O'Brajen (Hadersfild, 5.900.000), Hari Tofolo (Hadersfild, 5.900.000), Brandon Agilera (Alahuelense, 950.000), Orel Mangala (Štutgart, 13.000.000), Đulijan Bankone (Troa, 10.000.000)

Otišli: Bris Samba (Lans), Tobijas Figueredo (Hal, slobodan igrač), Luis Graban (istekao ugovor), Karl Dženkinson (istekao ugovor)

SAUTEMPTON: GDE VIDITE SEBE ZA PET GODINA?

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 750)

Uvek postoji taj jedan klub za kojeg ne znate ne samo kako će odigrati date subote ili ponedeljka uveče, nego i šta želi da bude. Sem nama dobro poznate priče o vlasništvu, zbog čega to pitanje ima neke druge konotacije u Srbiji, šta je, zaista, Sautempton? I šta želi da bude? Gde vidi sebe, što bi pitali loši HR-ovi na besmislenim razgovorima za posao...

Da li Sautempton želi da bude rasadnik talenata? Hoće li ikada igrati Evropu? Da li je zadovoljan poslovanjem iznad crte, ili bi se opružio za nešto više? I znaju li da im, ako ovako nastave, preti silazak u Čempionšip, možda već koliko ove sezone?

Vinovnici nekih od najtežih poraza u novijoj prošlosti Premijer lige imali su dovoljno strpljenja sa Ralfom Hazenhitlom, jer znaju da u “alpskom Klopu” nije problem, a problemi se samo talože.

Bio je ovo u najmanju ruku bizaran prelazni rok: Sautempton se dobro otvorio za kažu talentovane, ali totalno anonimne igrače, dok je okosnica ostala ista. A ta okosnica, mimo Vord-Prauza, Voker-Pitersa i još jednog-dva igrača samo sa po jednim prezimenom, ne uliva previše poverenja.

Mogla bi ovo da bude preduga jesen za ljubitelje crveno-belih sa juga Engleske, još na kanalima jedne druge mreže...

Došli: Armel Bela-Kočap (Bohum, 10.000.000), Romeo Lavija (Mančester Siti, 12.300.000), Gavin Bazunu (Mančester Siti, 14.000.000), Džo Aribo (Rendžers, 7.100.000), Seku Mara (Bordo, 13.000.000)

Otišli: Frejzer Forster (Totenhem, slobodan igrač), Šejn Long (Reding, slobodan igrač), Ramelo Mičel (VBA, slobodan igrač)

TOTENHEM: RACIONALNI OPTIMIZAM

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 15)

Možda od One Sezone Maurisija Poketina nije bilo ovoliko razloga za racionalni optimizam na Vajt Hart Lejnu. Čovek koji pravi razliku je, naravno, Antonio Konte, najbolji potez Danijela Levija još od trenutka kada je onima iz Abu Dabija rekao “Vidimo se nikada, a čujemo još manje”, na temu Harija Kejna.

(Navijači Totenhema uvek će naći razloga za iracionalni optimizam, ali ovo sada je nešto drugačije.)

Prvi čovek (ne i vlasnik, što se ponekad zaboravlja) Totenhema dugo je važio za čoveka koji gleda svaki peni, ali bilo da je osetio pritisak sa svih strana ili ga je samo čovek sa italijanske “štikle” šarmirao i ubedio, napokon je poklonio i poverenje i ispunio listu želja svom menadžeru.

Konte valjda zna, pa zna i zašto je klub odvojio toliko novca za Rišarlisona (sigurno ne za valjanje po terenu, što mu je bio manir u dresu Evertona?), i zašto mu je bio neophodan Đed Spens, i gde će mu leći Ivan Perišić. Uhvaćen je i Iv Bisuma iz Brajtona, na kojeg su mnogi bili bacili oko.

Konte zna i zašto se odrekao Stivena Bergvajna (momak je možda zasluživao još jednu poštenu priliku?), te šta je Plan B za sva ona popodneva kada rivali zatvore Kejna, a čak i Son pokaže naznake frustracije.

Liga šampiona nekima bi u ovoj konstelaciji bila teret, ali Konte je evropski trener po svemu, pa bi iz evropskih noći, koje je dosegao posle svega pola godine za kormilom, mogao da vuče inspiraciju koja bi obezbedila redovnu posetu i siguran priliv novca zabrinutom Leviju. A ako mu se da poverenje, ko zna gde to može da završi...

Došli: Iv Bisuma (Brajton, 29.200.000), Rišarlison (Everton, 58.000.000), Klemon Lengle (Barselona, pozajmica), Ivan Perišić (Inter, slobodan igrač), Frejzer Forster (Sautempton, slobodan igrač), Đed Spens (Midlzbro, 14.700.000)

Otišli: Stiven Bergvajn (Ajaks, 31.500.000), Kamerun Karter Vikens (Seltik, 7.000.000), Džek Klark (Sanderlend, 10.000.000), Troj Perot (Preston, pozajmica), Dejn Skarlet (Portsmut, pozajmica)

VEST HEM JUNAJTED: EVROPSKI BALON

(Kvota da će osvojiti Premijer ligu: 150)

Na svojim širokim plećima Majkl Antonio nosio je Vest Hem Dejvida Mojesa kroz svu silu takmičenja. Napokon će veliki čovek moći malo da odmori: poslednji put kada su navijači što duvaju balončiće oduševljeno pevali nekom Italijanu, on se zvao Paolo Di Kanio, a sada se nadaju da bi Đanluka Skamaka mogao da bude rešenje za sve boljke u napadu.

Sem Skamake, Mojes je dobio najveće pojačanje u trenutku kada je Kalvin Filips potpisao za Mančester Siti, pa je postalo jasno da će Deklan Rajs (verovatno) ostati (makar još jednu sezonu) na najmanje fudbalskom stadionu u Engleskoj i celom Londonu.

Vest Hem je imao uzbudljivo proleće, ovenčano lepom evropskom odisejom, a Škot na njihovom čelu bi voleo da nastavi svoj put iskupljenja kako u Premijer ligi, tako i u Ligi konferencije, gde će klub iz istočnog dela prestonice biti jedan od najvećih favorita.

Za to bi trebalo ne samo da proradi Skamaka, nego i da ih zaobiđu povrede, a da Bouen, Souček, Fornals i Benrama budu na nivou od prošle sezone.

I skroz bi im, kao budali šamar, kao londonskom nebu balon posle postignutog gola, kao centaršut Skamaki, baš lepo legao Filip Kostić...

Čak i ako od toga ne bude ništa, što bi rekli oni naši poštovani nastavnici i profesori, “sviđa mi se kako razmišljaš”...

Došli: Đanluka Skamaka (Sasuolo, 36.000.000), Alfons Areola (PSŽ, 9.300.000), Flin Dauns (Svonsi, 10.650.000), Najef Ager (Ren, 36.000.000)

Otišli: Mark Noubl (kraj karijere), Andrej Jarmolenko (Al Ain, slobodan igrač), Rajan Frederiks (Bornmut, slobodan igrač), Artur Masuaku (Bešiktaš, pozajmica)

VULVERHEMPTON: LUSOFONIJA I KAKOFONIJA

(Kvota da će biti u prva četiri: 35)

Otkako se povredio Raul Himenez, ili otkako je otišao Diogo Žota, Vonderersi nisu bili ubojiti klub. I ako bi davali golove, bili su to trenuci inspiracije i upotrebljenih praćki Neveša, Mutinja ili Podensea.

Pa opet je Bruno Laž, koji predvodi istureno odeljenje Portugalije – a zli jezici bi dodali: i poznatih agenata – u sred “crne zemlje” Engleske, odlučio da mu glavno pojačanje, makar do početka prvenstva, bude Nejtan Kolins, centarhalf iz Barnlija. U isto vreme, Fabio Silva je poslat u Belgiju da u Anderlehtu stekne poneki mišić...

Ne izgleda zato da će Molinju biti ništa veća “koska” nego što je bio dosad (mada je umeo da bude), niti da će se oscilacije u formi smanjiti makar za oktavu.

I sve bi bilo u redu kada bi Vulverhempton time bio zadovoljan, kada Vulvsi i njihovi navijači ne bi očekivali – malo i s pravom, jer velika je to i ponosna tradicija, i ogromna ljubav prema klubu i fudbalu – da vide makar neki napredak iz godine u godinu.

Šteta, jer Vulvsi deluju kao da bi mogli da budu omiljeni drugi ili treći klub mnogih, i jer bi ih bilo lepo opet, tako lusofone, gledati u Evropi. Teško, makar do leta 2024...

Došli: Hvang Hi-čan (RB Lajpcig, zvanično posle pozajmice, 16.700.000), Nejtan Kolins (Barnli, 24.300.000)

Otišli: Fabio Silva (Anderleht, pozajmica), Ruben Vinagre (Sporting, 10.000.000), Romen Sais (Bešiktaš), Ki-Jana Hojver (PSV, pozajmica), Marsal (istekao ugovor)

PREMIJER LIGA, PRVO KOLO

Petak

21.00: (4,60) Kristal Palas (3,70) Arsenal (1,85)

Subota

13.30: (10,0) Fulam (5,90) Liverpul (1,32)

16.00: (3,70) Bornmut (3,40) Aston Vila (2,15)

16.00: (2,40) Lids (3,30) Vulverhempton (3,25)

16.00: (1,70) Njukasl (3,80) Notingem Forest (5,70)

16.00: (1,40) Totenhem (4,90) Sautempton (9,00)

18.30: (5,70) Everton (3,80) Čelsi (1,70)

Nedelja

15.00: (2,10) Lester (3,50) Brentford (6,50)

15.00: (1,63) Mančester junajted (3,80) Brajton (6,50)

17.30: (8,50) Vest Hem (4,80) Mančester Siti (1,42)