Ranko Stojić za Mozzart Sport: U Srbiji više nema top talenata izvan Zvezde i Partizana
Vreme čitanja: 7min | sub. 25.12.21. | 10:16
"Fale nam Rad i OFK Beograd u smislu formiranja igrača. U drugim klubovima imamo ozbiljan problem. Pogledajte kakvi su nam rezultati poslednjih godina kadetske, omladinske i iznad svih mlade reprezentacije", ističe poznati menadžer
Zbog Uroša Milovanovića su u poslednjih godinu dana u Surdulicu svraćali klubovi iz svih krajeva Evrope, šampion Francuske letos dolazio u Novi Sad da gleda Uroša Kabića, poslednjih dana je jedna od najboljih skauting službi u svetu fudbala, Atalantina, pustila pipke ka Lučanima vrebajući Đorda Gordića, dok se večiti, navodno, otimaju o Stefana Mitrovića, strelca šest superligaških golova ove sezone. Da se zaključiti iz pomenutog da srpski fudbal nisu samo večiti, te da i izvan Beograda ima igrača sposobnih da talentom donesu milionske dobitke svojim klubovima.
Realnost je pak, kako tvrdi fudbalski menadžer Ranko Stojić, nešto drugačija. U razgovoru za Mozzart Sport nekadašnji golman Partizana, zagrebačkog Dinama i brojnih belgijskih klubova, govorio je o radu domaćih klubova - sa izuzetkom beogradskih večitih - sa mladim igračima i ophođenju prema njima na tržištu. Situacija je, kaže Stojić, zabrinjavajuća. Omladinske selekcije naše države ne stoje najbolje u trenutnim kvalifikacijama, što je rezultat slabog rada u klubovima.
Izabrane vesti
"Realno, u drugim klubovima imamo ozbiljan problem. Nisam ja izmislio toplu vodu kad to kažem. Pogledajte kakvi su nam rezultati poslednjih godina kadetske, omladinske i iznad svih mlade reprezentacije. To je malo zabrinjavajuće. Kao što smo pre nekoliko godina bili euforični kada nam je omladinska reprezentacija osvojila Evropsko prvenstvo u Litvaniji i dve godine kasnije mlada selekcija osvojila Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu, tek danas ubiramo plodove tog rada i sa dosta igrača iz tih timova koji su sada u A selekciji idemo na Svetsko prvenstvo", započinje Stojić razgovor za Mozzart Sport.
Zbog toga, kada ga pitamo da li bi mogao da istakne nekog od bonus igrača širom Superlige koje bi u perspektivi moglo da ostvari unosan transfer, naš sagovornik se "muči" da izdvoji neko ime.
"Nemamo baš mnogo primera. Poslednjih dana se priča o Gordiću iz Lučana, ali njega već nekoliko meseci forsiraju i igra praktično standardno u toj ekipi, koja sa njim u timu postiže bolje rezultate nego na početku kada je imala katastrofalne rezultate. Jako me brine što poslednjih godina nemamo kvalitetnog rada sa tim selekcijama na klupskom nivou, jer problem je baza. Momci koji vode ove selekcije su sa reprezentacijom tri, četiri ili pet dana najviše i ne mogu da utiču na podizanje njihovog kvaliteta. To je taj rad u klubovima koji nije na nivou na kojem je nekad bio i to je zabrinjavajuće. Zbog toga je teško sada izdvojiti nekoga. Ima momaka koji su malo perspektivniji od drugih, ali da imamo top talente – nemamo. Realno gledano nemamo. Sve je to isti nivo i nemam koga da izdvojim."
Stojić kao jedan od potencijalnih razloga problema vidi ispadanje Rada i OFK Beograda, klubova na čijim je stubovima Srbija osvajala titule evropskog i svetskog prvaka u mlađim kategorijama.
"Ono što moram da istaknem, a što je po meni možda jedan od razloga – nedostaju nam Rad i OFK Beograd, u smislu formiranja igrača. Kad sam pomenuo Evropsko prvenstvo u Litvaniji kada smo osvijili titulu, devet igrača u prvih 11 je bilo iz Rada i OFK Beograda. I sada izdvojiti nekoga... Evo i vas da pitam, isto bi mi rekli, nema nikoga da se posebno izdvaja i da dobija šansu u Superligi. Sem možda Gordića, koji se i meni svideo, gledao sam ga u Kragujevcu i poslednju utakmicu. Talentovan je, ali još je to daleko od kvaliteta. Pravog kvaliteta za zapad."
Vojvodina i Čukarički su prethodnih godina takođe iznedrili veliki broj igrača zanimljivih zapadnom tržištu. Ali, bilo je to nekad, podseća naš sagovornik.
"Možemo da pomenemo ove mlade momke iz Vojvodine, Zukića, Kabića, ali pogledajte realno da li su top talenti. Po mom mišljenju nisu. Uporedite ondašnje talente kao što su Dušan Tadić i Sergej Milinković-Savić sa momcima koji su trenutno u Vojvodini. Realno gledano, u ovom trenutku - neuporedivo. Nažalost, tako je. Pogledajte u Čukaričkom, oni dosta dobro rade, njihova škola je organizovana. Ali pogledajte, svi momci koji odu iz Čukaričkog, koliko njih igra. Navedite mi nekoga. Eto, osim možda Birmančevića, mada on već ima 23 godine. Mi pričamo o momcima od 19-20 godina."
I onda kada odlaze, odlaze dosta rano, već sa prvom ponudom koja stigne na adresu kluba. Još uvek neformirani kao igrači, nespremni na ozbiljan evropski fudbal.
"To je zato što klubovi jednostavno nemaju obezbeđene budžete. Sve dok ne budu klubovi imali barem 50 odsto obezbeđenog budžeta od TV prava, ulaznica i marketinga, imaćemo ovakve situacije da neki igrači zaslugom, neki čak i isforsirani i preko svoje vrednosti i stvarnog talenta budu prodavani. Sportski direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić je pre nekoliko dana rekao da Zvezda ima obezbeđeni budžet od 5.000.000 evra, što nije ni 20 posto budžeta kluba. Partizan nema ni 20, možda ni 10 posto obezbeđenih. To je ozbiljan i realan problem, koliko god da se mnogima pa ni meni ne dopada, mladi igrači idu tako rano, ali jednostavno to je najveći problem."
Kao primer dobrog poslovanja Stojić uzima svoj nekadašnji klub, svima nama dobro poznat po lekcijama koje deli balkanskim klubovima na fudbalskoj pijaci.
"S druge strane, nismo još u stanju da napravimo sistem koji je napravio, recimo, Dinamo iz Zagreba. Možemo da ih volimo ili ne volimo, da imamo ove ili one razloge… Evo, u istom danu kada pominjemo Marka Lazetića, velikog talenta Zvezde za 2.500.000 do 3.000.000, pojavljuje se informacija da Ivanušec ide iz Dinama za 15.000.000. Dinamo je napravio ozbiljan sistem. Voleo bih da se ugledamo na njih, da naši klubovi prave ozbiljne sisteme načina na koji se radi. Kada imate osnovu u timu od pet, šest igrača u startnih 11 koji su formirani u školi, onda imate mogućnost da istrpite druge mlade igrače koji dolaze, da ne morate da ih prodajete nakon godinu dana, nego da možete da projektujete da ostanu dve, tri godine, koliko god da treba. Da potpuno sazru, da imate strpljenja sa njima. I kada dođu do ozbiljnog kvaliteta, to automatski podrazumeva ozbiljnu cenu".
Stojić tvrdi da uspeh leži u uspostavljanu pravog sistema.
"I kada radite transfer politiku, treba da radite pametno, da dovodite igrače starosti između 20 i 25 godina. Ako su to četiri stranca, možete da imate i jednog viška, mladog, koji ne mora ni biti standardan, da ga istrpite godinu ili dve, ne više od toga, sa kvalitetnim radom. Da imate mlade igrače da kada taj sistem zaživi i imate kvalitetan B tim, onda prodajete igrače koji su već tu, koji nisu otišli sa 19, već sada imaju 21-22. To su vrlo mladi igrači za zapad i ozbiljne klubove. U tom slučaju igrače od 18-19 godina ne prodajete odmah, već oni imaju period sazrevanja."
Tako uostalom radi Dinamo.
"Oni ne prodaju igrače od 18-19 godina, već od 21, 22, 23. Nekad i više. I to za ozbiljne cifre. Zato što su uspostavili sistem koga se drže godinama. Imaju izuzetno kvalitetan B tim koji se takmiči u ligi, sa kojim se ozbiljno radi, i kada dođu u prvi tim oni sa 20 godina odigraju još sezonu ili dve tu, i nakon toga idu za ozbiljne cifre. U međuvremenu mladi momci prolaze kroz isti proces. To mi još nemamo, to naši klubovi pokušavaju na neki način, ali iskreno sve se to svodi na slučajnost. Da li će Partizan pogoditi jednog ili dva igrača i onda da se nađe neka nova, kako to vrlo ružno zovemo, zlatna koka. To su stvari, pogotovu kad su deca u pitanju, koja pokazuju nedostatak ozbiljnog sistema koji bi drugačije funkcionisao."
Najveći srpski klubovi, Partizan i posebno Crvena zvezda, iz godine u godinu beleže sve bolje rezultate u Evropi, ali retko kada uspevaju da ostvare prodaje sa osam cifara.
"Zvezdi i Partizanu je ozbiljan problem što imaju pritisak pravljenja rezultata. I to ozbiljan pritisak. Sve se svodi na to kakav će rezultat biti u narednih mesec dana. Ne u naredna tri ili narednih šest, već u praktično mesec dana. Videli ste kakva je frka nastala u Zvezdi zbog slučajnosti što su izgubili dva boda protiv Radnika iz Surdulice, a nekoliko dana pre toga su napravili ozbiljan rezultat u Evropi. Jako je teško ljudima koji vode klubove, da naprave balans između pravljenja rezultata i forsiranja mladih igrača. Kažem opet, za to je potrebno vreme i strpljenje. Rukovodstvo bi moralo da pripremi javnost, ali naravno sa ozbiljnim, dobro objašnjenim planom, šta klub želi, na koji način će doći do toga i držati se toga."
Jedan od tih koraka u sistemu trebalo bi da bude i pravilo bonus igrača, mada je utisak da za sada nije previše donelo napretku srpskog fudbala.
"Donelo je makar mali napredak. Da nije bilo tog pravila bonusa, možda Eraković ne bi pokazao poslednjih meseci da ipak ima lepu perspektivu kao defanzivac, ili mali Lazetić ne bi imao takvu priliku, kad nekoga nema on ulazi kao bonus igrač. Ili mali Gordić. Stalno ponavljam da s mladim momcima treba imati strpljenja. Dati im vremena, neka naprave neku grešku."
Iako se iz svega rečenog može zaključiti da stanje nije najsjajnije, štaviše, može se reći da je alarmantno, Stojić je optimističan.
"Sve ovo što pričamo, ja nastojim da budem koliko je moguće realan. Ali voleo bih da na stvari, ne samo ja, već i drugi, gledamo pozitivno. Da bismo bili uspešni u sportu, konkretno u fudbalu, moramo biti realni, čak i kritičniji nego što jeste da bismo išli napred", zaključuje Ranko Stojić.