Prosinečki: Zvezda moj možda i najbolji period u fudbalu, Arnautović može da pruži mnogo više

Može se reći da je Robert Prosinečki svojevremeno predstavljao sinonim za poseban fudbalski dar koji su imali fudbaleri sa ovdašnjih prostora, a pored tog urođenog dara posedovao je karakteristike ličnosti koje su svuda otvarale vrata. Skroman, prijatan, nenametljiv, takav je i danas kada se bori za svoje mesto na trenerskom nebu.

Legendarni as Crvene zvezde, ali i Real Madrida i Barselone, krajem prošle godine preuzeo je reprezentaciju Kirgistana, sa kojom će pokušati da napravi iskorak u rezultatima i radu.

U intervjuu za Flashscore, Veliki Žuti je pričao o trenutnim događajima i planovima, a potom se osvrnuo i na bogatu igračku karijeru iza sebe.
"Pre svega, i dalje uživam u radu, a fudbal je moj život. Nakon perioda u Crnoj Gori, dobio sam ponudu iz Kirgistana. Posetio sam zemlju, pogledao objekte i njihove ideje. Žele da napreduju, žele da urade nešto drugačije. Sledeće godine smo na Azijskom kupu. To je kao Evropsko prvenstvo. Prihvatio sam ponudu i sada sam selektor Kirgistana", rekao je Prosinečki za Flashscore.

Kakav ste igrački kadar zatekli?
"Ima dosta mladih igrača. To je veoma ponosna reprezentacija. Oni koji su tu su profesionalci. Možda su nam tri ili četiri igrača iz U21 tima zapala za oko. Videćemo da li možemo da uradimo više i napredujemo u svakom segmentu."

Ako neko pomene Crvenu zvezdu iz 1991. godine, šta Vam prvo padne na pamet?
"Za sve nas koji smo bili tamo budi toliko uspomena. Ekipa sa mnogo kvaliteta, tim iz bivše Jugoslavije, sa igračima sa svih strana. Proveo sam tamo četiri godine i imam sjajne uspomene. Možda je to bio moj najbolji period u fudbalu, a Zvezda je sa nama ostvarila svoj najveći rezultat – osvajanje Lige šampiona je nešto ogromno, zaista veliko."

Verujete li da Zvezda može ponovo da osvoji Ligu šampiona?
"Klub se razvijao. Ali ne toliko finansijski. Jaz u odnosu na engleske ili španske timove je ogroman. Ne mislim da Zvezda ili bilo koji tim iz regiona može da uradi nešto slično. Engleski, španski i nemački klubovi ulažu ogromna sredstva i dovode najbolje igrače. U moje vreme su mogla da igraju samo tri stranca. Sada je potpuno drugačije."

Šta po Vašem mišljenju znači potpis Marka Arnautovića za srpsku ligu, a posebno za Crvenu zvezdu?
"Zvezda je prolazila kroz različite faze: dobra vremena devedesetih, pa onda određena nestabilnost. Kada igrate u Ligi šampiona, dolazi novac. Arnautović je definitivno neko poseban, došao je u Zvezdu posle Intera, igrao je za Austriju i pomogao im da se kvalifikuju za Svetsko prvenstvo. On mnogo donosi timu. Mislim da još nije pokazao svoje najbolje izdanje, on je sjajan igrač, može da ponudi mnogo više od onoga što je do sada pokazao, ali i ovako mnogo znači Zvezdi i navijačima."

Posle Zvezde sledi odlazak Real Madrid sa velikim očekivanjima. Čega se najbolje sećate iz tog vremena?
"Stigao sam posle ere 'Quinta del Buitre'. Tu smo bili Hađi, Uugo Sančez i ja. U prvoj godini u Realu imao sam mnogo problema sa povredama. Te 1991. godine svi su želeli da potpišu Roberta Prosinečkog, a ja sam želeo da idem u Real Madrid. To je bila najbolja stvar koja je mogla da mi se desi. Ali, u to vreme sam imao i mnogo povreda. Ne znam ni sam zašto, ali kada ljudi počnu da pričaju da ste od stakla, ne igrate godinu dana, uvek ste povređeni, to stvara veliki pritisak. Bio je tu i rat u mojoj zemlji. Moja porodica je bila u Zagrebu i, naravno, brinuo sam o svemu što se dešava. Ne tražim izgovore; jednostavno je tako bilo. Život ide dalje, proveo sam tri godine u Realu i malo sam naklonjeniji njemu nego Barseloni, čak i danas, jer je to zaista bio moj najbolji klub".

Mislite li da bi Vaša karijera bila drugačija da ste potpisali za Real Madrid u današnje vreme?
"Ne znam. Veoma sam srećan svojom karijerom. Možda nisam dao sve, ali sam jedan od retkih koji je igrao za oba vrhunska kluba i imao sam sreću da budem i u Realu i u Barseloni. Vrlo malo igrača može reći isto. Ne znam da li bi danas bilo drugačije, sigurno bi, da nisam imao toliko povreda, mnogo toga bilo različito. Takođe, mislim da je sada medicinska služba na višem nivou, verovatno bi bilo malo drugačije, ali to je život."

Kakav je Luis Enrike bio kao ličnost tada?
"Luis Enrike je uvek imao ličnost, igrao sam sa njim tri godine u Realu. Došao je iz Hihona, sa mnogo karaktera, vredan, i mogao je da igra bilo gde – beka, ofanzivnog veznog ili u sredini. Luis je bio odličan saigrač. Sada je sa Pari Sen Žermenom osvojio Ligu šampiona. Imao je neverovatnu sezonu – osvojio je sve. On je osoba puna energije, sjajan momak."

Pokazao je zanimljive kvalitete: liderstvo, iskrenost, samopouzdanje. Da li je te osobine imao kao igrač?
"Da, po mom mišljenju, jeste. Vidite, ne želim da pričam o onome što je uradio u Barseloni, i oni su igrali impresivno. Imao je neverovatne rezultate. Njegova Barselona nije bila samo tiki-taka. Sa Krojfom su prvi put osvojili Ligu šampiona, titule u prvenstvu, i tu je sve počelo Kasnije su Gvardiola i Luis Enrike modernizovali ovaj stil igre, ali potrebni su vam pravi igrači da biste igrali takav fudbal. Nije lako igrati 4-3-3 ako nemate igrače, ako nemate nekoga ko može da drži loptu ili ofanzivne vezne igrače poput Lamina Jamala. Potrebni su vam igrači za ovaj fudbal, poput onih obučenih u La Masiji."

Pomenuli ste Johana Krojfa. Koja je najveća lekcija koju ste naučili od njega tokom boravka u Barseloni?
"On je bio taj koji me je doveo. Krojf je za mene definitivno najbolji trener. On je drugačiji od svih ostalih, zar ne? Prvo, o njemu kao igraču ne treba ni trošiti reči. Bio je izvanredan igrač za reprezentaciju Holandije. Zatim, u Barseloni, Ajaks je nešto posebno. Johan je imao svoj način. Johan je stvorio stil fudbala koji deli mišljenja – ili vam se sviđa ili ne – ali za mene je najbolji fudbal onaj u kojem držite posed."

Bio je opsednut detaljima…
"Bio je čovek koji je obraćao pažnju na detalje. Ako igraš na krilu, imaš situaciju jedan na jedan, moraš da centriraš. Uđi u šesnaesterac i tamo imaš više slobode. Na treningu je lopta uvek bila prisutna; gledali smo mnogo video snimaka. Analizirali smo gde smo grešili i gde možemo da napredujemo. Johan Krojf je imao impresivan autoritet".

Videli ste Gvardiolu kao igrača, a sada ga vidite kao trenera.
"Nije bio baš brz, u smislu brzine trčanja, ali njegov um... Bio je veoma pametan, taj prvi dodir... Bio je veoma inteligentan, baš kao i sada kao trener. Johan je često zvao Pepa da gledaju video snimke", otkrio je između ostalog Prosinečki.