OCENE – PARTIZAN: Peku oči zbog De Medine, za Severinu bi bilo bolje da se nije ni vraćao

Opet je matiran. Ovoga puta u očajnoj lančanoj reakciji saigrača, što je verovatno i njega uvelo u nervozu, pa je imao jedan kiks u vidu sudara sa protivnikom koji se, umalo, nije fatalno završio. Odbranio je jedan pokušaj Gandelmana, a posle toga nije ni imao razloga da interveniše. Mada, utisak je da je protiv Genta bio najmanje pažljiv otkako je krenula sezona.

Činjenica da je u prvom poluvremenu sa njegove strane stiglo „milion“ centaršuteva stavlja uputnik iza njegove fudbalske inteligencije, a kretnje na nivou rekreativca dovode u dilemu njegovu fizičku spremu. Pravo je čudo kako je preživeo posle greha u Švajcarskoj i samo je nastavio tamo gde je stao prošle sedmice. Peku oči dok je na terenu. Čovek je kod gola odluke – pao!?

Nervozan. Nije mu to svojstveno, ali je razumljivo. Kad vidi s kim igra i kako ga sudije zakidaju na sitnicama, mora i da plane, dobije žuti karton. Kod gola je naprasno – stao!? Navikao je kapiten na bolja izdanja, ali kakvi su mu saigrači sigurno nije dete kluba najveći problem.

Otišao je Siniša Saničanin sa Topčiderskog brda, ali njegov duh, izgleda, nije. Uselio se u telo reprezentativca Bosne i Hercegovine (zamislite onda kakva je to selekcija) i ne namerava da izađe.

U obezglavljenom timu, u kome svako radi šta hoće i niko ne odgovara, pretenciozno bi bilo reći da je bio dobar. Verodostojna je konstatacija - manje loš od većine. Nije ga bilo u ofanzivnim akcijama, a u defanzivnim je morao da motri najpre na Fadigu, potom Samoisa.

Nije dobro za Partizan kad mu je najbolji pojedinac zadnji vezni. Svaka čast momku iz Hondurasa na borbenosti, srčanosti, makar triput je uklizavanjima ili presecanjem lopti sprečavao kontre rivala. Možda je mogao da, umesto u širinu, pošalje koju loptu napred, ali bivši fudbaler Dalasa makar pokazuje petlju. To je ono što nedostaje ostatku ekipe. Malo krvi. Ili malo više.

do 75. minuta - Počeo je kao klasični zadnji vezni, posle povrede Goha prebačen iza napadača, ali nije nijednog trenutka podsetio na uticajnog igrača kakav je bio pre sedam dana u Tunu. Nije uspeo da „podeli“ nijedan pas koji bi ostatak tima iskorisito. Gušio se usled kompaktnosti veznog reda Belgijanaca. Gentov kapiten Sven Kums je sve ono što Partizan od Zahida očekuje, a ne dobija.

Do 75. minuta - Bezobrazan ili bezobziran, pitanje je za stručni štab koji ga trpi. Možda je oboje. A sigurni smo da je treće: Holanđanin se lažno predstavlja da je fudbaler. Svaka čast njegovom agentu kako ga je „utrapio“ Partizanu. Teško je shvatiti zbog čega mu Stanojević daje šansu. Ono u Tunu je bio incident koji potvrđuje davno formiran zaključak po kome Severina ne bi smeo da ostane u Beogradu. Bolje bi bilo da se nije vraćao kad je onomad, kao, pobegao.

Do 64. minuta - Neodgovoran. Detinjast. Za njega je trenutno omladinski fudbal, pitanje je da li i superligaški, a sigurno ne evropski. Način na koji je pustio rivala da se namesti na centaršut pre gola je sve što je potrebno da znate o momku koji pleni brzinom. Možda ga je lepo videti kad se zatrči na rivala, ali od toga ekipa nema ama baš nikakve koristi.

Do 22. minuta - Uspeo je, naizgled, nemoguće. Da bude – nevidljiv. Kao da je avion F117, za ono malo vremena na terenu nijednom nije poleteo. Malobrojni posetioci shvatili su da je na terenu tek kad je tražio izmenu usled povrede.

Do 64. minuta - Pakao! U svakom smislu. Najveća je misterija zbog čega ga je Stanojević ostavio na terenu posle prvog poluvremena u kome je nadmašio Severinu u onome što se činilo nemogućim – sebičluku. Svaku akciju je hteo da završi sam, kao da u ugovoru ima klauzulu da ne dodaje loptu saigračima. Sve to posle neiskoriščenog zicera na početku i nerealizovanom šansu s početka drugog poluvremena. Brazilac glavom, prema trenerovom priznanju, nije u Beogradu. A igra samo da bi se prodao. I igra loše. I ne obara njemu Stanojević cenu, već to Saldanja čini sam. Svojski se potrudio.

Od 22. minuta- Teško da jedan čovek, makar dolazio iz drugog ambijenta, može da promeni sliku o tužnom Partizanu. Pre će biti da se u nju uklopio. Nedostaje mu ritma, treninga sa ekipom...

Od 64. minuta - Posle gužve u 90. minutu propustio šansu za izjednačenje. Pre toga jedva da je dobio koju loptu u noge i prostor da pokaže šta zna...

Od 64. minuta - Nastavlja da se zabavlja. Momak iz Perua je zasad samo igrač poteza i jedino je pitanje da li će neki njegov trik upaliti. Dvaput je probio odbrau Genta, mučio je kretnjama, opteretio svežinom, ali kad se crta podvuče – mrka kapa.

Od 75. minuta - Čim je ušao namestio je šansu, izvrsnu, Lazareviću. Kasnije i Grimaldu na krilu, samo što Peruanac to nije znao da valorizuje. Između ostalog zbog Nathovog ulaska se igra Partizana ubrzala, dobila na dinamici, protok lopte je bio bolji, mada ni to nije vredelo.

Od 75. minuta - Promašio je šansu utakmice. Nalik Saldajninoj s početka. Imao je sjajnu poziciju, pregled igre, fenomenalan pas Natha i obrukao se.

Tim mu izgleda haotično. Kao prvaci u školskom dvorištu. Svi bi da igraju fudbal (za sebe, ne za ekipu), a malo ko pokazuje da zna. Nije čovek koji poseže za izgovorima, a kad bi to radio deluje da više nema koji da upotrebi, jer i sam donosi odluke koje štete Partizanu. Zbog čega je Saldanja u prvih 11 i zašto nije zamenjen već posle prvog poluvremena? Čime Severina i De Medina zaslužuju da počinju utakmice? Kako crno-beli ni iz trećeg puta nisu dali gol kod kuće u evropskom meču? Zašto odbrana kapitulira kao da se prvi put skupila? Koliko mu je teško što ništa od njegovih ideja ne funkcioniše videlo se kad je od muke tokom drugog poluvremena seo na klupu, a koliko ne može da veruje šta se dešava kad se posle Lazarevićevog promašaja stropoštao na travu.