Prokrvarilo srce Dušana Tadića: Kuća je spaljena, nisam mogao da gledam... Nemojte mi o ženama!

Kao bomba je odjeknulo letos: Dušan Tadić odlazi iz Ajaksa u Fenerbahče!

Sve je bilo gotovo za dan-dva… Zato je iznenađenje bilo još veće. Ali valjda su takvi rastanci kad je velika ljubav u pitanju… Brzi i bolni. A Tadićeva ljubav prema Ajaksu je ogromna. Nikada nije bila pod znakom pitanja, šta god govorili besposličari zvučnih imena po TV emisijama zabavno-sportskog karaktera.

Za navijače Ajaksa je Dušan Tadić apsolutna legenda i primer sportiste. Za Tadića je Ajaks kuća. I nije mogao da je gleda kako gori i kako se samo doliva ulje na vatru… Prelomio je i otišao. A onda je plamen zahvatio kuću do temelja i Ajaks je ispisao najcrnje stranice klupske istorije, pao na poslednje mesto, bauljao kao pijan po Evropi, dobijao šamare od najvećih rivala i krčmio bogat ugled.

Kada su se emocije malo slegle, Tadić je u velikom intervju za VI prvi put rešio da otvori dušu i progovori o Ajaksu koji se survao posle njegovog odlaska. Objašnjavajući uzroke i koliko mu srce krvari.

“Biću trener Ajaksa jednog dana! Istina je da već sada mnogo razmišljam kao trener. Kao kapiten sam se uvek trudio da budem pozitivan. Morate da napravite dobar odnos između stručnog štaba i igrača. Na terenu i van njega. Uvek sam razmišljao u interesu tima”, počeo je priču Tadić.

I otkrio kada je počeo slom Ajaksa.

“Overmars i Ten Hag su smatrali da moraš da imaš lidera u svakoj liniji tima. Jednostavno, neophodni su vam lideri kada stvari na terenu ne idu kako treba. Oni tada iskoče i reše probleme. Lider se ne može tek tako napraviti, već je to prirodan proces. Ako nekoga guraš na silu u tu ulogu, onda to neće funkcionisati. Teško je…”.

Tim koji su Overmars i saradnici godinama stvarali je rasprodat. Rezultat se vidi danas…

“Mnogi igrači sa kojima smo godinama sve to gradili su otišli. I tako je nestala hijerarhija. Ali zbog svega što smo uradili, lestvica očekivanja je postavljena visoko. Nerealno visoko, s obzirom koliko ljudi nas je napustilo. Ali pre svih, otišla su dvojica najvažnijih: Mark Overmars i Erik ten Hag. Oni su bili jako povezani sa timom, brinuli se o nama, bavili se ekipom… Godinama smo se međusobno gurali napred jer smo stalno izazivali jedni druge. Taj osećaj je potpuno iščezao odlascima Overmarsa i Ten Haga. Oni su uvek sve analizirali i ništa nisu prepuštali slučaju. To nas je činilo jakim. Rupa koja je ostala posle njihovih odlazaka je bila ogromna, a gomila ljudi je pokušavala da je popuni. Tek tada su svi shvatili koliko je to bio težak posao. Napustilo nas je 15 igrača od kojih šestorica startera i to je bilo nemoguće nadoknaditi. Svi smo osetili posledice… Ne treba baš da budete genijalac da biste to shvatili. Mnogi ljudi su strašno potcenili posao koji je Overmars radio u Ajaksu. Mislim da sada shvataju”.

Da podsetimo, Mark Overmars je napustio klub kada je u javnost izašla afera da se je slao intimne poruke nekim ženama zaposlenim u klubu, koje su ga potom prijavile. Tadić je verovatno prvo zvučno ime koje je stalo u odbranu današnjeg direktora Antverpena.

“Znam da je to veoma osetljiva tema. Pogotovo je bila tada kada se desilo. Ali Ajaks je trebalo da zaštiti Overmarsa! Klub je napravio veliku grešku. Tamo gde muškarci i žene rade zajedno, ima i flertovanja. To je normalno. Ali trebalo je da priđete tome kao klub i pomognete obema stranama. Ubeđen sam da je moglo drugačije da se reši”.

Smatra da je sve trebalo da se reši interno…

“Ako je bilo neželjenog fizičkog kontakta, onda delujete odmah. Ali u pitanju su samo poruke. Mogli su ga suspenduju, kazne ali nisu morali da ga oteraju. Klub je slepo podlegao histeriji u javnosti. Ljudi su želeli da ga vide kako visi, umesto da reše problem. I nemojte mi samo reći da nemam osećaja prema ženama. To je glupost! Okružen sam dragim ženama celog života. Imam majku i dve sestre, tako da razumem drugu stranu vrlo dobro. Ali ovo je drugačije. Ajaks je porodica i trebalo je u krugu porodice da reši probleme”.

Ono što je Overmars napravio, ostali nisu mogli da sačuvaju.

“Zaista sam želeo da učestvujem u stvaranju novog i uspešnog Ajaksa, ali stvari su se razvijale drugačije. Šta god da sam probao, nisam uspevao da preokrenem situaciju. Nestalo je jedinstvo u timu, postali smo ranjivi. Morao sam da gledam kako se Fajenord i PSV bore za trofeje umesto nas. Veoma bolan osećaj koji je došao kao rezultat naših grešaka. Primetio sam da ljudi u Ajaksu više ne pokrivaju jedni druge i ne podržavaju se. Otišli su nam ključni ljudi. Kada dovodiš nove igrače, potrebno je da uklopiš različite karaktere. To je ključno. Kompozicija ekipe. Prošle sezone je to urađeno potpuno pogrešno. A to je bio rezultat onoga što se desilo sa Overmarsom ranije”.

Tu Tadić dolazi do još jednog čoveka o kojeg se Ajaks ogrešio - Džonija Heitinge. 

“To jednostavno nije bio u redu. Ajaks ga je iskoristio i odbacio kao krpu. Kada je Alfred Shruder dobio otkaz u januaru, Heitinga je bio tu da uskoči kao spasilac. Nekoliko meseci kasnije mu nije dozvoljeno da ostane u klubu ni kao pomoćnik… Džoni je dao Ajaksu sve! Za njega je Ajaks život. Doživeo sam ga kao odličnog trenera i sjajnu osobu koja ima hrabrost i karakter. Zakrpio nas je, vratio pravu svest i podsetio nas šta je Ajaks. Pokušao je da prenese taj mentalitet na svlačionicu i zamalo spasao sezonu”.

Raskrsnica za spas sezone je bio derbi protiv Fajenorda u kojem je Ajaks vodio sa 2:1 i izgubio sa 2:3.

“Gubitak umesto profita. Nikada nećemo saznati kako bi se stvari dalje odvijale da je rezultat bio drugačiji. Mislim da je Džoni izvukao maksimum iz cele situacije. Umesto zahvalnosti i pomoći, izbačen je na ulicu. To je po meni bio jako loš potez…”.

Jedan od pokazatelja pada je bila klupska teretana koja je s vremenom postajala sve praznija, otkriva Tadić.

“Primetio sam da dolazi sve više igrača sa mentalitetom da će sve raditi iz zone komfora. I tako je pušten duh iz boce… Uspeli smo jednom da dignemo Ajaks, da ga učinimo nepobedivim u Holandiji i moćnim u Evropi, a onda je kuća srušena do temelja. To me je mnogo bolelo. Sada igrači imaju jake ugovore, ali za šta? Da gurnu klub u još dublji ambis? Ti igrači ne znaju šta Ajaks zaista znači. Nemaju pojma. To je tužno…”.

Ajaksov plan je bio da klub rekonstruiše nekadašnji nemački lovac na talente u Borusiji i Arsenalu, a kasnije Štutgartov direktor, Sven Mislintat. On je letos dobio odrešene ruke u transfer politici, napravio čistku i doveo neka čudna pojačanja.

“Vi Holanđani ste veoma ponosan narod po načinu na koji doživljavate fudbal i gledate ga. Posebno kada je Ajaks u pitanju. Nazovite to 'holandska škola', 'Ajaksov DNK', kako hoćete… I imate pravo na to, jer ste jedni od lidera svetskog fudbala. Kad samo pomislite na imena Rinusa Mihelsa, Johana Krojfa, Luja van Gala… Stvorili ste i razvili posebnu ideju fudbala. E, sad mi objasnite sledeće: Zašto bi neki Nemac odjednom trebalo da odlučuje kako stvari treba da funkcionišu u Ajaksu?! Totalni apsurd! Pogotovo u ovakvom klubu jer je drugačiji od drugih. U Ajaksu se očekuje ne samo da ste dobar igrač, već i jak karakter”.

Mislintat je napustio klub posle nekoliko meseci razočaravajućih rezultata. Uz aferu da je imao lične finansijske koristi od malverzacija u transferima poput Sosinog.

“Čak i ne možete samo njega da krivite, već određene jude koji su ga doveli tu i pustili ga da odlučuje. Oni vode politiku kluba i oni treba da ga nadgledaju. Da su bili jaki, ovo se ne bi desilo”. 

Tadić je letos napustio klub posle sastanka sa Mislintatom.

“Ne želim da zvučim negativno jer zaista nije ništa lično. Tokom odmora je moj agent pozvao Mislintata i rekao mu da želim razgovor sa njim. Mislim da sam već tada osetio da moja budućnost više nije u Ajaksu. Pričao je lepo o meni i želeo da ostanem. Objašnjavao mi je kako me vidi u timu, koje igrače želi da dovede… Ali iskreno, nisam osećao da je on prava osoba za takvu poziciju u klubu kao što je Ajaks. U toj situaciji se poneo vrlo profesionalno i pomogao da se lepo rastanemo što jako cenim. Moja ljubav prema Ajaksu je bila prevelika da bih proveo još jednu sezonu na marginama. Znao sam da je klub na lošem putu”.

Putevi Ajaksa i Dušana Tadića su se razišli posle pet godina. Ajaks preživljava najtežu sezonu u istoriji, Fenerbahče je preporođen sa Tadićem i posle 10 godina čekanja se opravdano nada tituli prvaka Turske.

“Volim fudbal, zabavaljam se i uživam u njemu. Osećam se veoma spremno, živim sportski i imam još mnogo ciljeva za koje želim da se borim. Čekaju me borba za titulu sa Fenerbahčeom i EP sa Srbijom. To su konkretni ciljevi. Potreban mi je pritisak da bih rastao i pobeđivao. Taj pritisak je za mene kiseonik koji mi daje energiju. A kada funkcioniše, onda je osećaj predobar”.

Činjenice neka govore… Jednog dana će se putevi opet spojiti. Dušan Tadić je to zacrtao kao cilj.