PRELAZZI: Veliki Dankan i veganski burger

Bilo bi to kao da The Rock dobije ulogu u romantičnoj komediji u kojoj ga je ostavila draga, a on kroz suze i psihoterapiju preispituje svoj život od samog početka. Kao da Hari Stajls stvarno glumi Bonda. Kao da Bob Dilan snimi album sa auto-tjunom o dobrim kolima i golim ženama, kao da Britni Spirs, još valjda samo to nije radila, osnuje death-metal bend.

Kao da papa kaže da Bog i nije toliko bitan, a sasvim verovatno ne postoji.

Eto, tako izgleda, nezgrapno, ali iz nekog razloga biste baš voleli da to vidite, makar zbog spektakla, tako izgleda Dankan Ferguson na stadionu svog novog kluba, Forest Grin Rovers.

Big Dunc, Veliki D., jedan od najrazornijih špiceva u ostrvskog fudbala na prelazu dva veka, jedan od onih teških napadača za koje ima sve manje mesta u modernoj igri, drži u ruci veganski burger.

Veganski. Burger.

Momak koji je verovatno na vrhuncu karijere klopao tri prava pravcata mesnata goveđa burgera i još se zaslađivao uz "fish & chips" pa sve zalivao pivom, tip sa tetovažom Evertona – kojem ona, doduše, nikada nije bila potrebna da dokaže svoju pripadnost i vernost, jer je važnije ono što se čuva, kako bi rekla narodna pevačica, ispod kože – i velikom strašću ako ne i velikim rečima, došao je u klub koji je epitom nekih novih vetrova u svetu sporta.

Pa još stoji pored Dejla Vinsa, jednog od onih vlasnika fudbalskih klubova koji je potpuna negacija američkih fićfirića i arapskih šićardžija. Vins izgleda kao hipster, s nekim šalom i rukavicama, sa frizurom koja bi ga pre kandidovala za evrovizijsku binu nego za Ligu jedan u subotu po podne.

(©Reuters)

Kada je Dejl Vins, zaluđen za zelenu energiju, kupio maleni Forest Grin, dok su još obitavali u Konferenciji, poželeo je da klub iz svog rodnog grada napravi da bude potpuno drugačiji. Iz kantine je izbačeno meso, uvedeni samo testenina i druge trave, trava se više nije tetošila nikakvim pesticidima, a reflektori na stadionu se pale zahvaljujući solarnim panelima.

Sve je to lepo, i sve je to imalo smisla, čak i na terenu: Roversi su prošlog proleća po prvi put u istoriji ušli u Ligu jedan, odnosno u treći rang takmičenja, i to kao šampioni četvrte lige.

No onda je Rob Edvards, pod čijim je sigurnim vođstvom Forest Grin beležio odlične rezultate, otišao da zameni Nejtenijela Džonsa u Luton, nije baš najbolje krenulo njegovom nasledniku, Forest Grin je ostao ispod crte, a Dejl Vins se okrenuo The Rocku, pardon Velikom D.

Nije čest slučaj da neko ko je već zagazio u šestu deceniju dobija prvi samostalni menadžerski posao, ali to je još i najmanji kuriozitet u celoj ovoj frtutmi.

PRELAZZI: Mesto zločina - Everton. Epizoda - "Agent Rafa i Veliki D."

Big D. se, posle toliko vernosti Evertonu, garant opet osetio izigranim. Nije lako to, da ste opčinjeni jednim klubom toliko da nipodaštavate sebe, a da zauzvrat dobijate samo mrvice. Da konstantno trpite da nečije, hm, stvari lepše mirišu, samo zato što su s druge strane.

Kada je Dankan Ferguson nakon otkaza Marku Silvi preuzeo Everton kao v. d., pobedio je Čelsi s 3:1 i u naredna tri meča nije doživeo poraz.

Okej, onda je gazda Moširi doveo Karla Ančelotija, a Dankan je dobio rolu njegovog pomoćnika, skupa sa Karletovim sinom. Nije ni on glup, daleko od toga – reč je o vrlo inteligentnom, ne samo srčanom i dobrodušnom tipu – i bio je zapravo zahvalan što ga je najbolji trener 21. veka uzeo pod svoje.

A onda, kada je najuren Rafael Benitez, opet je liverpulski velikan pozvao svog dobrog sina u pomoć, i opet je Dankan bio tu. Nadao se da je napokon došlo njegovo vreme, nadao se tome i ceo Gudison koji mu je spevao onoliko pesama, ali je uprava kluba odlučila da je Frenk Lampard bolje rešenje.

(©Reuters)

Bio je tu do leta, a onda je tiho otišao. Tiho, jer se samo tako raskidaju najbolje i najveće ljubavi, bez previše drame i bez teških reči.

I možda je Lampardovo posrtanje makar jednim delom posledica i toga što Big D. više nije imao nikakve veze sa klubom, što nije bilo nikoga da nove i stare igrače nauči stvarčicu ili dve o snazi i uticaju tog plavog dresa.

Kako bilo, Dankan Ferguson je strpljivo čekao svoju šansu, i onda – jer takav je taj tvrdoglavi, prgavi, hrabri Škot, ponosni vlasnik osam crvenih kartona u Premijer ligi – odlučio da će šansa biti najteža moguća.

Treća liga, borba za opstanak, poslednje mesto na tabeli, najgora odbrana u ligi, najgori napad u ligi, tim bez mnogo kvaliteta, klub čiji je etos verovatno totalna kontra od onoga u šta Big Dunc veruje.

Pa šta? Možda se suprotnosti privlače? Ili ih je makar đavolski zanimljivo gledati...

Da je ovo romantična komedija ili da je Dankan čovek koji ide lakšim putem, ovde bi se stvari uskomešale: rekli bismo da je preporodio Forest Grin, sve sa veganskim burgerom u ruci, i da je s njim na čelu tim počeo da pobeđuje mnogo veće marke.

Jer u ovoj ligi su, podsetimo, sa Roversima čiji maleni stadion prima jedva 5.000 duša – taman da se spakuje ceo Nejlsvort – i Šefild Venzdej i Ipsvič i Derbi Kaunti, i Portsmut i Čarlton, i sa njima svima jedan hipsterski klub koji želi da radi stvari drugačije po svaku cenu.

Dankan i njegovi Roversi ove subote putuju u Morkam, u možda poslednjem pokušaju da preokrenu sezonu: probaće verovatno da istrese sve smicalice koje je naučio od Ančelotija, Martineza, Kumana, pa i Dejvida Mojesa, taj bi mu možda najviše pomogao u blatu Lankašira.

Kako god da bude, to treba platiti i pratiti: The Rock je stigao u romansu, Hari Stajls je postao Bond, papa je postao nevernik, Big Dunc tera veganski fudbal.

U šta se ovaj svet pretvorio...