PRELAZZI: Najjači engleski dres za Veljka Paunovića
Vreme čitanja: 7min | sub. 05.09.20. | 08:33
Čovek kojeg se fudbalska Srbija uželela, sada kada je makar medijski dostojno obeleženo pola decenije od planetarne krune na Novom Zelandu, imaće motiv da stane na vrat zluradim komentatorima koji su u njegovom "letu za Čikago" videli strah od preuzimanja odgovornosti
Često o tome govore kao o misterioznom pravu koje pripada samo odabranim klubovima. Niko, ili makar niko u skorijoj povesti, nije pokušao da proveri da li je istina, pa ono traje i traje, nešto između urbane legende i omaža tradiciji koja se, makar u romantičnim viđenjima, i dalje vezuje za Ostrvo.
Priča ide ovako: postoje tri kluba u Engleskoj koji imaju diskreciono pravo da nikada ne nose rezervnu, gostujuću garnituru. Mogu, ako im je ćeif, da teraju svoje "prave" dresove i na strani, što znači da onda njihovi domaćini moraju da promene boje.
Izabrane vesti
Mančester Junajted, jer ima najviše titula u prvenstvu? Liverpul, jer je obeležio dvadeseto stoleće? Totenhem, jer je prvi engleski osvajač nekog evropskog takmičenja?
Ne, mnogo su manje poznati, mada to ne mora da znači da nisu ugledni.
Navodno, probrani triling čine Nots Kaunti, Preston Nort End i Reding.
Tim iz Notingema je najstariji profesionalni fudbalski klub na svetu (mada im poslednjih godina, pa i u čitavom ovom veku, baš i ne ide), pa je to valjda logično; Preston je prvi šampion Fudbalske lige, onoga što je danas, posle mnogo izmena, Premijer liga.
A Reding? Njihovi argumenti su možda najmanje fudbalski: taj grad je sedište kraljevskog okruga Berkšir, u kojem se nalazi zamak Vindzor, i samim tim – bez obzira na drugačije navijačke naklonosti princa Vilijama i Harija, recimo – zvanični fudbalski predstavnik kraljevske porodice.
Začkoljica je u ovome: i Preston i Nots Kaunti su svojevremeno jasno i glasno rekli da je ovaj mit upravo to – izmišljotina. Možda lepo zvuči ali je i dalje, nažalost, izmišljotina. No Reding – nadimak "Royals", "Kraljevići" – priznaje da u glasinama ima istine, ali i da nikada nisu zvanično od uprave lige zatražili zvanično tumačenje.
Činjenica je da su u Redingu, valjda je i to britanska, džentlmenska stvar, dovoljno pristojni i da nikada nisu probali da iskoriste ili zloupotrebe ovu priču, pa tako Reding ne igra uvek – mada bi, dakle, možda u mogao – u svojim svetlo-plavim majicama na pruge.
Verovatno i da ne bi provocirali domaćine, mada bi bilo zanimljivo kada bi njihov novi menadžer Veljko Paunović za ovo čuo, pa onda poželeo da dobije koju "misaonu igru" sa rivalskim trenerima u sezoni pred nama...
Svi prethodni redovi hoće da kažu da tim koji je preuzeo svetski prvak s mladom reprezentacijom Srbije i čovek iz možda uskog, ali vrlo odabranog društva naših vrhunskih stručnjaka mlađe generacije – jedan će mu biti protivnik i u Čempionšipu! – nije neka tikva bez korena.
Oni jesu proveli svega tri sezone u Premijer ligi i nemaju ama baš nijedno parče srebrnine vredno pažnje, ali nisu dosadan, običan klub sa ambicioznim stranim (naravno, kineskim) vlasnicima koji gaje velike planove. Niti su samo primer za čudnovatost engleskog jezika, pa se "reading" i "Reading" isto pišu, a čitaju baš različito.
Potpisnik ovih redova malo je i intimno vezan za Reding, pošto mu u tom gradu, sticajem okolnosti, živi neka svojta, a svojta zna da donese dresove, baš one koji su "jači" od ostalih; eto, ako ništa drugo, imaće Paunović koga da mu na srpskom uputi aplauz i podršku makar u ovim prvim nedeljama, dok ne naviknu Englezi na njega pa i oni savladaju poneku reč na “Serbianu”.
Sem po ovoj urbanoj legendi, sem po tome da su dužni da ih vole i cene pripadnici porodice Mauntbaten-Vindzor, sem po ser Džonu Madejskom, biznismenu čiji je očuh bio Poljak i heroj u Drugom svetskom ratu, a koji je bio gazda jako dugo, koji je sagradio i stadion pa ga, šta će čovek, živa duša, nazvao po sebi, Reding je najviše poznat po onoj čudesnoj sezoni 2006-07, kada su opčinili Premijer ligu pod vođstvom Stiva Kopela.
Ne računajući tada mlađanog Šejna Longa, a zapravo i računajući ga, skoro nijedan od igrača koji su činili okosnicu kluba nije napravio neku veliku karijeru. Zapravo su bili mešavina otpadnika, fudbalera koji su čekali penziju i jeftinih pojačanja u pokušaju da se nametnu na velikoj sceni.
Predvodili su ih Kevin Dojl i Liroj Lita, a na sredini je gospodario Stiv Sidvel, toliko upečatljivo da ga je već narednog leta – mada to neće biti baš potez godine – doveo Žoze Murinjo. Bili su tu i Stiven Hant, Dejv Kitson, Seol Ki-Hjeon, Džejms Harper i Džon Oster, eto, čitava plejada igrača kojih biste mogli da se setite samo kada vas nostalgija i/ili kafanski razgovor baš previše urade na prvu deceniju 21. stoleća u Premijer ligi.
A igrali su baš opičeno: tukli su Mančester Siti u gostima (dobro, to tad nije bilo toliko teško?), pa Totenhem, igrali su 2:2 sa Čelsijem (u onom prvom meču, u novembru 2006, oba Čelsijeva golmana su nokautirana i Petru Čehu se nije dalo da ikada zaboravi ovaj događaj), dali su šest komada Vest Hemu...
U poslednjem kolu, u Blekburnu, igrali su 3:3; da je Reding slavio, išao bi u Kup UEFA i izašao u Evropu.
Danas je veseli Stiv Kopel, igračka legenda Mančester Junajteda i trenerski heroj Kristal Palasa i Redinga, potpuno skrajnut; setio ga se svojevremeno novinar “Atletika” pa napravio priču s njim o tome kako je podučavati Indijce fudbalu nakon što su vas kolege izabrale za najboljeg menadžera sezone.
Dogodine su oboleli od teškog i neizlečivog sindroma "druge sezone", bio je pola decenije još jedan izlet u Premijer ligu, u kojem su im glavne uzdanice bili Adam le Fondr i Pavel Pogrebnjak, a tako su i prošli...
Reding je u ovom trenutku, nakon što ga je Madejski prodao prvo jednom ruskom tajkunu (zato je Pogrebnjak "morao" da dođe) a ovaj investitorima iz Tajlanda, a ovi bratu i sestri Dai Jonge i Dai Siju Li, klub koji izgleda baš kao što klubovi sa stranim vlasnicima, željnih blještavih svetala Premijer lige što pre, umeju da izgledaju.
Isti kineski konzorcijum, inače, svojevremeno je odbijen za kupovinu Hal Sitija jer nije ispunjavao "fit and proper" uslove Premijer lige, što će reći da su ih glavešine smatrale nepodobnim. Koliko je to licemerje rukovodstva Lige, druga je i velika tema...
Kinezi su u Reding došli sredinom maja 2017, kada je tim bio na samo jednu utakmicu na Vembliju od povratka u Premijer ligu. Bili su blagi favoriti, vodio ih je Jap Stam koji je, činilo se tada, pokupio dosta fazona ser Aleksa Fergusona.
Pokupio bi još i više da nije bilo onog incidenta sa izdavanjem autobiografije i podrivanjem Fergijevog autoriteta, zbog čega je, u najboljim godinama za jednog štopera, prognan u nebeskoplavi deo Rima...
Hadersfild je tog dana slavio, Reding je ostao u Čempionšipu ali se Holanđanin od toga nije opravio i evo ga u Sinsinatiju ili već nekom tako antifudbalskom gradu; posle njega, imali su još četiri menadžera, koji su se u proseku zadržavali po sedam-osam meseci.
Veljko Paunović nasledio je tim koji je, u najbolju ruku, sasvim prosečan, da ne kažemo neugledan – njihovo 14. mesto u Čempionšipu prošle godine nije samo ogledalo kvaliteta, nego i neatraktivnosti – a nad glavom će mu stajati i bata i seka koji nisu pokazali da imaju previše strpljenja.
No ako ništa drugo, čovek kojeg se fudbalska Srbija uželela, sada kada je makar medijski dostojno obeleženo pola decenije od planetarne krune na Novom Zelandu, imaće motiv da stane na vrat zluradim komentatorima koji su u njegovom "letu za Čikago" videli strah od preuzimanja odgovornosti (kakva preispoljna glupost!).
To što će vreme biti ograničeno kapricima gazde i gazdarice, a Čempionšip tradicionalno "jači nego ikad", to može biti samo dobra stvar za onoga ko nam je znao doneti toliko radosti.
A ako sve bude po njegovom, kao što bi trebalo da bude, onda bi "Kraljevići" mogli opet do Premijer lige. Pa tamo, ako im je volja da igraju u svojim dresovima, najjačim u Engleskoj, a istorija kaže da izgleda mogu, neka nerviraju one jače, bogatije, uspešnije...
Baš kao što je i njihov novi menadžer, onog leta na kraju sveta.
Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta
ENGLESKA, LIGA KUP - 1. RUNDA (JEDNA UTAKMICA)
Petak
13.00: (1,35) Derbi (5,00) Berou (9,00)
13.30: (3,35) Plimut (3,45) KPR (2,15)
14.00: (1,63) Džilingem (3,80) Sautend (5,60)
14.00: (5,20) Krouli (3,70) Milvol (1,70)
15.00: (1,70) Bristol Siti (3,70) Egziter (5,20)
15.15: (4,30) Volsol (3,60) Šefild Venzdej (1,85)
16.00: (2,60) Barnsli (3,20) Notingem Forest (2,80)
16.00: (1,60) Birmingem (3,80) Kembridž (6,00)
16.00: (2,20) Bolton (3,30) Bradford (3,40)
16.00: (1,50) Flitvud (4,20) Vigan (6,75)
16.00: (2,25) Forest Grin (3,35) Lejton Orijent (3,20)
16.00: (2,10) Grimzbi (3,45) Morkamb (3,50)
16.00: (2,15) Ipsvič (3,35) Bristol Rovers (3,50)
16.00: (2,40) Kru Aleksandra (3,35) Linkoln (2,95)
16.00: (2,30) Luton (3,40) Norič (3,10)
16.00: (3,15) MK Dons (3,30) Koventri (2,30)
16.00: (4,60) Njuport (3,60) Svonsi (1,80)
16.00: (3,80) Nortempton (3,45) Kardif (2,00)
16.00: (1,80) Oksford Junajted (3,60) AFC Vimbldon (4,60)
16.00: (2,65) Oldam (3,20) Karlajl (2,75)
16.00: (1,70) Piterboro (3,70) Čeltnem (5,20)
16.00: (1,60) Reding (4,00) Kolčester (5,70)
16.00: (5,50) Ročdejl (3,80) Hadersfild (1,65)
16.00: (3,20) Salford (3,35) Roteram (2,25)
16.00: (1,95) Sanderlend (3,50) Hal (3,90)
16.00: (2,65) Skantorp (3,20) Port Vejl (2,75)
16.00: (2,65) Svindon (3,20) Čarlton (2,75)
16.00: (2,10) Tranmer (3,45) Herogejt (3,50)
Nedelja
13.00: (1,55) Brentford (4,10) Vikomb (6,00)
*** kvote su podložne promenama