Posle titule u trci sa Zvezdom, debi u Superligi: Sve poštujem, ali se ne sklanjam nikome

Čak ni kada je počelo Evropsko prvenstvo neki ljubitelji fudbala nisu znali ko je Luis de la Fuente. Kako je njegova ekipa odmicala na turniru, tako je cela Evropa upoznavala selektora Španije. Nakon titule svi znaju ko je Baskijac koji je Crvenu furiju vratio na tron.

“Čovek sistema”. Krenuo od kadeta, prošao omladinsku i olimpijsku selekciju, dočekao šansu u A reprezentaciji i pokazao da ime ne igra glavnu ulogu, već znanje i autoritet. Toga u srpskom fudbalu nema. Makar ne na tom reprezentativnom nivou.

Ali na nekom lokalnom nivou, možda i ima naznaka vere u sistem rada. Mozzart Bet Superliga Srbije će imati zanimljivog debitanta među trenerima. Čoveka koji je u prošloj sezoni bio šampion Srbije sa omladincima. I to ne Zvezde ili Partizana, već IMT-a. Milan Đorđević je kao trener predvodio najbolje omladince u zemlji i mimo svih očekivanja završio sezonu sa bodom ispred Crvene zvezde o čijim resursima i ulaganjima u mlađe kategorije ne može ni da sanja. Klub sa Novog Beograda ga je nagradio poverenjem i predao mu u ruke palicu A tima. Retka pojava u našem fudbalu…  

Debitant si u Mozzart Bet Superligi Srbije? Ima li straha? Treme? 

„To nije u kodu mog karaktera, po prirodi nisam bojažljiv. I u ovih prethodnih godinu i po dana u IMT-u sam pokazao da konstantno želim da pomeram letvicu naviše. Želeo sam više od sebe, od ekipe sa kojom radim. Naravno, u saradnji sa ljudima koji vode klub i bez kojih sve ovo ne bi bilo moguće. Nije bilo straha ni kada sam prošlog leta rekao ljudima u klubu da bih voleo da pojurimo titulu sa omladincima. Bilo je malo rezervi, jer smo prethodne godine završili treći i smatralo se da je to možda naš najveći uspeh. Ali, uspeli smo da osvojimo ligu i da pomerimo granicu, što je meni i bio cilj. Nije bilo lako, ali zasluženo samo ostvarili taj rezultat. Taj trenerski period je iza mene i sada kreće superligaški izazov. Nemam strah, već pozitivnu tremu, koja uvek treba da je prisutna u ljudima koji se bave sportom. Ako to nemate, onda ste ravna linija što nije dobro”, samouvereno otvara razgovor za Mozzart Sport Milan Đorđević.  

Titula sa omladincima nije seniorski fudbal, ali može da se posmatra kao velika stvar, ako gledamo kroz prizmu da ste je osvojili ispred Crvene zvezde, koja je najmoćniji klub u državi i godinama najviše ulaže u mlađe kategorije. Kako izgleda trkati se da Zvezdom za titulu i pobediti je?

“Moja deviza je da svake nedelje budem bolji nego prethodne. Tu energiju sam preneo momcima i trudim se da je prenesem i ovoj ekipi sada. Ne zanima nas na kom smo mestu, ni gde su drugi, imamo poštovanje prema svima, ali se nikome ne sklanjamo. Time sam se vodio, tako vaspitavao ove momke i učestvovao u izgradnji njihovog ličnog i timskog karaktera. Titula je potvrda da smo mi tu nešto dobro radili. Dobro je imati konačan cilj, ali ne treba samo njega gledati. Treba biti fokusiran na bliže vreme i takmičarski mikrociklus. Gde si ove nedelje u radu i kvalitetu u odnosu na prošle nedelje. I da stalno pomeraš letvicu. Ne verujem u to da čovek stagnira. U životu ideš gore ili dole. Varka je ako misliš da u radu nešto održavaš, živiš običnim životom i kao ‘tu sam gde jesam’. Ne! Ili nesvesno ideš dole, a samo nisi to primetio ili radiš na tome da budeš bolji. Moj cilj je da se uvek bude bolji svakog dana i svake nedelje”.  

Da li si očekivao da baš odmah posle titule sa omladincima dobiješ šansu u prvom timu?

“Te omladince sam i preuzeo da bih vratio osećaj u radu i približio se seniorskom fudbalu, jer omladinci su praktično seniorski rang takmičenja. Kad sam došao u februaru prošle godine, to mi je i bio cilj. Mogu reći da sam potajno priželjkivao seniorski angažman, uz sve poštovanje kolegi Jandriću sa kojim sam imao izuzetno dobru saradnju. Radio sam pošteno i rezultatom to potvrdio. Ovo je jedan od retkih klubova u Srbiji koji prepoznaje mlade igrače i mlade trenere. Sav moj trud bi bio uzaludan da nije ljudi koji vode klub i koji to prepoznaju”.  

Koliko si u glavi mirniji kad znaš da radiš u klubu koji se borio za opstanak prošle sezone, a nije smenio trenera? To su retke stvari za naš fudbal…

“I te kako igra veliku ulogu. Iako niko ne može da vam garantuje posao po svaku cenu. Ovaj posao je stresan sam po sebi i ne mogu ljudi koji vode klub da vas sačuvaju u potpunosti od odgovornosti. Ali, velika je prednost kad radite sa ljudima koji to sve prepoznaju. Imali su strpljenje za mlade igrače, za kolegu u prošloj godini, pa pretpostavljam i verujem da će imati i za mene. A, na meni je da im radom i rezultatima pomognem. Dići se u bilo kojoj sferi na viši nivo zahteva ogroman rad, ali zahteva i strpljenje i vreme. U srpskom fudbalu toga često nema. Niti razumevanja, niti dovoljno vremena za trenere. To nije dobro”.   

Da se vratimo na omladince. Kako amortizovati očekivanja tih klinaca koji su šampioni Srbije? Imali smo primer Brodarca koji je bio šampion i malo igrača iz te generacije je uspelo u seniorskom fudbalu. Kako vi spremate svoje klince za seniorski fudbal i koliko možete da dobijete od njih?

“Kompleksno je pitanje. Možete biti prvaci i uz neki rad koji je malo iznad proseka. Na primer, ako imate veliki broj individualno kvalitetnih igrača. Mi smo bili prvaci zahvaljujući dobro organizovanom klubu i radu sa momcima koji u svojim ranijim klubovima nisu našli neku sreću. Ali su kod nas imali volje da svaki dan budu bolja verzija sebe, rade na sebi, upijaju i prihvataju savete. Kao trener sam stvarao igru i pravio ih da budu najbolja verzija sebe. To znači da kao trener nekad morate i da sakrijete nedostatke svojih igrača. Da im ukažete na njih, radite na njima, ali i da uđu u utakmicu sa svim tim nedostacima. Jednostavno, da namestite igru i da malo sakrijete minuse. Za sve njih koji su učestvovali u osvajanju titule, smatram da imaju ozbiljnu šansu u seniorskom fudbalu. Ništa ne rađa uspeh kao uspeh. Oni su već izgradili jako dobru karakternu crtu i znaju u kom pravcu treba da idu”.  

Da li bi za tebe bila satisfakcija da posle pet godina kažu: ‘evo, Milanovih pet, šest igrača iz one generacije igraju u Španiji, Rusiji, Belgiji’…

“Nemam neki parametar po kojem bih vrednovao njihov uspeh. Da li je to igrač u Premijer ligi, Primeri, Bundesligi ili je to domet naše Superlige. Mislim da nekoliko igrača sigurno poseduje kvalitet za neki ozbiljan fudbal. Ovo je teško pitanje za mene jer je prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal najteži. Tu se gubi blizu 75 odsto igrača. Bukvalno ne nastavljaju da igraju fudbal. Statistički je do sada bilo tako. Ali, kako sam karakterno pozitivan, verujem da bi kod nas od ovih standardnih 12-13 iz šampionske generacije, njih 50 odsto moglo da ostane u elitnom rangu”.  

Koliko ćemo ih iz te generacije videti u prvom timu IMT-a kod vas?

“Tu je napadač Miloš Jović. Tu su Nikola Krstić, Lazar Konstantinov, Stefan Jović, levo krilo Mustafa, zadnji vezni Manuel… Imamo sigurno sedam, osam igrača koji su priključeni prvom timu”.  

Hoće li ti igrači u prvom timu imati neku vrstu protekcije i strpljenja?

“Strpljenja da, protekcije apsolutno ne”.

Koliko je sve sa Milošem Lukovićem i njegovim milionskim transferom u Strazbur promenilo sliku o IMT-u?

“Nije promenilo percepciju, samo je dalo potvrdu ljudima kojima vode klub da su na pravom putu. Proces stvaranja Miloša Lukovića je počeo pre nego što sam ja došao u klub i krenuo je isključivo od vlasnika kluba, koji je to prepoznao i video. I direktora, naravno. Miloš Luković je samo dao potvrdu kako bi trebalo da se radi u Srbiji. Mi kao klub nemamo velika sponzorstva i budžet obezbeđen pred početak sezone, kao što to imaju mnogi evropski klubovi”.  

©Starsport

Sa Lukovićem ste postavili neki standard, verovatno privukli više dece, ali kako sada roditeljima objasniti da nije svako dete Miliš Luković?

“To je bio problem i pre Miloša Lukovića. Znam to od pre sedam, osam godina kada sam bio deo omladinskog fudbala i radio u Savezu. Toga je bilo uvek i biće. Možda se poslednjih godina više priča o profitu u fudbalu pa možda roditelji nesvesno vide kroz decu finansijski ili neki drugi životni izlaz. Mislim da bi roditeljstvo trebalo da je svedeno na ono što treba da bude, a da se briga o deci ostavi ljudima koji su stručni. Često to kažem i igračima - a to važi i za roditelje - ne možete sa trenerom da budete na 50-50. Malo ti verujem, malo ne verujem. Sa trenerom si ili 100 odsto otvoren i veruješ čoveku kome si dao dete, ili jednostavno ne sarađuješ i ne radiš sa njim. Sve ostalo je pogrešno ako nije na 100 odsto”.

Vi ste jedini superligaški klub sa Novog Beograda. Da li tu osećate promene i povećane masovnosti?

“Mislim da je to i prirodno. Deca bi u tom početnom uzrastu trebalo da treniraju u lokalnim klubovima. Miloš Luković je najbolja reklama za to, jer je odrastao na sto metara od stadiona”.  

A školice fudbala?

“Ne može da se gleda crno ili belo. Pre desetak godina sam bio začetnik školice fudbala u Leskovcu i taj klub je dao mnogo, desetak, petnaest igrača Partizanu i Zvezdi. Pre toga Leskovac nije ukupno za deset godina dao dvojicu igrača. Zato treba gledati kvalitet rada. Možete da imate gradski klub, da ne kažem državni, gde se ne radi kvalitetno. I možete da imate ljude koji apsolutno žive za to, posvećeni su poslu, drže školu i nešto iznedre i naprave. Pritom stvore hiljadu lepo vaspitane dece. O tome treba da se priča”.  

Zašto si se u Leskovcu odlučio za školu fudbala?

“To je bila ideja iz 2014. godine. Iako me uvek vukao seniorski fudbal, rešio sam da sa drugarima krenem sa tom pričom. To i danas živi u školi Šampion. Momci rade kvalitetno i sa neverovatnim entuzijazmom. Takvi ljudi na neki način čuvaju fudbal. Kao i ovi ljudi koji vode IMT. Različite fudbalske sfere, ali ista strast i entuzijazam. Danonoćna priča o fudbalu i danonoćan rad. Nešto što vam daje nadu da fudbal može da opstane”.

Rasparen najubojiti bratski tandem Superlige: Nemoj u životu kao ja i uspećeš

Najveći uspeh u istoriji IMT-a: Igraće se Liga šampiona

Pošto smo kod Leskovca. Da li će novi stadion konačno da pokrene fudbal u Leksovcu?

“Voleo bih, ali to je upravo ono što pričamo o klubovima i školama fudbala. Bitan je način rada i kvalitet ljudi koji rade. Isto tako imate školice fudbala koje rade nakaradno i loše i kojima je profit jedini cilj. Ali, imate isto to u klubovima. Cilj je da se primi plata, odradi neki posao i da što pre ide kući. Bitno im je da imaju masovsnost, da se vozikaju na ime kluba... A, suštine nigde nema i način rada se gubi. Leskovac tu kuburi godinama i to je razlog što sam otvorio školicu. Tu sam mogao da budem samostalan u radu i da sprovedem svaku ideju koju sam hteo. Ljudi u klubovima rade dobro po dve godine i onda ih samo sklone. Infrastruktura je samo preduslov da imate gde da prikažete to što ste stvorili i radili. Sama po sebi nije dovoljna bez dobrog rada”.

Upravo na tu infrastrukturu je prethodne sezone bilo najviše žalbi u Superligi. Koliko će novi tereni da unaprede kvalitet fudbala?

“Unaprediće sigurno, jer imate uslove da se igra brži pas i da se igra brže odvija. Nemate faktore koji su nefudbalski i utiču na igru. Teren može da vam unapredi način rada, ali ne može da vam pomogne ako je ideja igre prosečna”.  

Vi ćete biti domaćin u Loznici. Kako gledate na to?

“Dobar teren tamo jeste prednost. Verovatno ćemo ići tamo dan ranije, ali to nije neka prepreka. Imaćemo dovoljno vremena da se odmorimo, pripremimo za trening, ostanemo u karantinu…” 

 Zašto bi neki Lozničanin platio kartu da gleda IMT?

“Mislim da su ljudi željni fudbala. Dobrog fudbala. Voleo bih da vide kod nas nešto što je lepo i kvalitetno. Ne osećam dodatni pritisak, samo treba da budemo onakvi kakvi jesmo. Naravno, ljudi će očekivati povratnu informaciju u vidu dobre igre i nadam se da ćemo svi biti zadovoljni na kraju”.  

Koji je cilj IMT-a?

“Prošle godine je bio opstanak, a ove je plej-of, što se tiče ljudi u klubu. Koje su nam granice i dometi, ne bih mogao u ovom trenutku da kažem. Bilo bi neozbiljno sa moje strane. Ali, verujem da smo sposobni za dobre stvari”.  

Koji je vaš stil fudbala? Ideja?

“Mnogo se priča o tome. Imate vrhunske trenere poput Klopa i Gvardiole, a različiti su stilovi. Mislim da se to kod nas malo više potencira. Za moj ukus, bez razloga. Da biste gradili stil, morate da imate određeni tip igrača koji su godinama u određenom sistemu. Ili morate da imate mnogo novca da kupite kvalitetnog igrača za stil koji želite. S obzirom na to da se ovde često menjuju treneri i da su budžeti takvi kakvi su, pitanje je koliko klubova će vam dati vremena da sprovedete vaše ideje i stil. Da vas trpe po cenu rezultata? Zato mislim da je priča o stilu prenaglašena. Ukoliko ste u situaciji da možete da igrate ofanzivan fudbal, a da ne trpi rezultat, naravno da to treba da radite. Ali, ukoliko imate određeni profil igrača i kvalitet koji ste zatekli, da li baš možete da menjate stil? I koju cenu plaćate za to?”.  

Zna se da će makar dvojica mladih igrača morati da budu u startnih 11 posle uvedenog pravila o dvojici bonusa. Šta mislite o tome?

“Ima svoje prednosti, ali ukoliko je igrač kvalitetan, igraće bez obzira na godine. Miloš Luković je potvrda, jer je bio najbolji strelac Superlige sa 18-19 godina. Kvalitet je presudan. S druge strane, novo pravilo može da pomogne razvoju mladih igrača. Samo da oni to ne zloupotrebe. Treba da nastave sa razvojem. Ukoliko tako shvate, mislim da ovo pravilo ima svrhu”.  

Od kojih igrača u Superligi možemo da ičekujemo da budu otkrića u novoj sezoni?

“Mislim da bi to mogao da bude naš Miloš Jović. U Zvezdi bi mogao da bude Jovan Šljivić. Iz IMT-a može da se očekuje možda još jedan mlad igrač pored Miloša Jovića. Bonusi su 2003. godište, a ovi momci kod nas su 2005, ili poput Jovića 2006. godište. Mi smo radili na tome, a neka se svako zapita šta je radio i kako je radio sa mladim igračima. Dobar deo života sam uložio u ovih godinu i po u IMT-u, pa neka svakom bude po zasluzi”.