Po ideji KGB-a preko ex-YU velikana: Kako je Šerif iz najsiromašnije zemlje stigao u najbogatije društvo Evrope

Nova zemlja na mapi Lige šampiona – Moldavija. Kažu, najsiromašnija država Evrope, ali njen fudbalski dragulj, potpuno iz trećeg plana, našao je put do elite, do društva u kojem milioni prelivaju, u kojem se za obeštećenja igrača traži po 200.000.000 evra...

Šerif iz Tiraspolja je hit leta, klub kojeg niko nije „video“ kako se probija kroz runde kvalifikacija i stiže do elite. Poput sprintera iz osme staze, koja uglavnom pripada autsajderima, koji jedva staju u tv kadar, Moldavci su prošli sve četiri runde pre ulaska u društvo najbogatijih, najmoćnijih.

Pred Šerifom prvo je pala albanska Teuta (4:0, 1:0), pa jermenski Alaškert (3:1, 1:0), a da se nešto ozbiljnije nego ranijih godina dešava u Moldaviji osetila je u trećem kolu na svojim leđima Crvena zvezda (1:1, 1:0). Dok se u Beogradu sipalo drvlje i kamenje po crveno-belima zbog ispadanja od slabijeg rivala, još gora sudbina zadesila je Dinamo, koji baš ništa nije naučio na porazu srpskog prvaka. Modri su pregaženi u Tiraspolju, a u revanšu Žutima baš ništa nisu mogli (3:0, 0:0). I tako je sa krajnje margine evropskog fudbala Šerif ušao u epicentar. Niko mu to nije poklonio, niti ga je splet okolnosti ili dobar žreb pogurao. Sve je šampion Moldavije sam zaslužio.

Nije baš Šerif nepoznato ime na međunarodnoj fudbalskoj sceni. Prisutan je više od 15 godina, od dana kada je zagospodario domaćom ligom i uglavnom sa moldavskog trona kretao u evropske izazove. Uspevao je četiri puta da dođe do grupne faze Lige Evrope, u kojoj je znao i da iznenadi ponekog, uglavnom kod kuće, mada je Lokomotivu pre četiri godine tukao u Moskvi.

Liga šampiona u Pridnjestrovlju! Šerif zaključao gol na Maksimiru i otvorio vrata elitnog fudbala

Šta je to što je ove godine drugačije, pa je lansiralo Šerif tamo gde nikada nije bio? Samo dva puta ranije i to poslednji put pre deset godina je klub iz Tiraspolja dolazio do poslednjeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona i gubio od Olimpijakosa i Bazela. Glavni utisak je da su Moldavci pogodili sa trenerom. Jurij Nikolajevič Vernidub je pre godinu dana seo na klupu Šerifa i doneo klubu milione.

Ukrajinac je dugo pekao zanat u domovini, deset godina je bio pomoćnik u Metalurgu iz Zaporožja, pa Zorji, u kojoj je 2011. dočekao šansu da krene samostalno u te nemirne trenerske vode. Klub iz Luganska je vodio osam godina, pet puta ga je dovodio do evro kupova, dva puta su igrali u Ligi Evrope. Usledila je jedna sezona u Belorusiji i odmah titula sa Šahtjorom iz Soligorska, nakon čega je usledila ponuda Šerifa koju nije mogao da odbije.

17.00: (6,50) Alaškert (4,10) Rendžers (1,52)

Već danas je Vernidub najveći trener kojeg je moldavski prvak ikada imao: titulu je osvojio odmah i to sa ukupno 99 bodova, sa samo tri remija i jednim porazom i svega sedam primljenih golova na 36 utakmica! Drugoplasirani Petrokub je ostao 16 bodova iza.

Da ta odbrana nije granitna samo u domaćim okvirima pokazale su i kvalifikacije za Ligu šampiona, koje je Šerif završio sa šest pobeda i dva remija i gol-razlikom 14:2! Golove je primio samo od Alaškerta i Crvene zvezde, po jedan. Nije ni čudo što je Vernidub navijače srpskog prvaka, kao i način igre njegovog tima, podsetio na Vladana Milojevića...

Kada se pogleda sastav Šerifa, tu na prvu loptu zaista nema nijedno impresivno ime. Mada ima jedno zvučno. Napadač Adama Traore doduše nije uspeo da se nametne u Mecu, Grk Kolovos je za četiri godine u Olimpijakosu skupio pet utakmica, a za dve u Panatinaikosu 21, pre nego što je otišao u Tiraspolj najpre na pozajmicu. Reprezentativac Luksemburga Tili je pre godinu dana skupio sedam mečeva na pozajmici u ruskom Tambovu, dok je levi bek sa Trinidana Keston Žulijen ime stekao u slovačkom Trenčinu, odakle je stigao u Moldaviju.

Uhvati Luvanora u Šerifovoj fudbalskoj imperiji - 65 hektara i tri stadiona u izolovanom Pridnjestrovlju

Slovenački napadač Lovro Bizjak je tri godine proveo u ruskoj Ufi, a eks-ju društvo popunjavaju Bosanac Stjepan Radeljić, kojem je prethodni klub Široki Brijeg, srpski golman Dušan Marković, nekadašnji član Rada, a od pre nekoliko dana igrač Šerifa je Makedonac Boban Nikolov, prošle godine fudbaler Lečea.

U toj legiji stranaca sa šerifskom zvezdom na grudima svega su šestorica domaćih igrača, a ima internacionalaca iz Brazila, Perua, Gane, Kolumbije, Malija...

I svi će oni grozničavo čekati današnji žreb za grupnu fazu, jer ih čeka šest utakmica za njihovu dušu, pošto je plan kluba debelo premašen. Najviše, opet, zahvaljujući „mastermajndu“ Juriju Vernidubu, koji će prvi put imati priliku da se oproba protiv nekih od najvećih trenera na kontinentu.

Ako po vrednosti tima ne može da stane baš rame uz rame sa velikanima sa zapada, ono gde Šerif nimalo ne zaostaje za najvećima je sportski kompleks koji je istinsko čudo Tiraspolja i cele Moldavije. Kada je 2002. godine završen stadion sa svim pratećim objektima oko njega, u koje spadaju i još jedan, preslikani samo nešto manji, stadion pa desetak pomoćnih terena, hotel za igrače... vrednost kompleksa je bila 200.000.000 evra. I tadašnji predsednik FIFA Sep Blater je bio na otvaranju. Dve godine kasnije je Partizan igrao kvalifikacije za Ligu šampiona sa Šerifom i na tom stadionu, a Obiora Odita je doneo pobedu crno-belima (1:0).

Čovek koji je sve to finansirao i koji i danas stoji iza moldavskog prvaka je Viktor Gušan, nekadašnji agent KGB-a, koji je 1993. godine osnovao firmu koja se bavi bebedonosnim uslugama i koju je nazvao – Šerif. Odakle novac, baš toliki novac, pa... Kažu da su opet, a kako bi drugo, posao odigrale veze sa političarima, sa Igorom Smirnovim, tadašnjim predsednikom Pridnjestrovlja, koja je deo Moldavije pod ruskim uticajem. Tako se širilo bogastvo i moć Gušana, koji je danas vlasnik brojnih kompanija i u Ukrajini.

Uglavnom, četiri godine kasnije Gušan je osnovao fudbalski klub, kada je lokalni Tirasolj počeo da tone. Ideja je bila da se preotme tron od nesavladivog Zimbrua. Četiri godine bile su potrebne Šerifu da sedne na prvo mesto, da potpuno „udavi“ rivala iz Kišinjeva, glavnog grada Moldavije. Od 2001. do danas, za 21 sezonu, šampionski trofej je 19 puta stizao u Tiraspolj. Jedino su Dačija i Milsami po jednom uhvatili Šerif na spavanju i osvajali krune.

Zanimljivost je da iako Šerifu nikada novca nije nedostajalo, nikada nije ni dovodio neka velika imena svetskog fudbala, pa makar i kada su dolazila u smiraj karijera. Može biti da ni njima nije bilo interesantno da igraju u Moldaviji, mada pre deluje da ih nisu ni preterano jurili. Ali sada, sa bedžom Lige šampiona na rukavu, dres Šerifa ozbiljno dobija na privlačnosti...