Pipo Falko za Mozzart Sport: Rođen sam kao trekvartista, Zvezda bi u Italiji bila kao Sasuolo
Vreme čitanja: 11min | pon. 19.07.21. | 07:00
Italijanski ofanzivac kaže da se trudi da se što bolje adaptira, nije očekivao da su navijači toliko opsednuti Zvezdom i jedva čeka da pokaže zašto je došao
Filipo Falko je u Crvenu zvezdu stigao kao kapitalno pojačanje prošle zime. Pa još taj nadimak Pipo... Trebalo je da bude "italijansko oružje" za dvomeč sa Milanom u Ligi Evrope i da u nastavku sezone pravi razliku na domaćem frontu.
Ipak, razne okolnosti su uticale da se balon euforije oko Falka izduva za prethodnih pola godine. Italijan je igrao na 11 utakmica, uglavnom ulazio s klupe i postigao četiri gola za 365 minuta u crveno-belom dresu. Kada se izvuče prosek, to i nije loše. To je gol na svakih 90 minuta. Ali realno se više očekivalo od "Mesija iz Salenta" kako mu glasi nadimak na jugu Italije. Statistika vara. Pipo nije doneo to što se očekivalo. Što ne znači da neće. Setimo se samo da je Luka Modrić u Real Madridu posle šest meseci izabran za jedno od 10 najgorih pojačanja u evropskom fudbalu.
Izabrane vesti
Pola godine posle dolaska u Beograd, Falko u razgovoru za MOZZART Sport objašnjava razloge i okolnosti zbog kojih još nije zapalio Zvezdinu publiku.
"Stigao sam krajem januara. Već je prošlo četiri meseca iako imam osećaj da sam u Beogradu ceo život. Bilo je jako teško jer je za mene ovo prvo iskustvo u inostranstvu. Korona mi isto nije pomogla jer sam zbog nje proveo mesec dana u kući. Izgubio sam dragoceno vreme i mesec dana igranja fudbala. Sigurno sam da bi bilo lakše da sam krenuo od početka sezone u Crvenoj zvezdi", počinje Falko svoju priču.
Sreda, 16.00: (3,60) Kairat (3,05) Crvena zvezda (2,10)
Filipo se ne uklapa u stereotipnu sliku o Italijanima. Ne govori glasno, ne gesitkulira rukama u toku razgovora i ima prilično dobar akcenat za jednog južnjaka. Italijanski govori kao da je rođen znatno severnije od Taranta.
Problem za Falka je što govori samo italijanski. A u Zvezdinoj svlačionici se pričaju srpski i engleski...
"Stigao sam u januaru i jezička barijera mi još stvara veliki problem. Sad pokušavam da naučim engleski da bih mogao da se socijalizujem i pričam sa saigračima koji mi pomažu da se integrišem. Uklapam se polako i napredujem iako živimo u doba korone što je specifično".
Od najveće pomoći mu je bio zemljak Dijego Falčineli koji je ovog leta napustio Crvenu zvezdu.
"Naravno da mi nedostaje jer mi je mnogo pomagao. On je bio u Beogradu par meseci duže od mene i znao je engleski. Značilo mi je kad sam mogao s njim da izađem na neku večeru posle treninga. Iako on nije tu, momci iz ekipe su jako dobri i paze na mene".
Olakšavajuća okolnost je da trener Dejan Stanković i članovi stručnog štaba pričaju italijanski.
"Oni mi takođe pomažu. Najviše mister Stanković. Kada je taktika u pitanju, on mi sve detaljno objašnjava. Da je trener stranac i da priča na engleskom, mislim da mi bilo još teže. Srećom pa Stanković govori italijanski".
I bez jezičke barijere je uvek nezgodno menjati klub u zimskom prelaznom roku. Pogotovo ako se menja zemlja i ambijent. Koliko ti je magnet za dolazak u Zvezdu bio dvomeč sa Milanom? Za svakog Italijana je to poseban mamac...
"Bilo je prelepo jer je Milan veliko i čuveno ime u svetu fudbala. Bilo je divno i zbog toga sam prvi put u karijeri zaigrao u nekom evropskom takmičenju. Baš sam bio uzbuđen. Jedino žalim što publika nije mogla da prisustvuje. Bilo bi neprocenjivo s navijačima. Prema onom što smo pokazali i kako smo igrali, zaslužili smo da prođemo Milan".
Očigledno je da ovo do sada nije bio tvoj maksimum u Zvezdi. Kada te možemo očekivati na nivou iz Lećea?
"Način na kojim igram sad u Crvenoj zvezdi je kompletno drugačiji od onoga kako sam igrao u Lećeu. Tamo sam igrao kao "trekvartista" ("desetka" op.a.). Ovde sam morao da se adaptiram na drugi sistem igre jer mister od mene traži da više doprinosim i u defanzivnoj fazi igre. Malo sam igrao, ali mislim da je i to malo što sam uradio, bilo dobro. I nadam se da će biti još prilika da pokažem kvalitet".
Sam si pomenuo poziciju. Koje je tvoje idealno mesto u timu? "Trekvartista" je nešto što je u italijanskom fudbalu specifična pozicija i što su nekada igrali Maradona, Bađo, Toti, Kaka, Kasano...
"Generalno sam "trekvartsita". Fudbalski sam se rodio na toj poziciji, ali volim da menjam pozicije u napadu zato što tako imam priliku za više kontakta s loptom. U Zvezdi sam se adaptirao i da igram više po strani kao krilni napadač. Sistem koji mi najviše odgovara i koji mi se najviše sviđa je 4-2-3-1. Tada mogu da igram iza špica i da menjam pozicije sa bočnim napadačima. Igrao sam isto i u 4-3-3, ali recimo da se sada fudbal promenio i da se "trekvarstita" slabo koristi. Fudbaleri danas moraju da se više adaptiraju na igru po krilima“.
Čini se da je najžešća konkurencija u Zvezdi baš na tim pozicijama. Tu su Katai, Ivanić, Ben... Kako se adaptiraš na igru sa njima?
"Mister hoće da igram po desnom krilu i da sam više na krilu. To je pozicija koju sam imao priliku da isprobam više puta i u tom sistemu se zahteva od mene da se više posvetim odbrambenim zadacima. U timu imamo mnogo dobrih igrača i ja moram da se dobro oznojim za mesto u timu. Svi imamo veliki kvalitet i konkurencija je teška".
Koliko te je sputalo pravilo o strancima u prošloj sezoni?
"Kad sam stigao u januaru, nisam uopšte bio upućen u to i tek tada sam saznao da imamo već pet stranaca i da sam ja šesti u ekipi. Zato mi je bilo teško. Došao sam usred sezone u ekipu koja je već bila formirana i još je bilo to pravilo o strancima... Zbog tog limita, na nekim utakmicama nisam mogao da budem ni na klupi. Ove godine su promenili pravila i zato sada stranci mogu da dobiju malo više prostora".
Imali smo i primer Sekua Sanogoa kojem je trebalo šest meseci da se adaptira pa je postao jedan od ključnih igrača. Možeš li ti krenuti njegovim stopama?
"Ja se nadam da će se to desiti. Došao sam da budem pojačanje. Cilj svakog igrača je ne samo da igra, već da igra dobro. To je moja najveća ambicija“.
Jesi li ima neki razgovor sa trenerom Stankovićem na tu temu?
"Ne, ne. Trener trenita, ja treniram i igram. Njemu sam na raspolaganju. On će odlučiti da li ću i kada igrati. Moje je samo da igram, da se trudim i da budem spreman kada mu zatrebam“.
U Lećeu si se isticao preuzimanjem odgovornosti. Izvodio si i prekide. Jako dobro. Kada ćemo to od tebe videti u Zvezdi?
"Naravno da ću preuzeti odgovornost. Ali to može da se desi kad dobro upoznaš ekipu i kad se navikneš na način igre. A jedini način da se to desi je da što više igram i da što više uđem u štos".
Smetaju li ti tereni u Srbiji?
"Zaleđen teren nije baš najbolji uslov za igru. Pogotovo zato što može da izazove povredu. Naravno da stadioni i tereni nisu kao u Italiji, ali ostaje mi samo da se adaptiram“.
Na kojem nivou vidiš Zvezdu u Seriji A?
"Nije baš Atalanta, ali Zvezda je ekipa koja bi u Seriji A mogla da bude u sredini tabele. Poput Sasuola, Bolonje, Verone... Osmo ili deseto mesto".
Da li si očekivao bolji ili lošiji kvalitet fudbala u Srbiji?
"Postoje u Srbiji dobre ekipe sa dobrim fudbalerima. Ali to što sam očekivao, to sam i video. U Seriji A vlada taktika dok se ovde manje radi na tom polju. A naša sreća je što trener Stanković radi mnogo na tom evropskom nivou. Možda zato što je dugo igrao i živeo u Italiji. I zato nas motiviše da radimo više na taktici".
Da li je za tebe kao ofanzivnog igrača dobro ili loše što igraš u ekipi koja veći deo prvenstva napada protivnika u bunkerima?
"Visoko napadamo i imamo dosta prilika za gol. U Italiji se igra više bazira na taktici. Naprimer, u Lećeu je ekipa morala više da se brani i da se u napadu osloni na kontranapade. Zato što igraš protiv ekipa kao što su Milan ili Juve koji te sabiju na tvoju polovinu. Nateraju te da se povučeš".
Da li si do sada shvatio veličinu i značenje Crvene zvezde na ovim prostorima?
"Primetio sam je to svačiji tim u ovoj zemlji! Mnogo je prate i van Srbije. Stvarno sam shvatio vrednost i veličinu tog kluba. Kao da je Đoković. Nisam očekivao da su ljudi ovoliko opsednuti Crvenom zvezdom. Ali meni je to lepo i motiviše me još više što su tako frenetični. Prelepo je igrati pred takvom publikom".
Ljudi na jugu Italije su poznati kao emotivni i fanatični za fudbal. Ima li sličnosti sa Zvezdinim navijačima?
"Da, vidim neke sličnosti srpskog naroda i naroda s juga Italije. Kad me zaustave na ulici i kad žele da me zagrle i da se slikamo. To su divne stvari za nas igrače".
Kakav nivo kvaliteta si očekivao u Zvezdi? Da li si je pratio u evropskim mečevima?
"Gledao sam utakmicu protiv Napolija. Nisam tada aktivno pratio Zvezdu, ali naravno da sam poznavao neke detalje iz istorije kluba. Imao sam priliku da čujem ranije za Zvezdu zbog finala u Bariju 1991. Na mom jugu. I kroz tu priču sam se nekako upoznao sa toplotom koju navijači gaje prema klubu. Mnogo me je iznenadio tim i koliko je kvalitetan. Svaki deo je jako dobro organizovan".
Ko te je najviše iznenadio?
"Ben, Katai, Ivanić su igrači sa sjajnom tehnikom i visokim kvalitetima. Jako različiti, ali kompletni fudbaleri. Moram da pohvalim i mlađe. Mnogo su me prijatno iznenadili jer dobro rade na sebi. Velja Nikolić mi se mnogo sviđa, pun je kvaliteta. To je igrač koji može još mnogo da raste. Takođe i Petrović. A hoću da skrenem i pažnju na omaldince koji su priključeni prvom timu. Vidi se da imaju kvalitet i pravu glavu. Mogu da naprave dobre karijere".
Kakav utisak ti je ostavio Aleksandar Dragović kao najveće pojačanje?
"On je pun pogodak. Lider. Baš dobar igrač sa velikim iskustvom. Sigurno će nam mnogo pomoći da primamo što manje golova. Vidi se da je igrao fudbal na visokom nivou. On je u stanju da nam donese mirnoću u odbrani. I pride je mnogo dobar dečko".
Tvoja Italija je preko njegove Austrije išla do trijumfa na prethodnom EP. Da li si očekivao takav uspeh?
"Iskreno nisam, ali sam se u dubini duše nadao zato što je Mančini uspeo da napravi odličan tim. Mislio sam da je Francuska favorit na prvenstvu, ali zahvaljujući timskom duhu i kvalitetu koji su naši momci pokazali, Italija je zaslužila da trijumfuje".
Dosta igrača iz šampionskog tima je poteklo iz malih klubova i strpljivo gradilo karijere korak po korak.
"To je lepota fudbala. Svaki fudbaler ima pravo da sanja. Iako ne igraš u top klubu kao što su Inter, Milan ili Juve, možeš da napraviš velike stvari. Sadašnja reprezentacija ima mnogo lepu filozofiju igre i pokazali su da su se sjajno uklopili u filozofiju grupe i da se kapiraju. Naravno, tu su igrači sa velikim iskustvom kao što su Bonuči i Kjelini koji su pomogli mlađim saigračima iz Atalante i Sasuola da budu deo te prelepe priče. Naprimer, Imobile, Insinje i Verati su u igrali u drugoj ligi zajedno u Peskari i bili su nosioci igre. Igrom slučaja su posle par godina došli na vrh Evrope. To je nešto neprocenjivo. Mnogo sam srećan jer neke od njih dobro poznajem. Igrao sam zajedno sa Di Lorencom. Igrao sam i sa Sensijem koji je trebalo da ide na EP, ali se povredio par dana pre prvenstva. Jako se radujem njihovoj pobedi jer su igrači koji su napredovali korak po korak u karijerama. Stigli su gde zaslužuju. To je potvrda da čak i u Seriji B i u manjim klubovima postoje igrači koji zaslužuju da postanu velika imena italijanskog i evropskog fudbala".
Nadaš li se da ćeš opet da zaigraš u Seriji A?
"Postoje koraci i ciljevi koje moram da uradim. Nema smisla misliti o prošlosti i budućnosti. Najbitnije je sadašnje vreme zato što mislim da sam deo velikog i bitnog tima. Videćemo šta će sudbina da mi donese u budućnosti".
Nedostaje li ti u Beogradu popularnost koju si imao u Lećeu kao jedan od najvažnijih igrača?
"Mene to ne zanima, mislim samo na treninge. Popularnost prija, ali moraš da je zaslužiš tako što ćeš na terenu pokazati kvalitet kroz igru. I nadam se da ću vremenom postati popularan i ovde".
Koji trener u Italiji ti je najviše pomogao?
"Fabio Liverani jer je čovek koji neguje ofanzivan fudbal. Zato što mi je dopustio slobodu u igri i da uživam. Nije me stiskao. Zahvalan sam mu jer sam mnogo napredovao i stasao kao fudbaler u poslednje dve godine kada smo ušli u Seriju A".
A ko ti je bio najteži rival?
"U Seriji A ima mnogo jakih defanzivaca, ali su Kjelini i Kulibali igrači koje moram da istaknem“.
A saigrač?
"Slagao sam se sa svima. Te godine sam imao jako dobar odnos sa kapitenom Mankozuom. I sa Lapadulom u napadu. Sa Saponaroma takođe. Bila je to jako lepa ekipa koja je igrala dobar fudbal“.
Kakav tip napadača ti odgovara ispred tebe?
"Onaj sa kojim mogu da pričam i koji će me razumeti. Onaj koji može da mi oslobodi prostor između linija gde mogu da se okrenem i da direktno napadnem gol“.
Da li si saigrače u Zvezdi naučio nekim italijanskim rečima?
"Možda nekoliko... Ali često znaju i da me zezaju sa nekim italijanskim rečima i gestikulacijama".
Kako ti se sviđa Beograd?
"Mnogo sam pozitivno iznenađen. Beograd je prelep. Sve ovde imam, ništa mi ne fali. Živi se lepo i opušteno".
Jesi li čuo da Srbi stavljaju majonez na picu?
"Promeni pitanje, molim te... Nisam to probao jer je pica za mene svetinja. Inače, ovde se odlično jede. Meso je fantastično. Ljubitelj sam ribe, ali s obzirom na to da narod ovde mnogo jede meso, pokušao sam i tu da se uklopim. I iskreno, uživam u tome jer vam je meso baš dobro“, završava Filipo Falko razgovor za Mozzart Sport.