Pipo Falko: Treba mi lopta u nogama, Stanković kao Murinjo, Zvezda ovo čeka 15 godina

Prošle zime je Filipo Falko došao u Crvenu zvezdu iz Lečea kao kapitalno pojačanje.

Ipak, za prvih nekoliko meseci nije ostavio utisak igrača koji je Zvezdi odmah doneo dodatni kvalitet. Nije ni mogao jer je malo igrao. Odigrao je samo 10 utakmica u tri takmičenja od kojih je u većini ulazio sa klupe. Propustio ih je 13. Čak i nije imao loš učinak za to vreme. Dao je četiri gola i nagovestio mogućnosti. Ali više se očekivalo od ’Mesija iz Salenta’ kako su ga zvali na jugu Italije.

Infekcija koronom i lakše povrede su sprečile Italijana da ostavio jači utisak u prvih nekoliko meseci na Marakani ali on ne očajava zbog toga i drago mu je što je došao u Beograd.

„Dolazak u najuspešniji srpski klub me čini jako ponosnim. Pre svega jer sam podneo mnoge žrtve da bih došao ovde. Ne poričem da je bilo teških trenutaka u kojima sam pomislio da neću uspeti, ali ovo je na kraju nagrada za to što se nikad ne predajem. Došao sam u Beogradu u januaru. I odmah sam se osećao sjajno. Grad je prelep a navijači jako strastveni i nenametljivi. Zaustave me na ulici, pitaju za fotografiju i čine sve da se osećam važnim. Osvojili smo titulu i imali dobar rezultat u Ligi Evrope. Sada imamo šansu da osvojimo duplu krunu što se nije desilo 15 godina. Bio bi to istorijski podvig“, rekao je Falko za Goal.com.

Potom je ispričao kako se odlučio baš za Zvezdu prošle zime.

„Nije mi trebalo mnogo vremena da izaberem. Činjenica da vas želi veliki klub poput Crvene zvezde je dovoljan znak poverenja. U Italiji je bilo nekih priča o Parmi i Sasuolu ali samo kao pozajmice. Sa druge strane, Zvezdini direktori su bili odlučni, a telefonski poziv Dejana Stanakovića mi je odagnao sve nedoumice. Objasnio mi je ceo projekat, kako će ekipa igrati i zašto me želi. Osetio sam jake emocije i ponos“.

I dalje se nije potpuno navikao, ali se nada da će sve doći na svoje mesto.

„Jezik mi ostaje velika prepreka. Na početku su Stanković i njegov stručni štab su bili od velike pomoći jer govore italijanski. Takođe, oduvek ću biti zahvalan Dijegu (Falčineliju op. aut.) koji je ovde došao nekoliko meseci pre mene i mnogo mi pomogao da se uklopim. Inače, ovde svi govore engleski, pa usput učim i taj jezik. Imao sam i problema sa korona virusom jer sam u jednom periodu morao da mirujem kako bih se kasnije vratio u pravu kondiciju“.

Na terenu se kockice polako slažu...

„Trener mi mnogo pomaže. On ima evropski mentalitet. Napravio je tim koji igra odličan fudbal i oslanja se na tehničke kvalitete igrača. Za mene je to jako bitno. Kada imam loptu u nogama, onda mogu da se zabavljam. Ako to nije slučaj, onda ne mogu da dam sve najbolje od sebe“.

Nije trebalo mnogo Falku da otkrije na kojeg trenera ga podseća Stanković.

„Upijao je od Murinja i često podseća na njega. Velika je karijera pred njim. Ubeđen sam u to“.

Falko podseća i na dvomeč sa Milanom u Ligi Evrope.

„Igrali smo ravanopravno sa Milanom i možda zaslužili da prođemo dalje. U revanšu na San Siru sam iskusio jedan od najlepših momenata u karijeri. Iako smo imali igrača manje, imali smo gomilu prilika da prođemo dalje. Nažalost, to se nije desilo...“

Zvezdu narednog leta očekuju nova evropska iskušenja.

„Znamo da moramo da prođemo kroz kvalifikacije za Ligu šampiona. Ali svi verujemo da možemo. Za mnoge od nas bi to bilo ostvarenje sna. Za mene prvog. Tim ima veliki kvalitet i mislim da možemo napraviti dobre stvari“.

Falko veruje u svoje siagrače.

„Po meni je Katai veoma jak fudbaler. Nije baš među najmlađima ali ima dosta iskustva. Igrao je u Španiji, MLS ligi i sada se vratio u Srbiju. Takođe, tu su mladi vezisti Nikolić i Petrović pred kojima je sjajna budućnost“.  

Otkriva Falko i da mu nije uvek sve išlo glatko u karijeri i da je u jednom trenutku bio na ivici da odustane.

„Prošao sam kroz teške momente u karijeri. Sa 16 godina su mi rekli da sam jedan od najinteresantnijih igrača koji su se pojavili u Bariju. A onda su me oterali. Išao sam na probu u Parmu, delovalo je da samo nedostaje potpis, a onda su odustali. Ista stvar u Laciju. Tada sam čak sa ocem bio u automobilu na putu za Rim gde je trebalo da potpišem. Ali u toku putovanja sam dobio poziv od mog agenta koji je rekao da nema ništa od posla. Svet mi se rušio. Na sreću, nisam se predavao. Najviše zahvaljujući ocu koji je uvek verovao u mene i podržavao me u teškim momentima. Srećom, na kraju je stigao poziv Lečea“.

Tamo je Falkova karijera krenula uzlaznom putanjom. Dobio je nadimak Mesi iz Salenta, a na mobilnom telefonu je zvonila melodija iz Lige šampiona. Sada bi konačno mogao da zaigra u tom takmičenju...

„Ne mogu ni da zamislim. Zadrhtim na samu pomisao“.

Tu je i mogućnost da upozna idola Mesija.

„Bila bi to neverovatna emocija. Mesi mi je uvek bio uzor. Za mene je on najbolji igrač svih vremena. Ali samo zato što nisam gledao Maradonu“.

A neko je pokušao da ukrade snove Falku i milionima klinaca poput njega.

„Šta mislim o ideji Superlige? To su ubice fudbala. Pričaju kako to rade da spase fudbal ali to nije istina. Na kraju bi se sve završilo favorizovanjem bogatih. Fudbal ipak pripada svima i svako dete ima pravo da sanja da će zaigrati u Ligi šampiona. I da će izazvati one koje je do juče gledalo na televiziji ili plejstejšnu“, završio je Falko.