Piksi se vratio na Euro: Na momente sam hteo da izađem iz kože jer igrači ne poštuju šta se kaže
Vreme čitanja: 4min | pet. 06.09.24. | 00:17
“Treba da igraš kako ti kažem, a ne kako misliš. O tome se radi. Kad vidim ove momke kako ginu, vidim želju, strast, trku i kilometre koje smo istrčali - meni je puno srce“, kazao je selektor posle remija sa Španijom
Kad su je svi otpisali i napred joj upisali poraz, vrlo ubedljiv, Srbija je uzela bod. I to evropskom prvaku. Uprkos brojnim izostancima, sa nekim novim licima, selekcija Dragana Stojkovića uspela je da u Beogradu zaustavi favorizovanu Španiju i tako ohrabrujuće započne učešće u elitnoj diviziji Lige nacija.
Prvenstvo zahvaljujući taktičkoj disciplini, terminu koji je selektor nekoliko puta ponovio na konferenciji za medije posle utakmice, a koja prema njegovim rečima nije moguća ukoliko igrači ne žele da slušaju.
Izabrane vesti
"Sve što smo uradili večeras radili smo na treningu i pokušali da uvežbamo najbolje u takmičkom smislu, da budemo spremni da odgovorimo na stil igre koji je poznat u španskoj reprezentaciji. Momci su pokazali taktički disciplinu, požrtvovanost zbog koje su nagrađeni dobrim rezultatom. Upravo kao što sam i očekivao, imao sam sliku kako treba da izgledamo. U protivnom, ukoliko pomislite da možete u visokoj zoni da trčite, to vam je ravno samoubistvu. Drago mi je da su momci dali sve od sebe, pokazali su kako se bori za svoju zemlju, reprezentaciju. Sve pohvale njima. Dobar rezultat, mogli smo da pobedimo, mogli smo i da izgubimo, ali najvažniji je utisak da vas igrači prate u odabiru taktičkih zamisli, bez obzira na to ko je na terenu", izjavio je Piksi.
Prema njegovim rečima u prošlosti, i to skorijoj, nije bilo tako. I zato mu sam bod ne znači koliko utisak da na grupu momaka koji su se ovog puta odazvali njegovom pozivu može da računa.
"Ono što je meni najvažnije je reakcija ovih igrača i njihova mladost koju smo videli, sve ono što se dešavalo u taktičkom smislu. Vraćam se ponovo na disciplinu. Da se vratim na Nemačku, bilo je momenata kad si hteo iz kože da izađeš jer igrači, koje neću da pominjem, jednostavno ne poštuju to što se traži. Normalno da imaš problem, ali ovako kad igraš, kad poštuješ ono što se traži. To je sasvim drugo, može da se izgubi utakmicu, nije to garancija. Ekipa mora da bude organizovana maksimalno od prvog do poslednjeg minuta sa ciljem da ostvari rezultat i na kraju će doći nagrada za požrtvovanost. Da se ne vraćam na analizu kad su me kritikovali, da se vratim na Sloveniju, to je interna stvar. Kad vidiš neke stvari, dođe ti da se ubiješ. Nešto što je nedopustivo, a to se dešavalo. Sve te poruke kad kažeš, treba da igraš kako ti kažem, a ne kako misliš. O tome se radi. Kad vidim ove momke kako ginu, vidim želju, strast, trku i kilometre koje smo istrčali - meni je puno srce. Da smo izgubili, to je fudbal, ali to se vraća. Možemo da budemo ponosni, igrači, ja sam nebitan. Oni su bitni, oni treba da budu ponosni, izašli su hrabro i sa tim dobrim rezultatom."
Iako ga je publika dočekala zvižducima, selektor joj se zahvalio na podršci koju je pružila njegovim momcima usput se još jednom osvrnuvši na kritike koje su ga pratile u prethodnom periodu.
"Zahvalio bih se na velikoj podršci. Javnost kao javnost, uvek očekuje mnogo, ali mora da zna istinu – da dajemo sve od sebe. Ta vrsta pristupa mora biti nagrađena. Ne smemo da budemo negativni, to nije dobro. Kada igrate za svoju zemlju, treba da osetite podršku. Ljudi su ovakvi ili onakvi, ali ja neću ulaziti u ovo blato, iako mnogima mogu da odgovorim bez ikakvih problema samo mislim da je to bespotrebno, neću replicirati preko medija. A, mediji su tu da procene da li je izbor tima bio dobar, da kritikuju i ja to poštujem."
Uvrede pak ne želi da trpi.
"Stavljati moje ime u kontekst... Neću da repliciram nikom, nemojte to da radite. Ne zanima me, ne interesuje me. Interesuje me ovaj tim, interesuje me u kakvom će stanju biti Vlahović i neki drugi možda. Lupam glavu koga ću pozvati, toliko imam problema na tom planu, šta me bre interesuje ko će doći, otići. Ovde, ja kao selektor odlučujem i tako će uvek biti, dok god sam selektor. I tu je fokus. Ali nije lako sve gledati, ne čitam i ne pratim, ali čujem. Sve to nekog ako čini srećnim... Neka nastavi, moje vaspitanje ne dozvoljava da odgovaram. Nije mi sad lakše, već razmišljam o Kopenhagenu. Sad je bilo: 'Četiri, pet komada, kao pred Englesku. Tada smo izgubili smo, ali smo ostavili dobar utisak."